Tiskanje stotinak medija na uskom prostoru Srbije do kraja je razgolitilo simptome hronične bespomoćnosti novinarske profesije. Da li, posle "nerešivih" ubistava, mučkih napada i povlačenja po sudovima, ima više smisla za slobodno novinarstvo.

Raštrkana u brojnim udruženjima i sindikatima, moć ove profesije svodi se na prepisivanje saopštenja - osuda i brojanje tužbi. Samo od 5. oktobra 2000. godine protiv novinara i urednika podneto je 300 tužbi za klevetu i uvredu. Po hitnom postupku ih optužuju ih za senzacionalizam, gole laži i dezinformacije i traže milionske odštete. Pojedini se time ne zadovoljavaju - traže krv i glavu.

		Napad na novinara treba da bude posebno krivično delo - Novinarsku struku već dugo prati loša organizacija. Danas su rasuti u sijaset udruženja i sindikata, a u profesiji vlada takvo rasulo da se uopšte ne zna ko, u stvari, može da radi kao novinar. Tabloidi i senzacionalističko izveštavanje sve više se širi srpskim medijima i postaje mera objektivnog informisanja. Da se ne bi stavio znak jednakosti između "priučenih" i profesionalaca, potrebno je utvrditi kriterijume i pripremiti nove zakone - smatra Srđan Milivojević. Neka od rešenja, po njegovom mišljenju, jesu "oživljavanje" Radiodifuznog saveta, raščišćavanje pretrpane medijske scene, a pre svega usvajanje zakonske odredbe koja bi napad na novinara proglasila krivičnim delom.

Nezadovoljan što je pre 11 godina dopisnik evropskih "Vesti" Sima Lalić iz Rume napisao vest o tome da je osuđen na 11 i po godina zatvora zbog ubistva, Radoslav Marinković Maša osvetio mu se pre nekoliko dana. Uz opasku: "Ovo čekam već deset godina", siledžija iz Rume ga je, u po bela dana, napao s leđa, povredio mu oba oka i na kraju ga ujeo za lice! Dvadesetak dana pre napada na Lalića, policajac je išutirao fotoreportera Miloša Ignjatovića iz kragujevačkog lista "Svetlost", a političar Siniša Vučinić fotoreportera "Ekspres politike" Aleksandra Kokovića.

O drastičnijim slučajevima da i ne govorimo. Za ubistva novinarke "Duge" Dade Vujasinović, dopisnika "Večernjih novosti" Milana Pantića, vlasnika "Nedeljnog telegrafa" Slavka Ćuruvije i glodura "Dana" Duška Jovanovića, niko još nije odgovarao.

Javna reč i objavljena fotografija odavno su u Srbiji realna pretnja koja natkriljuje glave njihovih potpisnika.
- Novinari su već dugo svačija meta za odstrel - rezignirano kaže Lalić, videći jedinu pravu zaštitu struke "u četiri telohranitelja" koje niko od novinarske zarade ne može da plati. Vere u državu i njene institucije nema.

Da u državi vlada bolesno stanje, potvrđuju i ostali ljudi iz branše. Svi su saglasni da je u Srbiji postalo normalno da petla koji kukuriče treba ućutkati.
- Društvo je postalo neosetljivo na bilo šta što se događa pojedincu, pa i novinaru. To je usud koji nosimo već 15 godina - kaže predsednik NUNS-a Nebojša Bugarinović.

Pošto je novinarstvo u radikalnoj situaciji u kojoj nije ništa dovoljno opasno, niti strašno da probudi glas javnosti, ne čudi nasilje nad profesijom. Napadi na novinare u ova teška vremena jednostavno nikom nisu zanimljivi.
- Građani su zaokupljeni preživljavanjem i čuvanjem glave od onih istih političara, policajaca i kriminalaca koji prebijaju novinare - ocenjuje direktor Medija centra Nebojša Spaić.

U novinarskim udruženjima priznaju da su svedeni na pravne savetnike i beležnike koji pišu saopštenja. Deluju samo posle događaja, jer nemaju nikakvog uticaja - ni na struku, ni na institucije.
Neprekidne zahteve da se ubistva novinara reše, nadležni ozbiljno shvataju samo u vreme izbora. Tada stižu čvrsta obećanja, mada sudovi već godinama nikog nisu isterali na čistinu.

Trome institucije, razjedinjeni novinari, surova borba na tržištu doprinose stvaranju atmosfere otvorenog lova na novinare. Snimak kuće posle Legijinog hapšenja fotoreporter televizije B92 platio je razbijenom kamerom. Policajci u civilu su prišli, uzeli i nikom ništa.
- Ako jedan srpski političar, Velimir Ilić, može da nasrne nogom na novinara jer mu je postavio neugodno pitanje, kakvo ponašanje da očekujemo od kriminalaca koji pune novine - upitao je jedan od prvih ljudi "Otpora" Srđan Milivojević.

Bez procesuiranih ubica i siledžija i brzih sudskih presuda, slažu se sagovornici "Glasa", nasrtaji na medije neće prestati. Obećani zakon o dostupnosti informacija, koji, navodno, samo što nije bio gotov još pre dve godine, neće biti usvojen uskoro. To znači da će posao novinara i dalje biti sveden na jalovo čekanje ispred skupštinske sale, klasično prosjačenje informacije vrebanjem na hodniku ili putem telefona. Osim ovakvih profesionalnih metoda saznanja, niskih plata, neuplaćenih doprinosa, novinare još čeka i dilema - da li će dobiti informaciju ili batine.

Utoliko je logičnije pitanje direktora Medija centra: Kako da od države koja nema izgrađeno sudstvo, tužilaštvo, policiju i vojsku zatražimo da spreči napade na novinare, ako su napadači i državni službenici?

Tanja Kaluđerović