Ratovi, život na ivici egzistencije, besparica i večita strepnja kako će izgledati bliska budućnost samo su neki od problema s kojima se Srbija suočava poslednje dve decenije. Sa verovatno mnogo većim problemima suočava se naša diplomatija danas, jer je Srbija za poslednjih dvadesetak godina stekla tako loš imidž, da, prema tvrdnjama nekih analitičara, ni petooktobarska promena režima nije mnogo promenila odnos stranaca prema nama.

Tako, Miša Gleni, britanski publicista, tvrdi da je imidž Srbije i dalje loš, da ga čak ni pobeda Tomislava Nikolića na predstojećim predsedničkim izborima ne bi pogoršala.

O iskustvima naših ambasadora, najčešćim pitanjima i nedoumicama koje im domaćini zemalja u kojima službuju pitaju, govori za "Glas" Dejan Vasiljević, ambasador Srbije i Crne Gore u Švedskoj.

Prema njegovim rečima, politički odnosi Beograda i Stokholma gotovo da do petog oktobara nisu ni postojali.
- Dotad su postojale samo ambasade u obe zemlje, ali samo kao kanal za najužu komunikaciju, dok prave saradnje gotovo da nije ni bilo. Što se ekonomskih odnosa tiče, mi smo za prethodnih 13 godina potpuno izgubili tržište u Švedskoj, bankarska saradnja nije postojala, tako da nije bilo ni interesovanja ni mehanizama za realizaciju bilo kakvih poslova - kaže ambasador Vasiljević i dodaje da se situacija posle petog oktobra drastično promenila.

On posebno naglašava da je kulturna saradnja naše zemlje i Švedske sada na visokom nivou i da su izrazito dobri odnosi sa medijima.

Međutim, o eventualnoj pobedi Tomislava Nikolića na predstojećim predsedničkim izborima, Vasiljević kaže da Švedska ne spada u zemlje koje rado idu ispred EU kada je reč o kvalifikovanju po Evropu ili međunarodnu zajednicu bitnih političkih pitanja. On naglašava da Šveđani ne vole da spekulišu i da u onu "šta bi bilo, kad bi bilo" nerado zalaze.

- Ko je na vlasti u Beogradu je i te kako značajno za svaku zemlju EU, pa tako i za Švedsku. Zvanično nipošto se ne mešajući u demokratsku volju i opredeljenje birača u Srbiji, švedski političari u neformalnim kontaktima samnom, ipak neskriveno podržavaju demokratsku opciju. Oni bi najradije videli većinsku demokratsku vladu koja ne bi u parlamentu zavisila od poslanika SRS i SPS - kaže Vasiljević.

Vasiljević podseća na nedavno održanu sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj je umalo osporen mandat našoj delegaciji zbog učešća u njoj predstavnika SRS i SPS sa obrazloženjem da su lideri tih partija u Hagu.

- Ovo što se nedavno dogodilo u SE jasan je signal o tome kakav je odnos Evrope prema strankama izvan takozvanog demokratskog bloka na političkoj sceni Srbije. U krajnjoj liniji Švedska i druge zemlje EU prihvatiće realnost kakva god ona bude, ali ono što će opredeliti EU, pa i Švedsku biće delovanje Beograda u smislu zadovoljavanja svih postavljenih uslova za približavanje EU i transatlantskim integracijama - ističe Vasiljević.

O svom iskustvu govori i Aleksandar Ilić, naš ambasador u Češkoj Republici, koji kaže da je imidž Srbije posle petooktobarskih promena dijametralno suprotan u odnosu na period Miloševićeve vladavine.

- Moje lično iskustvo je da su mi sva vrata političkog, javnog i kulturnog života otvorena. Mudriji političari, i među češkim političarima i među strancima, naročito posle martovskih dešavanja na Kosmetu, odnosno etničkog čišćenja Srba i razaranja spomenika kulture i hramova, pokazuju da naše naglašavanje problema u južnoj srpskoj pokrajini nije samo naglašavanje problema, nego opora realnost - kaže ambasador Ilić i dodaje da će eventualan dolazak Tomislava Nikolića na čelo Srbije u Češkoj biti primljeno kao politička činjenica.

O. Slavković