U Beogradu su poslednjih nekoliko godina, ali i
ranije, svirala mnoga značajna imena rokenrola. Ipak, utorak je
bio početak "nove ere". Koncert Metalike na stadionu
"Partizana", kome je preksinoć prisustvovalo između
20 i 30 ljudi po mnogo čemu predstavlja najveći i organizaciono
najzahtevniji muzički događaj u (beo)gradskoj istoriji.
Metalika je prvi sastav iz muzičke "Lige šampiona"
- ali ne "Rozenborg" ili "AEK", već "Real"
ili "Bajern"- koji je imao hrabrosti, želje i radoznalosti
da zađe u ovu našu divljinu. I da na razlokane srpske drumove
pošalje 25 šlepera opreme neophodne za muzički spektakl svetskog
nivoa, koji je u svim parametrima istovetan onome što može da
vidi publika u bogatim evropskim metropolama.
U
istoriji rokenrola Metalika odavno zauzima sasvim posebno mesto.
Reč je o sastavu koji je praktično definisao novi metal - ne samo
njegov zvuk, već i stav - i koji za dve decenije postojanja, obeleženog
svim stavkama "biografija velikana roka", ne samo da
je stekao milionsku armiju poklonika širom sveta, već je, što
je čast kakva se ukazuje samo najvećima, doživeo da njegove pesme
izvode ugledni simfonijski orkestri.
Posle višegodišnje diskografske pauze, Metalika je prošle godine
objavila album "St. Anger", koji, po rečima samih članova,
predstavlja novi početak. Ili - akumuliranje nove snage i novih
motiva za ponovno kruženje svetom i težak fizički rad iz večeri
u veče. "Momci" su sada u svojim četrdesetim, imaju
porodice i za ono što rade - a kod njih nema pratećeg benda i
"čirlidersica" - potrebna je najozbiljnija priprema,
kako muzička, tako i psihofizička.
S obzirom na to da je ekipa u sastavu Džejms Hetfild, Lars Ulrih,
Kirk Hamet i Rob Truhiljo u Beogradu i Srbiji preksinoć gostovala
prvi put, repertoar je bio prilagođen prilici i publici. Nije
bilo previše insistiranja na pesmama sa poslednjeg albuma, već
je "set lista" u neku ruku predstavljala retrospektivu
21-godišnje karijere. U neku ruku, jer Metalika u svom opusu ima
toliko "jakih" i antologijskih pesama da bez problema
može da sastavi nekoliko takvih "set lista" .
Suvišno je spominjati da su svi tehnički zahtevi ispoštovani
do najsitnijih detalja. Za to je bio zadužen internacionalni "ekspertski
tim" angažovan za potrebe turneje (prva ekipa stigla je nedelju
dana pred koncert) i lokalni "izvođači radova". Bina
je bila spektakularna - tridesetak metara visoka, široka maltene
od "Istoka" do "Zapada", sa dva velika video-bima
na kojima je išao "prenos" koncerta.
Moćna
je bila i pirotehnika, i "prangijanje" na kraju koncerta,
ali sve to je obavezna scenografija za svaki velikom šou koja
publici ne bi bila važna kada sa scene ne bi dobila i ono "ljudsko"
zbog čega se, uostalom, i odlazi na koncerte: energiju i emociju.
Preksinoćni koncert imao je i to.
Mada je evropska cena ulaznica za ovakve stadionske spektakle
najmanje 50-tak evra, cena od 2.500 dinara za mnoge u Srbiji bila
je previsoka. Stadion nije bio ispunjen do poslednjeg mesta. Ali
su u publici zato bili ljudi puni želje (na kraju koncerta i puni
piva!) koji su znali zbog čega dolaze, koji su za to "pošteno"
platili, i sa razlogom očekivali dobar provod. Nije bilo beogradskih
foliranata snobovske provinijencije - Metalika nije dovoljno glamurozna
za tako prefinjene ukuse - ali njihov izostanak ionako jeste uslov
za istinsku, neizveštačenu zabavu.
A Hetfild i društvo imaju preveliku kilometražu iza sebe da ne
bi prepoznali i odgovorili na entuzijazam publike. Bilo bi preterivanje
reći, što neki mediji već uveliko čine, kako Metalika maltene
ne pamti koncert kao što je bio ovaj beogradski. Prošli su oni
sito i rešeto, ni sami ne znaju koliko su nezaboravnih koncerata
odsvirali, ali ono što nikako nije moglo da ih ostavi ravnodušnim
jeste da u nekoj nesrećnoj Srbiji, za koju su čuli uglavnom po
zlu, 20 i nešto hiljada ljudi zna i peva tekstove skoro svih pesama.
Koncert
je trajao do ponoći, skoro dva i po sata. "Regularno vreme"
bilo je 80-tak minuta, ali su se "produžeci" odužili!
Bilo je, doduše, nešto više priče između pesama nego što su neki
očekivali, ali čak i sa tim "prekidima", svako je dobio
bar delić onoga što je očekivao. I mnogo više od toga. Između
ostalog i "komplimente" članova Metalike, koji baš nisu
poznati po razmetanju "nežnostima".
Na kraju, ostaje pitanje šta jedan takav događaj znači za ovu
sredinu. Biće vremena da se o tome natenane meditira kada se budu
slegli utisci i kada bude bio sačinjen konačan (finansijski) bilans.
Sa Metalikom je u Srbiju konačno ušla svetska muzička industrija.
U kolikoj će meri primer Metalike slediti drugi predstavnici "Lige
šampiona" zavisi pre svega od razvoja situacije u ovoj zemlji,
tj. od naše sposobnosti da se prilagodimo evropskim i svetskim
standardima. Veliki posao ne poznaje pojam improvizacija i ne
radi se "na mišiće".
Najvažnija "interna" stvar sa ovim koncertom jeste
da se još jednom pokazalo kako u Srbiji postoji i te kako brojna
rok publika i kako teror ružičastog i te kako ima alternativu,
iako se ta alternativa u provincijalno-primitivnim srpskim medijima
ne da videti. Šta bi bilo da je karta za koncert Metalike bila
dva evra kao za neke "koncerte decenije"? Mislite o
tome...
Predrag Dragosavac
Foto: Peđa Milosavljević
