BEOGRAD - Zbog štetnog delovanja Sunca i našeg sve češćeg prekovremenog izlaganja njemu, broj malignih oboljenja kože gotovo svuda u svetu, pa i kod nas, iz godine u godinu sve je veći. Poslednji publikovani podaci Instituta "Batut" kažu da je svaka deseta osoba obolela od raka boluje u stvari od malignog raka kože. U Australiji, na primer, gde su vrlo visoki indeksi UV zraka, svaka druga osoba ima neki oblik kancera kože, a u Americi svaki četvrti.

S obzirom na to da je sezona sunčanja uveliko počela, pravo je vreme da podsetimo sugrađane na upozorenja stručnjaka o štetnosti ultravioletnog zračenja i na to kako da se ponašamo ako smo već prinuđeni ili želimo da provedemo vreme napolju.

		Bez parfema na Suncu Osim obaveznog korišćenja preparata sa zaštitnim faktorom od najmanje 15, za delove tela koji nisu pokriveni odećom dermatolozi savetuju da ne treba nanositi parfeme ili parfimisane supstance na kožu koja će biti izložena Suncu i da treba biti oprezan pri upotrebi lekova.

- Iako je bilo dosta oblačnih dana, već u junu približili smo se maksimalnim vrednostima UV zračenja. Ovi indeksi poslednjih dana idu od 9, na severu zemlje, do 9,5 na jugu. U Beogradu je indeks približno 9. Ovakve su vrednosti UV zračenja kada je potpuno vedro vreme, oko podne. U svakom slučaju, zračenje je veliko od osam ujutru do 17 popodne i tada je potrebna zaštita, a oko podne su indeksi veoma visokih vrednosti i tada se preporučuju ekstra mere zaštite - navodi u razgovoru za "Glas" mr Verica Gburčik, diplomirani meteorolog.

Po kategorizaciji Svetske zdravstvene, Svetske meteorološke organizacije i UNEP-a, u periodu od 10.30 do 13.30 preporučuje se isključivo boravak u zatvorenom prostoru, nezavisno od tipa kože.

- Od 8 do 10 sati ujutru i od 15 do 17 treba izbegavati direktno izlaganje Suncu, odnosno boraviti u hladovini. Ako ipak moramo da se krećemo u tom periodu, onda na glavi obavezno moramo da imamo šešir sa što većim obodom, naočari koje bolje apsorbuju UV zračenje, odeću lakih materijala, ali koja pokriva dosta površine tela. Delovi kože koji se vide moraju da budu zaštićeni kremama za sunčanje sa zaštitnim faktorom najmanje 15, a oko podne i sa većim faktorom - kaže Grburčikova.

		Posledice posle deset godina Osim već poznate posledice prekomernog izlaganja Suncu, melanoma, odnosno malignog raka kože, UV zračenja izaziva i ubrzano starenje kože, zatim fotokonjunktivis, pojavu žutih pega i kataraktu. Zbog UV zračenja smanjen je i imuni sistem, odnosno otpornost organizma na bolesti. Dermatolozi kažu da posle izlaganja Suncu koža prolazi kroz fazu crvenila, zatim nastaju otoci, plikovi, godinama koža postaje zagasito žuta, manje elastična, a posle deset do 15 godina prekovremenog izlaganja nastaju zloćudni tumori i melanomi.

Ona napominje da i u osam sati ujutru, kao i oko 17 sati, ima zračenja ali je indeks mali, oko četiri i tada je isto potrebna zaštita. U hladovini, gde je indeks zračenja upola manji, takođe može da se pocrni, kao i pri umereno oblačnom vremenu kada je indeks oko sedam.

Gburčikova upozorava da je decu, naročito bebe, potrebno najviše zaštititi jer su najosetljivija i posledice njihovog izlaganja Suncu mogu se videti mnogo kasnije.
- Oko podne deca moraju da budu u debeloj hladovini, a na Suncu obučena u majičice s dugačkim rukavima. Preparat za zaštitu treba da im preporuči dermatolog. Uopšte, mladima do 18 godina ne preporučuje se boravak na Suncu, jer se u tim godinama apsorbuje 80 odsto ultraljubičaste radijacije - kaže Gburčikova.

D. Stanimirović