[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 4. 5. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Milorad Luković Legija, kriminalac koji je postao državni neprijatelj broj jedan

Ubica kome su poverovali
da je jači od države

Milorad Ulemek Luković, zvani Legija, Cema, Šareni i Miša, rođen je 15. marta 1968. u Beogradu. Majka Natalija, domaćica, otac Milan, podoficir JNA.

Pre susreta sa novobeogradskim kriminalcima, bio je prosečno i neupadljivo dete. Zbližio se sa Kristijanom Golubovićem, i ušao u svet podzemlja. iz zemlje je pobegao posle prvog sukoba s policijom, pošto je opljačkao jednu sportsku radnju i prijavio se za Legiju stranaca. Tu je napravio ratničku karijeru i dobio nadimak.

Sedam godina legionarskog ratovanja u Angoli, Libiji, Ruandi, Džibutiju... napravilo je od njega mašinu za preživljavanje i ubijanje. 1991. odlučio je da se vrati u domovinu. Ratovao je po Hrvatskoj i Bosni. Prvi zadatak je obavio na zvorničkom ratištu, u proleće 1992. godine.

Slom vojne službe nije dočekao nespreman, prebacio se u Srpsku dobrovoljačku gardu Željka Ražnatovića Arkana, gde je veoma brzo napredovao i postao drugi čovek jedinice.

Povratak u mirnodopski Beograd bio je za njega, posle tolikih godina neprekidnog ratovanja, veoma čudno iskustvo. Često je viđan u kalemegdanskom zoološkom vrtu gde je sate provodio u kavezu sa tigrićem kojeg je svojevremeno Arkan doneo sa nekog ratišta i ostavio Vuku Bojoviću...

Uskoro se priključio Jedinici za specijalne operacije (JSO) srpske policije gde je formalno bio drugi čovek, a zapravo vodio sve operativne konce.

Jedini preživeo "pad" Stanišića

Priča se da je bio toliko dobar i koristan u Službi da je, bez ikakvih problema, zadržao funkciju čak i posle promene na čelu Službe državne bezbednosti u jesen 1998. godine. Navodno je bio jedini čovek iz kolegijuma Jovice Stanišića koji je ostao i u kolegijumu Radeta Markovića.

Privatno, nije bio tako uspešan. Brak sa Majom Luković, Beograđankom iz Lomine ulice, u koji je uplovio 1994, nije bio plodan niti naročito skladan. Mada mu je Maja kasnije rodila ćerku, brak se raspao, a ona se vratila u Kanadu gde je živela pre veze sa Legijom.

Ulemekov uticaj u državi dodatno je uvećan tokom kosovskog rata, kada je njegova jedinica obezbeđivala i samog tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Ubica za račun vlasti

Mada mnogi tvrde da je prethodno žestoko mrzeo Miloševića i njegovu partiju, te da je upozoravao lidere opozicije i neke novinare kada se nađu u opasnosti (da bi bilo pametno da se sklone u Crnu Goru ili inostranstvo), izgleda da su ga kosovski rat i moć koju je tada stekao, preobratili u čoveka koji, bez razmišljanja, ubija ljude koje vlast imenuje kao protivnike države.

Ulemeka i njegove najbliže saradnike optužuju za čitavu seriju likvidacija, posebno u periodu jesen 1999 - jesen 2000. Otmica i ubistvo Ivana Stambolića, zločin na Ibarskoj magistrali, atentat na Vuka Draškovića, serija ubistava kriminalaca za koje je prethodno proturena priča da su učestvovali u ubistvu Željka Ražnatovića...

Postoji, međutim, sasvim uverljiva verzija da je indirektno učestvovao i u organizaciji Arkanovog ubistva, sa unapred pripremljenim "krivcima" za to, kako bi kasnijom čistkom potpuno uništio sve posvađane kriminalne klanove i sve centre paralelne moći u državi.

Zastupnici te teze kažu da je sve urađeno baš kao u filmu i to ne bilo kom, već sasvim konkretno, prema delu Parallax View, Alana Pakule, kod nas prevedenog kao "Ubice i svedoci".

Protivnici te teorije, međutim, kažu da je bio iskren Arkanov prijatelj i da ne postoji ni najmanja šansa da bi učestvovao u bilo kakvoj zaveri protiv njega.

Pregovori sa Đinđićem

Pretpostavlja se da je slom Miloševićevog režima dočekao kao drugi čovek po moći u državi, ali potpuno svestan nužnosti promena režima i sistema. Legendarni su njegovi pregovori sa Zoranom Đinđićem, održani 4. oktobra uveče, u blindiranom džipu, parkiranom ispred zgrade iz koje će dve ipo godine kasnije premijer biti i ubijen.

Ulemek je, po svemu sudeći, mislio da je tada ugovorio razmenu: neće braniti Miloševića, ali neće biti izručen Hagu niti suđen za dela počinjena u Srbiji. Đinđić, međutim, tu trgovinu nije tako shvatio, a nije sasvim ozbiljno primio k znanju ni savet-upozorenje koje je dobio od Jovice Stanišića, bivšeg Legijinog šefa: "Nikad ih ne ostavljaj besposlene, inače će se povezati sa klasičnim kriminalcima".

Beretke su, međutim, posle oktobra 2000. praktično ostale bez posla. Na jugu Srbije zamenile su ih druge jedinice MUP, a ratišta više nigde nije bilo. Čak je i Beograd praktično bio očišćen od svake konkurencije. Rešenje se prosto samo nametalo...

A kada je 23. februara 2001. uhapšen Rade Marković i kada je, samo dva dana kasnije, prvi put saopšteno da će JSO biti rasformirana, Ulemeku su se sigurno uključili svi alarmi u glavi. Nevešto povlačenje odluke o njegovoj smeni, uz objašnjenje da takva jedinica zapravo više nije potrebna i da bi bolje bilo da se njeni pripadnici razmeste u neke druge, samo je pojačalo njegov bes.

Započela je serija divljanja "beretki" po beogradskim kafićima, koja je kulminirala paljenjem diskoteke u Kuli i pucnjavom na rođendanu Svetlane Ražnatović. Legija je najpre uhapšen, potom je dao otkaz u policiji. Izgledalo je da se priča bliži kraju, a zapravo je tek počinjao horor.

Iskoristio kolebanje policije

Neodlučnost policije u obračunu sa Miloševićevim nasleđem, Ulemek je iskoristio na najbolji način za sebe. Nastavio je da indirektno komanduje jedinicom preko svojih ljudi u njoj, a status slobodnog strelca iskoristio za honorarne poslove: otmice srpskih bogataša...

Pobuna Jedinice za specijalne operacije, formalno izazvana čudnovatim hapšenjem braće Banović na obrenovačkoj pijaci, novembra 2001, čudnovato se poklapa sa početkom suđenja za zločin na ibarskoj magistrali.

"To uopšte nije bila pobuna", izjavio je Ulemek za kontroverzni nedeljnik Identitet (ID) čiji je vlasnik bio njegov novi kompanjon - Dušan Spasojević. "Da je to bila pobuna, ja ti garantujem da bi te večeri sve vladine prostorije i organizacije bile zauzete, a da oni to ne bi ni primetili".

Kasnije, posle sve češćih priča o Ljubiši Buhi Čumetu, kao ključnom svedoku protiv zemunsko-policijske mafije, pojačava se i intenzitet Legijinih kontranapada. Iako je prezirao novinare, sve češće im je nudio svoje izjave ili zanimljive priče.

Početkom marta 2003. krug se skroz suzio. U Hagu je objavljena čuvena video traka sa proslave JSO. Njegova majka Natalija veruje da ni ovaj put on ništa nije skrivio. "Videla sam ga tog dana uveče u njegovoj kući. Bio je bolestan, umoran. Rekao je da nije kriv, ali da mora da beži da ga ne bi ubili. Kazao je da iza svega stoje Amerikanci. Spakovao se i otišao, a policija je došla tek oko dva posle ponoći", ispričala je novinarima Nedeljnog telegrafa Natalija Ulemek.

M. M.


vesti po rubrikama

^politika

16:10h

Uhapšen prvooptuženi za atentat na premijera, ubistvo Stambolića i atentat u Budvi

16:35h

U Specijalnom sudu najavljuju: Legija na sudu 10. maja

16:50h

Luković nije na javnoj optužnici Haga

17:05h

Milorad Luković Legija, kriminalac koji je postao državni neprijatelj broj jedan

17:15h

Hapšenje Milorada Lukovića Legije

17:25h

Elizabet Ren: Samo naivni veruju da mu je bilo dosta skrivanja

17:35h

Političari veruju da se Luković sa nekim nagodio

17:50h

Legija kontaktirao Gurija

18:00h

Advokati sumnjaju u svedočenje ubice

18:15h

Sukob DS i DSS preko Legije

18:30h

Ministar kulture Kojadinović o hapšenju

18:45h

Ministar negira vesti o pregovorima

18:55h

Različita tumačenja ministara o etničkom čišćenju na Kosovu drmaju koaliciju

19:10h

Pesimističke prognoze za pristupanje SCG Evropi

19:25h

Dečani uskoro svetsko kulturno nasleđe

19:35h

Rumunska štampa o Kosovu: UN umešan u posao sa mafijom

23:30h

BIA: OVPBM aktivna na jugu Srbije

23:35h

Dušan Mihajlović čestitao policiji

 


     


FastCounter by LinkExchange