GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Pet godina od junačke pogibije generala Ljubiše Veličkovića

Sećanje na heroja avijacije

Ovih dana, navršava se pet godina od herojske pogibije generala RV i PVO Vojske Jugoslavije pilota Ljubiše Veličkovića.
O samom činu pogibije i uopšte o ovom časnom i čestitom čoveku, njegovom požrtvovanju i vrhunskom patriotizmu i izuzetno visokom borbenom moralu kojim je davao primer i podstrek potčinjenima naša javnost vrlo malo zna.

A trebalo bi da je obrnuto. Da lik i delo generala Veličkovića budu uzor pokolenjima, jer "Duhovi zaboravljenih vojskovođa, prete propašću potomaka".

General Veličković je u vreme policijske ofanzive, protiv šiptarskih terorističkih bandi na Kosovu i Metohiji, jedan dan u pratnji komandanta 53. graničnog bataljona sleteo helikopterom na karaulu Morina. Tražio je da sa vojnicima ide u zasedu šiptarskim teroristima. Vojnici zbunjeni, jer nigde u svetu oficiri takvog ranga se ne izlažu neposrednoj opasnosti. General Veličković je celu noć proveo sa borcima, bespogovorno izveštavajući komande vođe zasede, starijeg vodnika.

U toku NATO agresije na SR Jugoslaviju, general Veličković najviše vremena provodi u jedinicama PVO na vatrenim položajima i to neposredno učestvujući u borbenim dejstvima. Lično sam jedne noći tih ratnih dana vozio svog komandanta da sačeka generala Veličkovića i potom ga terenskim vozilom odvezao navatreni položaj u okolini Obrenovca, te se ujutru, po prestanku dejstava, sa istog vratio.

General je celu noć proveo sa borbenom smenom u borbenom sredstvu "stanice za lansiranje i vođenje raketa", po život najopasnijem mestu u jedinicama PVO, sredstvu ispred kojeg su se pred svaki ulazak oficiri bukvalno pozdravljali sa životom. Dva puta je general tako boravio u našoj jedinici.

Jednom prilikom, naređujući borbenoj smeni jedne jedinice PVO u Vojvodini da lansira rakete na neprijateljske vazduhoplove, izašao je, mimo pravila, iz borbenog sredstva da prkosno posmatra let naše rakete i efekat dejstva po zločinačkoj armadi. Za njim su izašli i njegov pratilac i komandant jedinice. U tom trenutku neprijatelj je uzvratio vatrom.

General Ljubiša Veličković je položio svoj život na oltar otadžbine, zaista herojski, ne može herojskije biti i preselio se u legendu i nezaborav.

Eto, takav je bio legendarni general Ljubiša Venjličković, takvi su bili većina naših generala i drugih starešina, ostalima na čast, miran san i lako umiranje.

Dušan Bratić
Obrenovac


Najviši pravni akt ne uvažava realnost

Ustav uništio privredu

Radnicima koji štrajkuju, ili zaprečavaju puteve sindikalne vođe moraju da objasne - da je sadašnji ustav uništio privredu, a to isto važi i za sve ustave Srbije iz prošlosti.

Objasniću to: Nikada u našim ustavima nije postojao član koji bi otprilike glasio: Privredi mora ostati dovoljno čistog dohotka za normalno poslovanje i razvoj. Kada takvog člana nije bilo ni u jednom ustavu, nije bilo obaveza da se takav član unese i u zakone za privredu. Ovom "rupom" u ustavima Srbije (bilo ih je više) - stvorena je prepreka da država sve većim i većim zahvatanjima, bez ograničenja u nametima, potpuno uništi sopstvenu privredu, sa posledicama koje ćemo godinama osećati.

Dok u Sjedinjenim američkim državama država može uzeti od privrede samo do 28 odsto (u Japanu do 33 odsto), od naše privrede uzimano je i do 70 odsto čistog dohotka. Sada čitamo u dnevnoj štampi da za dvesta hiljada radnika (pred penzijom) nije uplaćivan doprinos za penziono. Na ovu nepodnošljivu situaciju za privredu Sindikat nije reagovao, a niko se nije oglašavao i od ekonomista iz privrede, a pouzdano se zna da su ovakve, štetne ustave usvajali poslanici u kojima je bilo i ekonomista, članova partija na vlasti.

Partija na vlasti, koja uništi privredu, uništila je samu sebe, a tu su se posebno "proslavili" Savez komunista Jugoslavije i Socijalistička partija Srbije.

Dragomir Đorđević
Obrenovac


Kuće u Borči i na Dedinju nisu iste

Bravo, Dinkiću

S velikim interesovanjem čuo sam vest da će imovina na Dedinju biti oporezivana više nego kod nas u Borči. Odmah sam poželeo da vam se javim. Hvala Bogu, najzad nekome ko je primetio da u ovoj državi žive i siromašni ljudi. A njih je, nažalost, većina. Našim devojkama iz Borče podsmevaju se i zovu ih "ča, ča, ča" (OvČa, BorČa, KrnjaČa).

Kada ujutru krenem na posao, čeka me ofucani autobus 95. Unutra neprijatan miris. Čovek ne zna da li samo što nije izbio požar i nada se da do njegove stanice kod Banije neće eksplodirati vozilo kupljeno za sitne pare u Albaniji.

Ipak, šalu na stranu, rekao bih nešto i o našem mentalitetu koji nas godinama sputava. Konkretno, san svakog čoveka u ovoj zemlji je da se dočepa "audija A4". A kasnije, šta će biti sa celim svetom, nije bitno. Slično je i sa bogatašima i političarima na Dedinju. Kada jednom dospeju u to naselje, nemoguće ih je spustiti na zemlju. Idem ponekad tamo i primetio sam da je vazduh jako prijatan.

Možda ih opije dok pijuckaju kafu a narod crnči i gužva se po ulicama. Pitanje razlikovanja dobra i zla kod nas je gorući problem. Neki prosto vole da uživaju u "ljudskim slabostima" i svoje ogromne poroke pravdaju čovekovom prirodom ili temperamentom ljudi sa ovih prostora. To nema veze sa životom.

Takođe, primetio sam na ulicama da sve više ljudi pričaju sami sa sobom, svađaju se, incidenti na svakom koraku.
Verovatno ih muči kako da svojoj familiji ne mogu da objasne da nisu u stanju da kupe osnovne namirnice, a garderobu ili belu tehniku i da ne spominjem.

Zbog toga, potez Mlađana Dinkića vraća veru da će se u našoj zemlji neke stvari pokrenuti na bolje. Ako ovi sa Dedinja to dozvole. Nisu oni kao mi, običan svet, da razmišljamo o sitnim stvarima. Velike pare su tu u pitanju. Zato, želim da kažem "Bravo, Dinkiću", samo izdrži.

Svetozar Minić
Beograd