Osnovna škola, umesto devet, ponovo osam godina. Od 2006. godine uvodi se "nulti" razred. Od jeseni prvi osnovne manje predmeta i časova, ali više srpskog i matematike. Strani jezik neće biti obavezan za prvake. Veronauka i građansko se biraju samo jednom. Ostaje opisno ocenjivanje u prvom i drugom. Učenici koji sada uče drugi i treći učiće po novim programima tek od petog razreda. Generacija od petog do osmog, završava po starom

Ako učenika prvog osnovne od milja nazivamo prvak, kako ćemo tepati đaku "nultog" razreda, koji nove prosvetne vlasti planiraju od jeseni 2006? "Nulak"? Ovo retoričko pitanje ipak mirne duše može da se ostavi po strani, jer je minorno u odnosu na suštinske promene u obrazovanju koje je predložio još uvek anonimni autorski tim pod firmom izmena i dopuna, iza koga je najpre stao aktuelni ministarski kolegijum a od četvrtka i Vlada Srbije. Taj, potpuno novi zakonski predlog, ne samo da nije bio na javnoj raspravi, već je pripreman u najdubljoj tajnosti.

Šta se menja u odnosu na reformu prethodne ministarske postave i Zakon koji je prošlog leta usvojen u srpskom parlamentu? Ako se mišljenje većine novih poslanika poklopi sa stavom Vlade, od jeseni će sve biti drugačije- od ideje o načinu ulaska u Evropu, do organizacije same škole.

To znači da će se pojačati uloga tradicije, za koju sadašnje prosvetne vlasti kažu da je zapostavljena jer su prethodnici, sanjari i fantazeri, hrleći u Evropu po svaku cenu- zaboravili da ni mi nismo od juče i da nismo tikve bez korenja!

Osnovna škola vraća se na stari koncept osmogodišnjeg obrazovanja, s tim što je "nulti" razred formalno deveti razred, koji se sada umesto naviše, spušta naniže, do nivoa predškolaca i generacije dece od pet i po do šest i po leta. Za sada još nije obelodanjeno kako će ti časovi biti organizovani- u kakvim uslovima i sa kojim programima rada.

Prvaci koji od jeseni kreću u prvi razred učiće po novim planovima i programima, ali ne po "Gašici", kako su oponenti "od milja" nazivali reformu prethodnika. O novom školskom sadržaju za prvake odlučivaće ministarka Ljiljana Čolić najkasnije za dva meseca - a odbrojavanje počinje od trenutka kad u parlamentu budu prihvaćene izmene i dopune zakona o osnovama sistema obrazovanja. Zna se samo da će prvaci imati manje od 10 predmeta i 22 časa nedeljno, koliko je sada po rasporedu časova.

Siva eminencija Projekat sa alternativnim udžbenicima i konkurencijom na tržištu izdavačkih kuća, koji su odobrile prethodne prosvetne vlasti prihvatio je novi ministarski tim jer ih je na to obavezao zakon. Komisije su nastavile da rade, a posao bi trebalo da se okonča do 1. juna. Da li će udžbenici biti prihvaćeni, zavisiće od ministra prosvete, koja ima poslednju reč. Na čelu Zavoda za udžbenike je, inače, prof. dr Radoš Ljušić, koji slovi za glavnog ideologa reforme obrazovanja.

Ko šta meri? Po novim paragrafima umesto Prosvetnog saveta ulogu glavnog stratega u obrazovanju će preuzeti Nacionalni prosvetni savet, čije će članove birati Skupština, a ne Vlada. Posle razgovora sa predstavnicima Svetske banke u ministarstvu je odlučeno da se pored Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja (koji je postojao do 1991. a onda je ukinut), stručnim pitanjima bavi i Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja- telo koje bi trebalo da izmeri šta je i kako urađeno u obrazovnoj reformi. Oponenti novog ministarstva tvrde da je na delu manipulacija- jer ako je koncept loš, a oni smatraju da jeste- neće ni imati šta da se meri.

- Deca plaču, umorna su, jer je to za njih mnogo. Iako su neki od tih predmeta kao igralački, ipak je to dirigovana igra i deca su jako opterećena- prenela je žalbe nova ministarka prosvete.

Nije, međutim, poznato šta će od septembra da bude izbačeno iz rasporeda časova. Čulo se samo da će prvaci dobiti više časova srpskog, odnosno maternjeg jezika, jer je "briga vlasti da brine o jeziku". Više časova biće izdvojeno i za matematiku. Izborna nastava neće biti ukinuta, ali će i ti predmeti biti stavljeni pod lupu.

Dok su prethodnici đaka stavljali u centar pažnje, DSS-ovskom reformom reforme u žižu se vraća nastavnik. Moderni stručnjaci smatraju da je taj koncept odavno civilizacijski prevaziđen, jer škola postoji zbog đaka, a ne nastavnika.

U izmenama zakona stoji da će đaci u prvom i drugom razredu osnovne i dalje dobijati opisne ocene, ali po drugačijim standardima - koje će propisati nova prosvetna vlast.

- Ne želimo da se naši učitelji preznojavaju, jer znamo da im treba puno vremena da bi se uneli u taj problem, pošto nemaju tehničku podršku koja im je neophodna- objašnjava Vekislav Janićijević, pomoćnik ministra prosvete razloge za preispitivanje sadašnjeg načina opisnog ocenjivanja. A da li će se menjati i dnevnici, na koje je bilo pritužbi zbog prevelikih administrativnih zahteva, za sada nije poznato. Kuriozitet je da su u nekim osnovnim školama na svoju ruku već odlučili da vrate petice i ostale brojčane ocene čim je došlo do smene na vrhu prosvetnih vlasti! Tek da se zna.

Od naredne školske godine prvaci sigurno neće imati strani jezik u prvom razredu osnovne kao obavezan predmet. Te lekcije će najverovatnije biti svrstane u grupu izbornih predmeta, ali samo u školama koje imaju profesore stranih jezika i ostale uslove. Veronauka i građansko vaspitanje ostali su izborni predmeti, uprkos sindikalnim zahtevima da se taj status dodeli samo verskoj nastavi. Razlika je u tome što đaci neće moći svake godine da se predomišljaju, već kad jednom izaberu, moraće da uče taj predmet sve četiri godine.

Đaci koji su status prvaka dobili prošle jeseni i koji su zapravo probili led u reformskim zahvatima DOS-a, u drugom razredu će imati drugačije programe od sadašnje generacije devetogodišnjaka. A kako će to izgledati u učionici, takođe još nije poznato.

Učenici koji sada pohađaju drugi i treći razred, u drugom ciklusu, od petog do osmog, učiće po programima novih prosvetnih vlasti- ali tek kad ta godišta budu došla na red za reformu. Sadašnje generacije petog, šestog, sedmog i osmog, završiće školovanje bez ikakvih promena u nastavi.

Ideja novih prosvetnih vlasti je da se u promene ide "korak po korak", odnosno "razred po razred", u skladu sa realnošću. Za svoju reformu reforme neće tražiti ni dinar mimo budžeta, a sve će izvesti tako što će se prostirati prema guberu. Ukoliko se dogodi da omanu u svojoj zamisli, obećavaju da će dobrovoljno otići s vlasti i prepustiti mesto boljem od sebe. (To je ukratko, parafraza reči Vekislava Janićijevića).

Kada je pre dva meseca stupila na dužnost, ministarka prosvete rekla je da neće zaustaviti reformu i to je ispoštovano. Samo što su odlučili da počnu sve ispočetka, bez obzira na tesne rokove, zbog kojih su formalno i krenuli u promene po konceptu koji liči kao jaje jajetu na već viđenu staru, dobru školu, kakvu smo imali svih ovih godina.

Ali sada potpomognutu i poduprtu sadržajima kojima se neguje i jača srpska duhovnost, istorija i tradicija. Upravo zbog toga je u ciljeve obrazovanja i vaspitanja uvrštena i otvorenost prema kulturi tradicionalnih crkava. To, prema prethodnim prosvetnim vlastima, može da bude cilj obrazovanja samo u verskim, ali nikako ne i u građanskim državama.

Od započete reforme u vreme DOS-a ostao je samo slogan "Kvalitetno obrazovanje za sve", i izborni predmeti kao novina. Prethodni ministarski tim i njihovi zagovornici sučeljavaju stavove i argumente sa aktuelnim prosvetnim radnicima i njihovim sledbenicima kad god mogu i osporavaju tvrdnje da su napravili koncept po meri ideologije Građanskog saveza i američke škole.

Umesto toga želeli su, kažu, upravo suprotno, da postave temelje obrazovanja koje će opstati bez obzira ko bude bio na vlasti. Problem je očito u tome što svako ko dođe na vlast ima graditeljske porive i namere o temeljima "jednog od najvažnijih stubova svakog društva".

Olga Nikolić