[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 4. 6. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Autor elektromagnetne prognoze Milan Stevančević upozorava na štetne posledice protivgradne zaštite

Rakete donose otrov i grad

Inženjer Stevančević tvrdi da se, posle ispaljivanja raketa, kišni oblaci pretvaraju u gradonosne, a da kancerogeni reagensi idu u njive

Celokupna teorija o protivgradnoj odbrani je velika zabluda. Da je ona funkcionalno i teorijski neisplativa, dokazali smo Rusi i mi kad smo se nedavno svom silom ispucali u gradonosne oblake i opet zbrajali štetu.

Dok su u svetu odavno shvatili da je eksperimentisanje s prirodnim procesima opasno, mi i dalje "lansiramo" put oblaka rakete napunjene srebrojodidom, fenolformaldehidom, amonijumperlohloratom i drugim reagensima, kaže inženjer Milan Stevančević, upozoravajući da su neki od njih i kancerogeni.

- Kada raketa za protivgradnu odbranu dospe u oblak, ona predstavlja veštački triger impuls koji, za nekoliko sekundi, pretvara bezopasni kišni u gradonosni oblak. To znači da, ponekad, nismo ispaljivali rakete, ne bismo imali ni tuču - kaže on.

U Hidrometeorološkom zavodu, pak, tvrde da opasnosti od zagađenja životne sredine nema. U svakoj raketi, teškoj oko 400 grama, ima samo osam procenata srebrojodida.

- Prošle godine ispaljeno je 10.500 raketa, što znači da je 3.200 grama srebrojodida palo na oko osam miliona hektara zemljišta - tvrdi direktor HMZ Đorđe Kardum. On se slaže da su neke evropske zemlje zabranile zasejavanje oblaka srebrojodidom, kao Mađarska, mada je utvrđeno da je po zdravlje mnogo opasniji olovojodid, koji se koristi u Rusiji.

Sunčev vetar prekinuo proleće i doneo grad

Sunčev vetar, koji je polovinom maja izazvao veliko zahlađenje nad Evropom, nagomilao je hladne polarne vazdušne mase i prekinuo proleće. Ceo Balkan bio je pod udarom ovog vetra, sve zemlje su imale iste vremenske uslove, ali su posledice bile drugačije.
- Iako su strelci ispalili oko 250 raketa, u selima oko Kraljeva grad je uništio mnoge bašte. Merenja tog dana pokazala su da nije bilo prirodnog triger impulsa koji kišni pretvara u gradonosni oblak. Iz toga proističe pitanje - šta ga je izazvalo - kaže Stevančević.

 

Uspešno gađanje

Prve protivgradne rakete imale su 50 odsto srebrojodida, a sada je taj procenat smanjen na osam odsto. Uzorkovanja kišnice su pokazala da u 72 odsto slučaja nije bilo povećanja prirodnog fona ove supstance.
- Od 1994. do 2000. godine imali smo nestašicu raketa, pa podatke o uspešnom sprečavanju grada imamo iz 1999. godine. Tadašnji statistički podaci govore da je protivgradna zaštita bila efikasna od 63 do 74 procenta - naglašava Kardum

- U borbi protiv grada koriste se tri vrste zaštite - rakete, avioni i rasejavanje sa zemlje pomoću generatora. Raspršavanje srebrojodida sa zemlje u atmosferu je najopasnije, pa je u Hrvatskoj, koja koristi ovaj metod, na 100-200 metara u krugu generatora sve živo pomrlo - objašnjava Kardum.

U Srbiji, dodaje on, prosečno ima 50 dana s pojavom grada godišnje. Kao i druge zemlje srednje geografske širine, Srbija se štiti protivgradnom odbranom. Ovakva vrsta zaštite primenjuje se na 92 miliona hektara, u oko 30 zemalja u svetu, od kojih su 11 u Evropi.

Pozivajući se na izveštaj Svetske meteorološke organizacije, koja ne preporučuje ovakav način promene vremena, Stevančević napominje da su i naši poljoprivrednici primetili da, posle ispaljivanja raketa, obavezno pada grad. Ipak, kaže on, dejstvo po oblacima se nastavlja, a kancerogene materije s kišom natapaju pet miliona plodnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i ulaze u lanac ishrane.

Zamerajući grupi ljudi koja "ne može da pređe preko svog naučnog integriteta i prizna da je zastupala pogrešnu teoriju", Stevančević predlaže da se ovaj problem reši formiranjem službe nadzora, obaveštenja i upozorenja.

- Takve službe postoje i u bogatim zemljama. Niko tamo ne dozvoljava da se zemlja zasipa hemijskim supstancama. Eventualno, kao Italijani, prebace specijalne mreže preko svojih polja. Ako udari grad, država je tu da isplati štetu preko osiguranja - kaže ovaj stručnjak koji se bavi istraživanjem elektromagnetne atmosfere.

Đorđe Kardum smatra da je postavljanje mreža skupa investicija koja nije dala velike rezultate. Često se događa da se u okca čelične mreže zaglavi tuča, pa ona popusti pod težinom i uništi vinograd koji štiti.

Upozoravajući da je svaki hemijski element, makar bio i zlato, štetan ako se tako baca po životnoj sredini, Stevančević tvrdi da ukidanje protivgradne odbrane više nije pitanje meteorologije, već nacije kojoj kancerogene materije padaju na glavu.

Tako je susedna Hrvatska nedavno izdala saopštenje da na svojoj teritoriji više neće sprovoditi protivgradnu zaštitu jer je neefikasna i štetna. Svojim poljoprivrednicima je preporučila da prinose osiguraju kod za to nadležnih osiguravajućih kuća.

T. Kaluđerović


vesti po rubrikama

^tema

17:15h

Hidrolozi tvrde da obilne kiše neće povećati vodostaj naših najvećih reka

17:35h

Autor elektromagnetne prognoze Milan Stevančević upozorava na štetne posledice protivgradne zaštite

 


     


FastCounter by LinkExchange