Aleksandar Dika Stojanović je jedan od poslednjih naših velikih golmana. Čitava plejada sjajnih čuvara mreže bila je u "onoj" Jugoslaviji. Počev od Glazera, Mrkušića, Beare, pa Šoškića, Ćurkovića, Marića, Meškovića, Svilara... Zaista, to su bile golmančine. Sada je situacija sasvim drugačija. Bez obzira što se Jugoslavija raspala skoro da se na ovom delu brdovitog Balkana još nije pojavio čuvar mreže takvih kvaliteta za koga bi se otimali veliki evropski klubovi.

Šta je razlog? Jedan od najkompetentnijih je upravo "stari" Dika (Stevan Dika Stojanović- mlađi, branio je u onoj čuvenoj generaciji koja je osvojila KEŠ).
- Ko kaže da nemamo dobre golmane - počeo je protiv pitanjem Stojanović koji je sada trener golmana Crvene zvezde.- Dišljenković je izuzetan talenat, vanserijski.

Nećemo o Dišljenkoviću, normalno je da ga hvalite jer je vaš učenik?
- Nema to veze, on je pravi biser, ali ima čitava niska momaka koji su izuzetni. Abramov, Stijković, Jovšić, Pantić, Kocić, Kahriman, Isajlović...To su momci pred kojima je prava karijera. Umalo da zaboravim, tu su još Čanović, Bubonja, Bajković...

Neosporno je da talenata ima, ali od talentovanog do vanserijskog golmana dug je put?
- Preduslov je jaka liga. U slaboj ne mogu da se dokažu. Dosta zavisi i od trenera. I, naravno rad, mukotrpan rad. Moram da naglasim, više se treniralo ranije, u moje vreme.

"Najlepši" gol koji je Dika primio? - Svakako da je to pogodak Maradone na Marakani kada je Zvezda igrala protiv Barselone. Onaj čuveni lob. Sećam se, svih 90.000 ljudi, pa i ja sam, aplaudirali smo velikom igraču- priseća se antologijske scene Dika Stojanović.

Gužva na terenu Šta bi učitelj Zvezdinih golmana promenio u fudbalskoj igri. - Mislim da je postala velika gužva na terenu. Pre dva veka, kada je fudbal počeo da se igra, fudbaleri nisu toliko trčali. Sada su izdržljiviji od dugoprugaša, brzi, snažniji, oštriji u startovima. Po meni, trebalo bi iz svakog tima izbaciti jednog do dva igrača. Tada bi bilo više prostora za manevar, više šansi i više golova- smatra Stojanović.

Šta se promenilo od "vašeg vremena"?
- Mnogo toga. Igra se daleko brže, golmani postaju bekovi, igraju nogom, glavom. Vode igru odpozadi, postavljaju igrače, odbranu, često i od njih počinje napad. Zatim, tu je način života, ishrana, psiha. Moraju da budu i ostanu zdravi - psihički, a ne da postanu zvezde, rečju, moraju biti vrhunski profesionalci.

Šta je to što se promenilo u treningu?
- Princip je ostao isti, promenio se sistem. Golmani su postali atlete, elastičniji, brži, eksplozivniji. Tokom celog meča moraju tačno da znaju raspored svojih i protivničkih igrača, da predvide nameru, akciju...

Ipak, sve se to zna i opet nemamo ni jednog golmana koji je zablistao. Malo je čudno da se golman Partizana Pantić pojavio tek u 24. godini? Pokazao je kvalitet i sada ga opet nema.
- Vratio se Kralj, ali ja ne bih da ulazim u dvorište kod komšija. Činjenica da se Kralj vratio, a on je odličan golman pa za Pantića trenutno nema mesta. Tim pre što nije bio na bazičnim pripremama, pa je Kralj uskočio i iskoristio šansu.

I kada ćemo ponovo imati golmana svetskog formata?
- Rekoh, kada naša liga postane jača.

Kako se razvija situacija to će biti o "svetom nikad"?
- Ne bih baš bio toliko isključiv. Dobro, možda je naš fudbal u maloj krizi, ali izvući će se. Žilav je naš narod, žilav je i fudbal.

Ko su, po vama najbolji golmani Evrope?
- Bufon i Kasiljas su ono što savremeni golman mora da poseduje. Sjajni su. Mada, ima ih još koji su se približili ovom mom modelu, odnosno prototipu savremenog golmana- zaključuje Aleksandar Dika Stojanović.

S. Stojanović