Pre četiri godine Dragan Jaćimović, naš najbolji planinar, imao je retku privilegiju da mahne svetu s Mont Everesta. Ovog puta vratio se u Beograd neobavljena posla, ali bar s glavom na ramenima.

Poduhvat se sastojao iz namere članova ekspedicije "Srpski put" da prvi na svetu osvoje jedan od vrhova Himalaja, teško pristupačnu Kabru 4 (7394 m), te da potom, koristeći nepisani planinarski zakon, steni nadenu ime "Srpski put". Sve je bilo isplanirano do najsitnijih detalja, ali ovog puta pobedila je planina.

Savladavajući izuzetno nepristupačan teren, izloženi čestim odronima i lavinama, naši planinari su, ipak, stigli do visine od 6.100 metara, gde su, prema planu uspona, nameravali da postave visinski logor C2. Međutim, njihov trud je preko noći poništila velika lavina, koja je protutnjala preko visinskog logora.

Samo je iskustvo Dragana Jaćimovića, koji je kamp, ipak, postavio u podnožju velike stene, tom prilikom spaslo živote odvažnih penjača. Velika lavina je protutnjala bukvalno iznad njihovih glava, kidajući vezove (fiksove) s kojima su nameravali da nastave uspon prema zamišljenom visinskom kampu C3 (7.100 m).

U pokušaju da poprave štetu narednog dana, negde na visini od 6.000 m, nadomak C2, Dragan Jaćimović je propao kroz ledeni procep, ali ga je spaslo sigurnosno uže kojim je bio povezan s Milošem Ivackovićem.

- Taj osećaj nije jednostavno opisati rečima. Već smo bili prilično iscrpljeni, kada je Jaćim propao kroz ledeni procep. Posle tridesetak metara pada. zaustavilo ga je uže, ali je pri tome povredio glavu i iščašio rame. Izvlačio sam ga kako sam u tom trenutku znao i umeo - rekao je smešeći se Miloš Ivacković, mladi planinar kome je uspon na Kabru 4 bio prvi veliki poduhvat u penjačkoj karijeri.

U trenutku kada se najiskusniji planinar povredio, donesena je odluka da se ekspedicija prekine.
- Pao sam i razbio glavu - priseća se Jaćimović najtežih trenutaka prilikom uspona na izuzetno nepristupačnu Kabru 4.

- Rizik je bio veoma veliki i ja nisam imao hrabrosti da im naredim da krenu bez mene. Opasnost je stvarno bila velika i realna. Ipak, mi nismo definitivno odustali. Krenućemo opet na Kabru- ističe Jaćimović. Uz njega je stajao i Bojan Branda, već iskusan planinar, koji je u trenutku pada vođe ekspedicije prikupljao snagu u baznom logoru.

- Ne, nije me povuklo da krenem put vrha umesto Jaćimovića. Nije bilo ni priče o tome, jer smo se, za svaki slučaj, unapred dogovorili da ne rizikujemo po svaku cenu. Sam uspon, koji smo do tada savladali već je bio iznad normalnog rizika s kojim se sreće čovek na planini - ispričao je svoje utiske Bojan Branda.

Pored pomenute trojice, u usponu na Kabru 4, učestvovao je iskusni snimatelj i planinar Soni Darijević, doktor i fizioterapeut Slobodan Sekešan, menadžer baznog kampa Srđan Paunović i Andrej Kmet, koji je bio zadužen za telekomunikacije.

Kada su ih pred polazak na put pitali zašto su ekspediciji dali ime "Srpski put", planinari su skoro u glas odgovarali: "Zato što je najteži". Sada kad su se i praktično uverili u to nisu odustali, na protiv, sledeći pohod na Kabru 4 najavljuju već u proleće naredne godine.

N. MATEJIĆ