[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 4. 5. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Foto

U Centru "Sava": Elizabet Ren, Abdul Kan, Endrju Paderpat i Jovan Ćirilov

Povodom svetskog Dana slobode štampe: Centralna manifestacija održana u Beogradu od 2. do 4. maja

Uvek na udaru moćnika

Institut za bezbednost novinara: 94 odsto ubistava novinara u svetu se ne rasvetli

04. May 2004 00:35 (GMT+01:00)

BEOGRAD - Sloboda medija je na direktnom udaru finansijske i političke moći ne samo u zemljama u tranziciji, već i demokratski razvijenim društvima. Razlika između jednih i drugih je samo u tome što je ta moć mnogo očiglednija u zemljama u razvoju. Balkan je, bez dileme, očit primer postkonfliktne situacije u kojoj je konflikt i dalje izvesna pretnja. Mediji u ovom regionu su generator tog sukoba i jedan od ključnih instrumenata za njegovo prevazilaženje. Stoga je i centralna tema ovogodišnjeg Svetskog dana slobode štampe posvećena medijima u oblastima konflikta i zemljama u tranziciji, a za domaćina ove međunarodne konferencije izabran je Beograd.

Posle oslobođenja od decenijske diktature Miloševića i okončanja četiri rata, medije u Srbiji je očekivala nova borba i spoticanje zbog nedostatka zakona, nestabilnog tržišta, korupcije, hronične besparice, procesuiranja, pa i ubistva novinara, čulo se na skupu koji je počeo pre dva dana u Centru "Sava".

Tržište medija u Srbiji već je isparcelisano, a uticaj su podelile političke i finansijske elite.
- Bogoljub Karić, Ljubomir Mihajlović i Željko Mitrović kontrolišu većinu medija u Srbiji - rekao je direktor Medija centra Nebojša Spaić, govoreći o rekonstrukciji medijskog tržišta na Balkanu.

Nagrada Kubancu

Prestižna nagrada UNESKO i Fondacije Giljermo Kano za slobodu štampe za 2003. godinu svečano je uručena sinu kubanskog novinara Raula Rivere Kastanjede, uz poziv kubanskim vlastima da oslobode novinara koji izdržava 20-godišnju kaznu zatvora. A u Kastanjedinoj kući u Havani održana je simbolična ceremonija dodele nagrade, gde je njegova supruga Blanka Rejes u prisustvu kubanskih disidenata, američkih i evropskih diplomata pročitala isti govor koji je u Beogradu pročitao i njen sin.
Učesnici dvodnevnog skupa usvojili su Beogradsku deklaraciju o slobodi medija koji rade u konfliktnim područjima i zemljama u tranziciji.

Upozorenje vladama sveta

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 1991. godine, povodom usvajanja Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji UN o slobodi medija u Africi. Vindhok deklaracijom cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština UN usvojila je tu deklaraciju 20. decembra 1993. godine, proglasivši 3. maj danom slobode medija, na preporuku UNESKO-a. Taj dan svojevrsni je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja i za izražavanja.

Pošto vlasnički odnosi nisu dobro definisani, dešava se da jedan čovek (Karić) ima u svojim rukama televiziju, nekoliko časopisa, jedan sistem mobilne telefonije ili da jedan bankar (Mihajlović) poseduje polovinu nacionalnog dnevnog lista "Politika". Njih dvojicu u stopu prati medijski magnat Željko Mitrović, čija TV "Pink"beleži najveću gledanost u regionu.

Sadašnji medijski tajkuni, upozorava Spaić, bili su ljudi od poverenja i u vreme Miloševića.
- Uz pomoć korumpiranog dela bivše vlade, marketinške mafije i nefunkcionisanja Radiodifuznog saveta opstali su i u novom društvu. Nisu ispustili spoj slasti koju daju mediji - novac i političku moć - kratko je definisao želju za kontrolom medija direktor Medija centra. To su i razlozi što se u zemlji namnožilo 1.300 radio i TV stanica koje povećavaju haos u etru.

Na pitanje kako medije osloboditi od koncentracije finansijske i političke moći, Spaić nije imao konkretan odgovor. Smatra da će borba biti duga i teška i da rešenje leži u profesionalnom obavljanju posla, negovanju novinarskog kodeksa i poštovanju etike. Etika je, po njegovom mišljenju, ono što jedino odvaja novinarsku profesiju od zanata.

Srpsko novinarstvo suočava se s jedne strane činjenicom da finansijska i politička moć medijskih tajkuna raste, dok sa druge nezavisni mediji muku muče da prežive. Oni su prinuđeni ili da propadnu ili da se priklone jednoj ili drugoj moći.

Pravna država ne funkcioniše, kleveta je još uvek krivično delo, istrage o ubistvima novinara i dalje tapkaju u mestu. Na nerešene slučajeve likvidacije novinara i izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine i smaknuće jagodinskog novinara Milana Pantića 2001. godine osvrnuo se i ministar inostranih poslova Vuk Drašković, otvarajući ovu međunarodnu konferenciju. On je predložio da se nagrada Giljermo Kano ubuduće dodeljuje posthumo, a da kandidati budu Ćuruvija i Pantić. Skupu se obratio i brat ubijenog novinara Jovo Ćuruvija, zatraživši da vlada konačno obelodani imena ubica i nalogodavaca.

Za medijski pluralizam

BEOGRAD (FoNet)- Na centralnoj svečanosti povodom Svetskog dana slobode štampe sinoć u beogradskom Centru Sava, predsednik SCG Svetozar Marović istakao je značaj slobode štampe u zemljama tranzicije i rekao da su ekonomski razvoj i blagostanje u značajnoj meri povezani sa slobodom medija i da je "na političkim organima je da obezbede takve zakonske okvire koji će trajno osigurati slobodu medija". Marović je istakao opredeljenje SCG za slobodu štampe i medijski pluralizam.

Najopasniji Irak

NJUJORK (Beta) - Irak je najopasnija zemlja za novinare, a odmah iza njega su Kuba i Zimbabve, ocenio je Komitet za zaštitu novinara (CPJ) u izveštaju o deset najrizičnijih zemalja za bavljenje novinarskom profesijom, objavljenim povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja. CPJ je naveo da je u Iraku, od početka rata marta prošle godine, ubijeno 25 novinara, a mnogi od njih su nastradali ili kidnapovani i posle zvaničnog proglašenja završetka sukoba.

Budući da mediji u Srbiji ne mogu da se izbore sa problemima bez odgovarajuće zakonske regulative, pitanje o budućim potezima vlade i Ministarstva za kulturu i informisanje nije imalo kome da se postavi. Ni ministar Dragan Kojadinović, ni njegovi pomoćnici nisu našli za shodno da odvoje bar sat vremena i progovore o rešenjima koje je pripremila država. Shvatajući značaj međunarodne saradnje i podrške medijima u zemljama u tranziciji, konferenciji je prisustvovao pomoćnik crnogorskog ministra kulture za medije Željko Rutović. Po njegovom mišljenju, mediji Crne Gore su za bar nekoliko koraka ispred srpskih. Zakon o dostupnosti informacija, koji je jedan od najvažnijih antikorupcijskih zakona, već je na stolu vlade.

- Ovaj zakon je urađen po standardima EU i omogućuje da građani postanu peta grana vlasti u državi. Deo zakona namenjen je i novinarima i dodatno će pospešiti istraživačko i analitičko novinarstvo - kaže Rutović.

Glavni problem zemalja u tranziciji je činjenica da demokratija i sloboda ne dolaze ruku pod ruku s tranzicijom, objašnjava direktor Instituta za bezbednost novinara Rodni Pinder. On podseća da u svakoj zemlji vlast obećava slobodu medijima, ali nje u praksi nema. Prava sloboda stiče se samo u državi koja ima nezavisno sudstvo, stabilno tržište i neutralnu policiju.

To je glavni razlog što se mediji u zemljama u tranziciji vrte u krug i što je njihova bezbednost ugrožena. Novinari postaju žrtve ne samo vlada kojima se ne dopada kako i o čemu pišu, već i tajnih službi i kriminalnih grupa.
- Naš posao je da se brinemo o bezbednosti novinara i da ih podučimo kako da se sami štite. Ove godine obučićemo nekoliko hiljada novinara kako da saznaju da li su pod prismotrom, da li ih prate, kako da zaštite porodicu, kako da se sklone u vreme nasilnih demonstracija - objašnjava direktor međunarodnog Instituta i dodao da se 94 odsto ubistava novinara u svetu nikad se ne rasvetli.

U oružanim sukobima novinari su žrtve razmene vatre dve sukobljene strane, a u postkonfliktnim društvima stradaju od mafije i svih onih koji su izvan zakona. Njegovo iskustvo govori da boljitka neće biti dok vlade ne preuzmu obavezu da strogo i brzo kažnjavaju svaki slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara. Mišljenje da je ključ rešenja u državi potkrepio je pričom novinara iz jedne afričke zemlje. Tamo vlada interni dogovor da se ne istražuje ubistva dilera droge, bosova prostitucije i smrt novinara.

Apel "Glasa javnosti"

BEOGRAD - Osnivač lista "Glas javnosti" i Redakcija apelovali su juče na učesnike Konferencije da, pritiskom na Vladu Srbije i njenog premijera Vojislava Koštunicu, pomognu da se ovim dnevnim novinama konačno, posle više godina, isplati šteta nastala državnim terorom i progonom u vreme Miloševićevog režima.
"Glas javnosti" nije u mogućnosti da svoja prava ostvari pred redovnim sudovima, jer se procesi namerno odugovlače i danas, tri i po godine posle pada tog režima, a šteta po osnivača i novinare samo se multiplikuje, kaže se u apelu upućenom Koičiro Macuri, generalnom direktoru UNESKO-a.

Značaj tačne informacije

BEOGRAD (Beta) - U postkonfliktnim društvima, tačna i precizna informacija objavljena u pravom trenutku često biva važnija od humanitarne pomoći, ocenilo je juče više učesnika skupa koji organizuju UNESKO i Nacionalna komisija SCG za saradnju sa tom organizacijom.
Direktor Albanskog instituta za medije Remzi Ljani govorio je o problemu medija u Albaniji da dopru do široke publike, objasnivši da najprodavaniji dnevnik u toj zemlji od tri miliona stanovnika ima tiraž od samo 20.000 primeraka. Ljani je istakao da obuka novinara u Albaniji, kao i na celom Balkanu, i dalje ostaje prioritet.
Pomoćnik generalnog direktora UNESKO-a Abdul Vahid Kan podsetio je da je UNESKO i u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije pomagao nezavisnim medijima u tom regionu, a o značaju medija u uslovima sukoba i u zemljama u tranziciji govorila je i predsednica organizacije Demokratizacija i ljudska prava Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Elizabet Ren.

Razočarenje

Izostanak predstavnika Ministarstva kulture i informisanja razočarao je predstavnike medija u Srbiji.
- Prosto je neverovatno da se ovako tretira jedan svetski događaj koji je od Beograda napravio međunarodni medijski centar. Očigledno ne umemo da iskoristimo priliku - afirmišemo zemlju i porazgovaramo o problemima koji nas muče - prokomentarisao je bivši direktor Radio Beograda Rade Veljanovski.
Ukazujući da obeležavanje Svetskog dana medija u Beogradu znači da međunarodne organizacije poklanjaju određenu pažnju našoj zemlji i njenoj medijskoj situaciji, Veljanovski kaže da propuštamo priliku da se uporedimo s drugima i vidimo gde smo.
Sa njim se slaže i bivša pomoćnica ministra za informisanje Tamara Orlandić koja smatra da je nedolazak nove garniture slika stanja u državi.

Tanja Kaluđerović


vesti po rubrikama

^društvo

17:10h

Istraživanje: Srbi i dalje slabo koriste Internet

17:18h

Pohvale i kritike na zadatke za prijemni iz matematike i srpskog

17:27h

Privatni univerzitet "Singidunum" upisuje 1.050 brucoša

17:34h

Povodom svetskog Dana slobode štampe: Centralna manifestacija održana u Beogradu od 2. do 4. maja

17:41h

Novinari - dežurni krivci

 


     


FastCounter by LinkExchange