[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 1. 5. 2004.
Nedelja, 2. 5. 2004.
Ponedeljak, 3. 5. 2004.

 
 
 

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


I pored akcije "Sablja" mnoga ubistva funkcionera, kriminalaca i biznismena ostala nerasvetljena

Krvavi zagrljaj bratstva smrti

Hapšenjem jednog dela zemunskog ganga zaustavljena je serija likvidacija, koje se u poslednjih nekoliko godina, uvek rađene po istom "receptu"- napadači iz "audija" u pokretu, izrešetali bi rafalima žrtve, a potom uništavali tragove. Osim čaura, i spaljenih, uglavnom kradenih automobila, policija nije uspela dalje da makne, a krivične prijave protiv nepoznatih počinilaca mirovale su u fijokama MUP i tužilaštva, sve do ubistva premijera Zorana Đinđića, kada se klupko nerazjašnjenih zločina, počelo odmotavati, zahvaljujući "pesmi" mafijaša-pokajnika.

Boško Buha
Zoran Todorović Kundak

BEOGRAD - Činilo se da će tokom "Sablje", biti rasvetljena i serija likvidacija, počinjenih tokom devedesetih, ali je "zemuncima", na kraju, pripisano 18 ubistava, iako im se prvobitno na dušu, stavljalo čak 27. Jedan od "audija" smrti, ovog klana, pronađen je u jednoj garaži, ali ne i 14 begunaca iz zemunskog ganga, među kojima i nekoliko glavnih egzekutora, koji su po naređenju Dušana Spasojevića Šiptara, eliminisali konkurente i sve one koji bi im stali na put.

Politička ubistva

Međutim, ubistva "visokog profila", s političkom pozadinom, ostala su i dalje enigma za istražne organe. Spisak imena uticajnih osoba, koje su pod nerasvetljenim okolnostima ubijene u Beogradu, ostao je tako i dalje isti.

Među prvim ubistvima s političkom pozadinom, čije su izvršioci i organizatori ni posle 13 godina nisu otkriveni, smatrala se lividacija Branislava Matića Belog, finansijera i člana Srpskog pokreta obnove i Srpske garde, koji je ubijen 1991, dok je izlazio iz automobila.

Već sedam godina na spisku nerasvetljenih je ime general-pukovnika Radovana Stojičića Badže, pomoćnika ministra policije, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, koji je 11. aprila 1997, ubijen dok je ručao u restoranu "Mama mia". Badža je sahranjen u Aleji velikana, na Novom groblju, rezervisanoj samo za zaslužne građane, a o njegovoj smrti kasnije su ispredane razne priče, od toga da je u trenutku ubistva, kod njega pronađena torba sa 700.000 maraka, pa do toga da je bio blizak švercerskom i naftnom lobiju.

Istragu o ovom slučaju vodio je sudija Nebojša Simeunović (koji je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima, a njegov leš je kasnije pronađen u Dunavu), a navodno je bila i "kadrovski pojačana" Nikolom Šainovićem. Tada se spekulislao da je Šainović je "sa višeg nivoa" dobio naređenje da nadgleda rad svih obaveštajno-policijskih službi koje sprovode istragu o Stojičićevoj smrti, ali i pored njegovog angažovanja ubica je i dan danas nepoznat.

Obrazac za ubijanje
Zajedničko većini likvidacija na beogradskom asfaltu je da su uvek vršene po istom obrascu-žrtve bi prethodno dugo praćene, potom ubijane u klasičnim "sačekušama", a tragovi bi uspešno skrivani. Zemunski klan razradio je taktiku ubijanja iz automobila u pokretu, uglavnom iz borbenog "audija", iz kojeg bi dvojica napadača iz automatskog oružja pucali u pokretne mete. Eskadron smrti zaustavljen je tek ubistvom premijera Zorana Đinđića.

Samo šest meseci kasnije, 27. oktobra 1997, ispred sedišta "Beopetrola", ubijen je direktor ove kompanije Zoran Todorović Kundak, tada generalni sekretar Jugoslovenske levice, a njegov telohranitelj teško je ranjen. Dva dana pred ubistvo, Todorović je navodno rekao da će država preuzeti potpunu kontrolu nad prometom nafte i naftnih derivata. Tridesetšest sati kasnije, visoki funkcioner JUL-a i blizak saradnik predsednice te stranke Mirjane Marković, usmrćen je rafalima nepoznatog počinioca, koji ni do danas nije pronađen.

Ubistvo Pavla Bulatovića, saveznog ministra za odbranu, 7. februara 2000, u restoranu fudbalskog kluba "Rad", u Ulici neznanog junaka bb, na Banjici, još je nerazjašnjeno, a prema nekim pričama, jedno je i od prioriteta nove vlasti. Nepoznati napadač, ispalio je iz "kalašnjikova" više hitaca u Bulatovića, dok je sedeo sa Vukom Obradovićem, direktorom "Ju garant banke", Mirkom Kneževićem, upravnikom restorana, jednim poznatim pesnikom i dvojicom guslara. Atentator je na Bulatovića pucao sa obližnje ograde, a policijska istraga utvrdila je da je ubica imao dva pomagača.

Posle atentata, policija je pokušavala da zaustavi "ford-eskort", u kojem su bile četiri osobe i koji je nekoliko puta probijao kontrolne punktove, ali je on uspeo da izbegne poteru.

Ministar odbrane sahranjen je u Crnoj Gori, u rodnim Rovcima, a spekulislao se da je ubica iz ove republike i stigao. Istragu o ubistvu je, takođe, vodio sudija Simeunović, slučaj Bulatović je kasnije poveren vojnim istražnim organima, a radi rasvetljavanja ubistva vojnog ministra formiran je i Anketni odbor tadašnje Savezne skupštine, čiji je jedan od predsednika bio Vojislav Šešelj, predsednik SRS.

Šešelj je za likvidaciju optuživao Ivana Delića iz Budve, a za naručioca srpskog milijardera Milana Jankovića,Filipa Ceptera. Funkcioneri SRS tvrdili su da je Anketni odbor do takvih saznanja došao posle saslušanja mnogih vojnih i policijskih funkcionera, koji su, kao "stopostotnog" izvršioca, označili Ivana Delića. Tada je rečeno i da je vojna bezbednost nekoliko meseci posle ubistva pratila Delića, ali da do njegovog hapšenja nije došlo.

Policajci i sudije

Među nerasvetljena ubistva, čiji izvršioci i danas nisu poznati ubrajaju se i likvidacije Badžinog kuma Miodraga Vlahovića Vlaje, pukovnika policije, pomoćnika načelnika kriminalističke službe beogradske policije, koji je usmrćen 11. 3. 1999. Tri meseca kasnije, 8. 7.1999, usmrćen je i policijski pukovnik Dragan Simić, načelnik SUP- Savski Venac, koji je ubijen na parkingu dok je išao na rekreativni fudbal. Bivši policajac i privatni detektiv, Miroslav Bižić Biža, ubijen je 1996. ispred svoje kancelarije u Beogradu. Legitimaciju Službe DB-a Crne Gore, imao je i Milan Rajković, koji je 30. marta 2001, ubijen u Beogradu.

Biznismeni

Pod nerasvetljenim okolnostima ubijen je i blizak prijatelj sina bivšeg predsednika SRJ Marka Miloševića, Vlada Kovačević-Tref, usmrćen 1996. na platou ispred Centra "Sava". Biznismen Radojica Nikčević, za koga se govorilo da je imao bliske veze s Službom državne bezbednsti, ubijen je 1993. ispred svoje kancelarije u Beogradu.

Prošlog septembra, pažnju je izazvalo "otkriće" Izveštaja Odeljenja visokog predstavnika za zaštitu prevara (AFD) u Republici Srpskoj, koja je "obelodanila" da je naručilac Cepter, a da motive treba tražiti u trgovini oružjem, koje on isporučuje alžirskim teroristima. Cepter je odlučno demantovao te navode kao "gnusnu ujurdurmu iz koje stoje politički interesi i ciljevi", i tužio novinu koja je to prenela.

Izveštaj AFD je poslat na nekoliko adresa u Beogradu, nakon što je podgorički "Dan" objavio da je ubica Bulatovića uhapšen u Budvi pošto je vojna bezbednost utvrdila da Delićevi otisci prstiju odgovaraju onim koji su pronađeni na ogradi kod restorana FK "Rad" sa koje je pucano. Otisci su, navodno, uzeti sa čaše iz jednog kafića u kome je Delić sedeo, i to posle dužeg praćenja od strane pripadnika vojne bezbednosti.

Delić je, međutim, demantovao vezu s atentatom, tvrdeći da je u vreme ubistva bio u restoranu svog oca sa radnicima koji su renovirali lokal. Visoki predstavnik međunarodne zajednice BiH (OHR) demantovao je tada postoji Odeljenje za prevare, a radikali su tvrdili da iveštaj Anketnog odbora nije nikada usvojen jer nije odovarao tadašnjoj vlasti.

Još jedno ubistvo, uzburkalo je javnost iste godine, kada je ispred zgrade, u Ulici Jaše Prodanovića 20, u Beogradu izrešetan generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta Žika Petrović (1939), u koga su oko 21.30, iz "škorpiona", dvojica nepoznatih muškarca, ispalila četiri hica. Kada je Petrović izašao iz metalik sivog "audi 100", napadači su mu pucali u leđa i glavu.

Očevidaca nije bilo, a policija je tragala za sivo metalik "audijem" novosadske registracije za koji se pretpostavljalo da je odvezao ubice. Na uviđaj je lično došao i Radomir Marković, bivši šef DB, sa ostalim čelnicima beogradske policije. Petrović je rođen u Požarevcu, a generalni direktor JAT-a bio je od marta 1992.

Među ubistva s političkom konotacijom, svrstava se i likvidacija Momira Gavrilovića Gavre (42), bivšeg operativca Državne bezbednosti, koji je ubijen je 3. avgusta 2001. godine na parkingu u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija, posle razgovora sa saradnicima tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u njegovom kabinetu.

Dvojica nepoznatih napadača ispalila su oko 22.15, u njega tri metka, iz "škorpiona", koja su ga pogodila u leđa, dok su ga četiri hica pogodila u oko i glavu.

Raspleti

Ni posle četiri godinje ne jenjava interesovanje za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana (48), 15. januara 2000, u beogradskom hotelu "Interkontinental", koje je ponovo predmet obnovljenog sudskog procesa, a čiji motivi i naručioci nisu ni do danas utvrđeni. Na optuženičkoj klupi nalazi se i nekoliko bivših policajca, koji poriču umešanost u atentat. Javnost su šokirala i ubistva policijskog generala Boška Buhe, 10. juna 2002, za koje je optužena Makina grupa, kao i otmica i ubistvao Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, i nekad bliskog saradnika Slobodana Miloševića, 25. avgusta 2000. za koje su, optuženi pripadnici "crvenih beretki", ali i bivši šef tajne policije Radomir Marković (57). Pripadnici JSO i Rade Marković, terete se i za pokušaje atentata na Vuka Draškovića, na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999, kada u poginula četvorica funkcionera te stranke, kao i za neusplei atentat u Budvi, 15. juna 2000.

Koštunica je tada izjavio da je Gavrilović, pre ubistva, razgovarao sa njegovim saradnicima o prodoru organizovanog kriminala u privredni život, delovanju nekih klanova i korupciji. Tadašnji okružni tužilac Rade Terzić, koji je u vreme "Sablje" podneo ostavku, tvrdio je da se u naknadno dostavljenoj službenoj belešci iz kabineta predsednika SRJ, nisu pominjali funkcioneri iz tadašnje savezne i republičke vlade, već samo dva visoka zvaničnika MUP-a.

Njih je, Gavrilović, povezao sa organizovanim kriminalom, ali bez dokaza, tvrdio je Terzić. Zbog sumnje da je organizovao ubistvo, prošle godine, pokrenuta je istraga protiv Ljubiše Buhe Čumeta (39), koji je, prema navodima istrage, za izvršioca odredio Dragana Nikolića Teču, a spekuliše se da su u ubitsvo umešana i dvojica bivših funkcionera DOS-a, kao dvojica bivših čelnika SDB-a.

Obračuni u podzemlju

Epitet neravsvetljenih i posle 12 godina nosi i ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta (21), žestokog momka beogradskog podzemlja, kome je nepoznati napadač u noći između 28. i 29. oktobra 1992. u sobi beogradskog hotela "Hajat", pucao u potiljak.

Obračuni u podzemlju, nastavili su se tokom devedesetih, a time se produžio i spisak nerasvetljenih likvidacija. Vođa "voždovačkog" klana", Goran Vuković Majmun, ubijen je 1994, dok je ulazio u svoja kola u centru grada, na uglu Srpskih vladara i Nemanjine, a dve godine kasnije, ispred ulaza u svoju zgradu, u Bulevaru revolucije, stradao je i žestoki momak sa Zvezdare, Dejan Marjanović- Šaban.

Pavle Bulatović
Žika Petrović
Momir Gavrilović

Rade Ćaldović Ćenta - član starije generacije beogradskih kriminalaca izrešetan je 1997. za volanom svog parkiranog automobila, ispred zgrade u Francuskoj 7, a sa njim je stradala njegova mlada prijateljica, novinarka Maja Pavić, venčana kuma Svetlane i Željka Ražnatovića. I dalje su nerazjašnjena ubistva Darka Ašanina (ubijen 1998. u bašti svog restorana na Dedinju) i lidera surčinskog klana Zorana Šijana (35), reprezentativca u kik-boksu, koji je 27. novembra 1999. likvidiran u centru Beograda.

Nepoznati napadači pucali su u njegov automobil, kada se te večeri vraćao iz beogradskog kluba "Bojan Stupica". Prva u nizu krvavih likvidavacija, počinjenih krajem oktobra i tokom 2001, bila je likvidacija Vanje Bokana, 7. oktobra u Atini. Njegove ubice ni danas nisu otkrivene, kao ni izvršioci trostrukog ubistva, koji su 11. marta 2001, u Beogradu, izrešetali kuma Željka Ražnatovića Arkana, Milana Đorđevića Bombonu, i njegove prijatelje Miloša Roknića i Dušana Milovanovića. Nepoznate su ubice i članova crnogorskog klana Veljka Cerovića i Ranka Vasiljevića Rustikala, ubijenih 22. decembra 2001.

Stradali od "Zemunske ruke"?

Iako je policija tokom dvoipomesečne akcije "Sablja", saopštila da je "došla do saznanja", da su pripadnici "zemunskog klana" ubili Mirka Tomića Bosanca, Zorana Davidovića Ćandu i njegovog prijatelja Ivana Stojanovića (u martu 2000, dok su se vraćali sa sahrane Branislava Lainovića Dugog), Radislava Trlajića-Batu Trlaju, vođu bežanisjkog klana (25. februar 2000), članove te grupe Petra Miloševića (1996), Gorana Trajkovića Trajketa (33), 21. avgusta 2002, takođe poznatog policiji, (izrešetanog dok je sedeo u automobilu na parkingu u Zvečanskoj ulici), za ova dela ekipa ubijenog Dušana Spasojevića Šiptara, nije optužena.

Njima su pripisivana i ubistva braće Živković, zvane Fiškali iz Požarevca, koji su ubijeni u razmaku od samo mesec i po dana, Zorana (ubijenog 30. januara 2001), i Dragana (likvidiranog 14. marta 2001), kumova Surčinca Ljubiše Buhe Čumeta. Šiptarovoj grupi na teret su stavljane i likvidacije Željka Mihajlovića zvanog Crnogorac, koji se vode kao nestali, Željka Vuletića Hamze i Zorana Savića Šodera.

Ubistvo Trlajića, bio je početak krvavih obračuna "zemunskih klanova" na asfaltu prestonice sa drugim kiriminalnim grupama oko prevlasti za tržište droge.

Sredoje Šljukić Šljuka
Zoran Šijan
Zoran Uskoković Skole

Žrtve Zemunaca

Zemunsko bratstvo smrti, utvrđeno je istragom, odgovorno je za 15 ubistva, počinjenih od 2000. do kraja 2002. Prva njihova žrtva, 20. marta 2000. bio je Novosađanin Branislav Lainović Dugi, zamenik komadanta Srpske garde (ubijen 20. marta 2000, kod hotela "Srbija", u Ustaničkoj ulici), a sledeći, žestoki momak beogradskog podzemlja Zoran Uskoković Skole, čiju su likvidaciju dugo pripremali, a koga su sa pratiocem Milošem Stevanović, usmrtili 27. aprila 2000.

Pričalo se da je Skole tokom rata devedesetih, "radio" drogu, naftu, da je imao eksluzivne restorane u Stokholmu, Atini, hotel u Barseloni... Njegovo ubistvo precizno je planirano jer se kretao u blindiranom džipu, okružen sa 20 telohranitelja, ali je ubijen posle duge potere i pucnjave po beogradskim ulicama. Biznismena Todora Gardaševića Tošu, ubili su 5. jula 2000, kod šetališta hotela "Jugoslavija", navodno zbog kumstva sa Andrijom Draškovićem, koga Spasojević nije trpeo.

U novembru 2000, ubili su Srđana Ljujića, Željka Bodiša, 27. decembra 2000, a Velibora Iličića-Velju Bosanca, bivšeg telohranitelja predsednika SAO Krajina Gorana Hadžića, 7. decembra 2000, u Novom Sadu.

Njihova slučajna žrtva je i Ivica Nikolić (30), telohranitelj Ljubiše Buhe, prilikom pokušaja atentata vođe surčinskog klana, 3. avgusta 2002, a jedan od atentatora, na lični zahtev, bio je i Milorad Luković Legija. Do kraja iste godine, Dušan Spasojević naredio je ubistvo Sredoja Šljukića Šljuke (30), koji je važio za jednog od poslednjih bosova beogradskog podzemlja.

Foto
Mesto ubistva
Sredoja Šljukića Šljuke

Sa njim je, 27. septembra 2002, u automobilu, u Novom Beogradu, izrešetan i njegov brat od strica Zoran Šljukić (25). Spasojević se, navodno, plašio da ga Čume može ubiti jedino preko Šljuka i Jovana Guzijana Cunera (40), koga su, samo nedelju dana kasnije, 5. oktobra 2002, izrešetali na Novosadskom putu, kada su i smrtno ranili Cunerovog sestrića, Radeta Cvetića (19).

Ivicu Jovanovića (32), ubili su 7. novembra 2002, a seriju krvavih likvidacija te godine, završili su 26. novembra 2002, ubistvom Željka Škrbe, rekordera u dizanju tegova, a u kuršumu 40 metaka, život je izgubio i njegov saputnik Nenad Batočanin (38), zamenik načelnika Uprave za obezbeđenje ličnosti SMUP.

Meta ubica bio je Škrba, jer je bio prijatelj sa Željkom Maksimovićem Makom, dok se Batočanin smatra slučajnom žrtvom. Od njihove ruke, utvrđeno je, stradali su i Marko Petrović Mamica, Slobodan Radosavljević Bulka i Aleksandar Ristić (24), koji je ubijen 25. novembra 2002. u Stepeničkoj ulici.

Misteriozna ubistva novinara

Smrt beogradske novinarke "Duge" Dade Vujasinović i dalje je pod velom tajne. Prema izveštaju istražnih organa ona je, izvršila samoubistvo, pucajući iz puške koju je prethodno vezala za vrata. Njeni najbliži, međutim sumnjaju u njenu smrt, jer su stvari u stanu bile ispreturane, a na fotelji su nađeni i tragovi krvi koja je ne pripada njoj. Uzroke smrti, smatraju oni, treba tražiti u tekstovima koje je u to vreme pisala, između ostalog, i o događajima na ratištima od 1991. i o mnogim žestokim momcima beogradskog asfalta. Nedavno se navršilo i pet godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije (49), vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", koji je ubijen, na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u haustoru zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici 35. Ministar kulture Dragan Kojadinović rekao je nedavno da će vrlo brzo biti okončana istraga o ubistvu Ćuruvije, kao i jagodinskog novinara Milana Pantića (ubijenog 12. juna 2001.) i novinarke Dade Vujasinović. Nedavno su bivši policijski čelnici izjavili da postoji očevidac koji je identifikovao ubice novinara Slavka Ćuruvije. Zastupnik Jove Ćuruvije, brata ubijenog novinara, advokat Rajko Danilović, smatra da ubistvo ne može biti rešeno dok se "kriminološki ne obrade bivši i sadašnji pripadnici tajne policije", a da ubice treba tražiti među članovima "surčinsko-zemunskog klana", jer je Jedinica za specijalne operacije (JSO), čiji su pripadnici osumnjičeni za učešće u ubistvima s političkom pozadinom, u to vreme bili na Kosovu. On tvrdi i da je ubistvo Ćuruvije naručila Mirjana Marković 31. marta 1999. godine kada je na konferenciji JUL-a, rekla da je prizivao bombardovanje".

Sport

Misteriozna je i dalje smrt mladog košarkaša "Partizana" Harisa Brkića, ubijenog 12. decembra 2000, prilom ulaska u automobil, na parkingu hale "Pionir", kada se vraćao sa treninga. Pet godina ranije, 1995. likidiran je i vlasnik FK "Zvezdara", Miša Nikšić, a ubice nisu pronađene. Osnivač "ultimat fajta" kod nas, Miodrag Stojanović Gidra, stradao je 18.02.2001. Branislav Trojanović Trojke, vlasnik FK "Zvezdara", ubijen je 21. jula 2001. Vlasnik fudbalskog kluba "Železnik", i lanca kladionica, Jusuf Jusa Bulić, koji se smatrao bliskim prijateljem Željka Ražnatovića Arkana, ubijen je 1998. dok je izlazio iz kafića. Ni poslednje ubistvo, Branka Bulatovića (53), generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, usred dana, u haustoru zgrade na Terazijama 35 u kojoj se nalazi FS SCG, nije rešeno. Na prvog čoveka našeg fudbala iz neposredne blizine pucao je muškarac star oko 40 godina, koji je Bulatovića čekao ispred lifta, i ispalio mu metak u potiljak. Bulatović je od 1993. bio prvi operativac FSJ, a od 1997. godine bio je član Komiteta za transfere UEFA.


DANICA ĆURUVIJA


vesti po rubrikama

^hronika

17:15h

I pored policijske akcije "Sablja" mnoga ubistva ostala nerasvetljena

17:22h

Nišlije uznemirio preksinoćni oružani obračun ispred tržnog centra "Kalča"

17:31h

Suđenje članovima "Firme"

17:40h

Svedočio bivši šef filijale u Požarevcu

17:49h

Veliko Gradište: Raspadnut leš pronađen u spavaćoj sobi

17:56h

Nesreća na Zlatiboru: Poginuo student Više škole MUP-a

18:04h

Novi upravnici zatvora

18:13h

Beograd: Ubila brata

   


     


FastCounter by LinkExchange