Bog je, kažu, spor ali dostižan. Nažalost, izgleda da zemlja Srbija ne spada u njegove prioritete, pa nema ko da dovede pameti naše političare koji su, besomučno se gurkajući oko valova, zaboravili i na Boga, i na narod.

Sve što čine, čine u ime demokratije o kojoj nemaju pojma, koju izjednačuju sa bezakonjem i nekom novom varijantom samovlašća na koju je, vele, Srbija i inače već navikla. U tom svom samoljublju i jagmi za vlašću, za njih je 5. oktobar udaljen nekoliko zvezdanih godina, pa ni ne slute da će im upravo demokratija, s kojom se poigravaju, doći glave. Jer, više nema jednoumlja i "partijske podobnosti", ključ njihove sudbine drži narod, koji oni nipodaštavaju i preziru, potcenjujući njegov gnev i zrelost, kao i strpljenje ostatka sveta.

Osnovni postulat demokratije je smenjivost ljudi na vlasti, od nje strahuju i oni najmoćniji u svetu, pa su glasački listići postali najmoćnije oružje. Narod nije sujetna mlada kojoj se udvaranjem možeš dodvoriti, a pogotovo ovaj naš, osiromašeni i ojađeni, koji su toliko puta namagarčili ispraznim obećanjima: on hoće pravu demokratiju, a ne njenu imitaciju. I takvo državno vođstvo kojem nisu samo privilegije vlasti pred očima, nego interes zemlje. Stoga su ovo sudbinski trenuci za Srbiju. Od njih zavisi hoće li ova zlosrećna zemlja konačno izaći iz balkanske pomrčine.

Na izgled rutinski, izbori za predsednika Republike, predstavljaju ključnu prekretnicu koja bi trebalo da otrezni sadašnje ljude na vlasti, ili će da bude definitivno zbrisani. "Čudovište" koje su ustoličili, demokratija, moglo bi da se okrene protiv njih, ako se ne uzmu u pamet. Jer, Gospod, očito, ima drugih briga.

Stevan Babić,
Novi Sad

Odista je vrlo nesmotreno od zvaničnih ličnosti obelodaniti devalvaciju dinara u bliskoj budućnosti od, barem deset odsto, kako se navodi u vašem listu. Jer, u makroekonomiji je opšte poznata stvar da je "očekivana vrednost" vrlo važna varijabila pri donošenju poslovnih odluka, najčešće se i pominje očekivana inflacija. Otuda, budite sigurni da će se menjačnice isprazniti dok još ima deviza po staroj, "jeftinijoj" ceni, a nije nemoguće da će se i na ulicama naći onih "dovitljivih" da devize nude po pet ili sedam odsto skuplje.

Srbija želi da bude deo sveta, da ima savremenu ekonomiju, te mi deluje više nego detinjstvo objavljivanje u javnosti nečega što sve centralne banke u svetu kriju. Ovde se samo spekuliše (razmišlja), nagađa da li će i kada će Centralna banka smanjiti ili povećati primarne kamatne stope. Jer, bilo ko da to zna unapred (a ima kapital) može lako napraviti velike pare bez ikakvog rizika...

Miodrag Bjelić

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja u svim gradovima Srbije je svakako: Da li će biti skraćenja vojnog roka za septembarsku klasu vojnika? Napolju je lepo vreme, sija sunce, devojke svuda u minićima, a mi u čizmama i pod punom ratnom opremom. Nadali smo se da ćemo i mi uživati u tome, ali avaj...

Znam da će svako koga ta tema ne dotiče reći da to nije toliko bitno jer je nekada vojni rok bio dvanaest meseci i da danas vojska nije kao nekad. Pored toga, mislim da govorim u ime svih vojnika septembarske partije i s pravom postavljam pitanje iz naslova. Pitanje postavljam jer su prethodne tri partije vojni rok služile po osam meseci, a to nam je dalo za pravo da se nadamo istom tretmanu.

Međutim, očigledno je da ministar odbrane, i vlada koja ga podržava, ne misle da je to pitanje od neke važnosti i tome ne pridaje nikakvu važnost, čak ne daje sebi za pravo ni da nam se obrati i tako bar malo pokaže da i o nama razmišlja. Koliko znam, on bi trebalo da nam je i otac i majka. Bar dok smo pod njegovom nadležnošću. Upravo nas on čini siročićima koji moraju da gledaju svoju "braću u povlašćenom položaju".

Ono što me najviše iznenađuje je odnos javnih glasila prema svemu tome, tačnije neobaziranje na tu problematiku. Svi smo mi svesni da to nije udarna tema i da te vesti nisu za naslovne strane, ali takođe znamo da svi vi imate nekog svog ili možda rođaka, kolegu, prijatelja ili komšiju koji su na odsluženju ili će uskoro otići. Iz tih razloga bi trebalo da znate da se svi oni osećaju potpuno zaboravljeni od svih vas koji ste na slobodi. Zato nam pokažite bar malo da vam je stalo do nas tako što ćete to pitanje postaviti javno. Svi smo mi vaši čitači, gledaoci ili slušaoci.

Ime i prezime poznato redakciji

Kako to da niko iz vlade ne pocrveni ispred 1.250.000 penzionera, jer u predizbornoj trci obećavali su da će se penzije redovno isplaćivati i da će se razlika u isplati od 75 do 80 dana zakašnjenja smanjiti na mesec dana, a ono razlika još veća. Uzmimo za primer uskršnje praznike: 4 dana neradna, a mi za praznik bez para, i vlada se pravda da zbog praznika nije mogla da isplati na vreme, a što ovih 4 dana nije ranije isplatila pa bi se i razlika smanjila u isplati.

Gospodin Dinkić, a takav je bio i Đelić dok je bio ministar, kaže da za penzije nema para, a kada se pomenu izbori odmah nađu pare. Jednom za uvek, treba da je vladi jasno da su penzije zarađene i mi tražimo samo svoje i ništa više.

Neka vlada ne zaboravi da su izbori na pragu i apelujem na sve penzionere da ne izađu na glasanje, a ako izađu da nikom od kandidata ne daju poverenje, jer na to oni navode: sve moguće obećavaju pred izbore, a posle zaborave na nas. Apelujem na sve penzionere da se organizujemo i blokiramo sve puteve, kako bismo ostvarili svoja prava za redovnu isplatu penzija.

Ognjan Veljković,
Kraljevo