[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 13. 4. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Od petnaest stranaka koje su najavile učešće na predsedničkim izborima jedanaest je istaklo i ime kandidata

Od konobara do

doktora nauka

BEOGRAD - Do izlaska na birališta ostalo je dva meseca, ali je već izvesno da mnogi imaju silnu želju da ponesu laskavu titulu predsednika države, ma šta to u ovom trenutku značilo. Ko će od petnaest nagoveštenih ili potvrđenih kandidata otpasti ili ko će se, pred samo finale, odreći svojih glasova u korist "perspektivnijeg", ostaje da se vidi, kao i to kome će od njih trinaest biti srećan broj.

U svakom slučaju, među jedanaest zvanično ili manje zvanično potvrđenih "budućih predsednika" nalaze se ljudi različitih profila, od penzionera, konobara, poljoprivrednika, profesora, advokata, psihologa, naučnika… Većini njih ovo neće biti prvi put da učestvuju u "predsedničkom" nadmetanju.

BORIS TADIĆ, predsednik DS, rođen je 15. januara 1958. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao psihologiju na Filozofskom fakultetu. Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Član je DS od 1990. godine.

Direktor je Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Od prošle godine je predavač politike i advertajzinga na FDU u Beogradu. U prvoj demokratskoj vladi bio je ministar telekomunikacija. Savezni poslanik DS je od 2001. a od 17. marta 2003. godine ministar odbrane SCG. Na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima bio je nosilac liste "DS - Boris Tadić", a sada je i šef poslaničkog kluba DS u Skupštini Srbije. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je, ima ćerke Mašu i Vanju.

TOMISLAV NIKOLIĆ, Srpska radikalna stranka, rođen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Završio je tehničku školu, služi se engleskim jezikom. Ima "opel astru" i "golf 4 karavan". Živi u Beogradu, u stanu od 90 kvadrata. Hobi mu je sakupljanje trava i gljiva, pravljenje rakije.

Navija za "Partizan", politikom se bavi od 19.1.2000. godine. Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag, postaje prvi čovek srpskih radikala. Upravo na Šešeljev predlog Centralna otadžbinska uprava SRS donela je odluku da Nikolić bude kandidat za predsednika Srbije. Objavio je dvanaest knjiga. Oženjen je Dragicom, ima dva sina, Radomira i Branislava.

NEBOJŠA ČOVIĆ, lider Demokratske alternative, rođen je 2. jula 1958. u Beogradu. Završio je Mašinski fakultet, gde je i doktorirao 2000. Radio je u fabrici "Ivo Lola Ribar", Beograd i REIK "Kolubara", bio generalni direktor DP "Proleter"i predsednik UO MDD "FMP" Beograd.

Izabran za potpredsednika IO Skupštine Beograda za privredu i finansije 1992. Predsednik gradske vlade postaje 1993, da bi godinu dana kasnije bio izabran za gradonačelnika Beograda i na toj funkciji ostaje do 1997. U tom periodu bio je republički poslanik u dva saziva, a od 2000. godine je poslanik u saveznoj Skupštini. Bio je kopredsednik u prelaznoj Republičkoj vladi i prvi je predsednik DA od 1997.

Predsednik je Koordinacionog centra za KiM. Nosilac je ordena Svetog Save I reda, najvišeg ordena kojeg dodeljuje SPC. Oženjen je Vesnom. Ima kćerku Tijanu i sina Filipa. Slavi svetog Vasilija.

MARJAN RISTIČEVIĆ, lider Narodne seljačke stranke, po treći put pokušaće da se izbori za predsedničku fotelju. Rođen je 1. marta 1958. godine u Novim Karlovcima u Inđiji. Završio je Višu školu, smer Organizacija rada.

Po zanimanju je zemljoradnik. Oženjen je Svetlanom, nemaju decu. Vozi "audi A6". Živi sa roditeljima, imaju kuću, 21 jutro zemlje… Hobi mu je fudbal, navija za FK "Polet" iz Novih Karlovaca. Politikom se bavi od 1987. godine.

VLADAN BATIĆ, lider Demohrišćanske stranke Srbije, rođen je 1949. godine u Obrenovcu, u građanskoj antikomunističkoj porodici. Na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1972, zvanje magistra pravnih nauka stiče pet godina kasnije, a doktorirao je 1981. na katedri za međunarodno pravo.

Pre ulaska u politiku bavio se advokaturom. Pet godina bio je potpredsednik DSS-a, poslanik je u dva saziva Skupštine Srbije. Nikada nije bio član SK. Prvi je demokratski ministar pravde od 1945. u mandatu posle 5. oktobra. Oženjen je Verom i ima tri ćerke.

BORISLAV PELEVIĆ, lider Stranke srpskog jedinstva, rođen je 22. novembra 1956. godine u selu Bublje kod Orahovca. Živeo je u Peći do 1975. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Sada je magistar ekonomskih nauka, a završio je i Institut za sport u Parizu. Oženjen je i otac petoro dece. Radi kao profesor na Višoj trenerskoj školi u Beogradu i predaje dva predmeta, Teoriju i metodiku, kao i Taktičko-tehničku pripremu.

U dva mandata bio je republički poslanik i bio šef poslaničke grupe SSJ u Skupštini SCG. Na parlamentarnim izborima u decembru prošle godine, njegova stranka nije prešla potrebni cenzus. Predsednik je Kik boks saveza SCG, član Predsedništva Olimpijskog komiteta SCG, predstavnik naše zemlje u Evropskom pokretu za fer-plej i potpredsednik je svetske Kik boks federacije. Govori engleski, a služi se i francuskim jezikom. Najavljivao je da će se povući iz politike ako se ne bude našao na pobedničkom postolju. Osvojio izvanredno peto mesto, ali od obećanja ništa.

SLOBODAN VUKSANOVIĆ, lider Narodne demokratske stranke, rođen je 1965. godine u Beogradu. Diplomirao jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autor 12 knjiga. Član udruženja književnika Srbije. Radio kao profesor u osnovnoj i srednjoj školi. Bio glavni i odgovorni urednik lista "Student" i urednik časopisa "Vidici".

Dva puta biran za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, dva puta za odbornika u Skupštini grada Beograda i tri puta za odbornika u opštini Vračar. Oženjen, ima ćerku.

RADIVOJ MILUTINOVIĆ, alijas MUJO LOPOV, po četvrti put kandidovaće se za predsednika Srbije. Rođen je u Subotici, a po zanimanju je konobar. Široj javnosti je poznat jer je prosio Karlu del Ponte.

U vreme stare SFRJ, kada je premijer bila Milka Planinc, osuđen je na dve decenije zatvora jer je uzimao kredite na krštenice već pokojnih Subotičana. Prevarivši državu dobio je nadimak Mujo Lopov. Pušten je nakon deset godina. Bio je član JUL-a, gde je od Mire Marković dobio nagradu, pošto je prvog dana postojanja partije za samo jedan dan učlanio 100 građana.

Naravno, kao i prvi put, Mujo Lopov je učlanio već preminule Subotičane, prepisujući imena sa nadgrobnih spomenika u članske knjižice. Danas je penzioner koji svojim postupcima, pa i ovom kandidaturom za predsednika, zabavlja narod. U jednoj od kampanja izjavio je: "Uz božju pomoć i volju naroda pobediću, jer garantujem i javno i priznajem da jesam lopov, ali najpošteniji lopov među kandidatima".

BRANISLAV IVKOVIĆ, predsednik Narodne socijalističke stranke, rođen je 1952. godine. Redovni je profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a osnovne oblasti su mu: upravljanje projektima u građevinarstvu, menadžment i tehnologija građenje.

Objavio je četiri udžbenika i monografije iz tih oblasti i veliki broj radova u zemlji i svetu. Bio je ministar građevina i ministar za nauku i tehnologiju. Otac četvoro dece. Govori dva svetska jezika. Učestvovao je u projektovanju i izgradnji velikih građevinskih poduhvata u Rusiji, Kuvajtu, Iraku, Libiji, Alžiru…

Prostorni plan Srbije je njegov najznačajniji projekat po kojem građani Srbije pamte njegov rad u vladi. Posle oktobarskih promena napustio je matičnu SPS i osnovao novu NSS. Zanimljivo je i to, što je uvek kada zapne oko nekog zakona u parlamentima Srbije i SCG, davao, podršku demokratskim snagama.

JEZDIMIR VASILJEVIĆ, predsednik "Partije za spas Srbije" poznatiji kao GAZDA JEZDA, rođen je 1948. u Topolovniku kod Velikog Gradišta. Završio je osnovnu školu, otišao u inostranstvo, prokrstario planetu, menjao zanimanja, učio jezike i ženio se. U veliki biznis Jezda je ušao početkom devedesetih uvozom televizora, videa i japanskih automobila.

Držao je do imidža, slikao se s belom lulom, sa zlatnim prstenjem na obe ruke. Kandidovao se za predsednika Srbije 1992. godine, pod geslom "Gazda Jezda, čovek promena". Napustio je zemlju, posle pljačke trezora njegove banke "Jugoskandik". Poternica je raspisana kasnije. Pre odlaska objavio je da je kupio Sveti Stefan i organizovao je spektakularni šahovski meč između Bobija Fišera i Borisa Spaskog.

Svom kumu, Mikiju Vujoviću, ostavio je Televiziju Palma. Posle demokratskih promena vratio se u zemlju, "da im sve objasni". "Nisam valjda bio lud da dođem u Beograd dok su na vlasti bili oni zbog kojih sam pobegao. Kad je nastradala porodica Dafine Milanović, to je meni bio signal da napustim zemlju. Da ne bih bio ubijen".

IVICA DAČIĆ, predsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, predsednik poslaničke grupe u Skupštini Srbije i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu.

Osnovnu školu završio je u Žitorađi, a gimnaziju u Nišu. Završio je Fakultet političkih nauka. Bio je predsednik mladih socijalista Beograda, portparol SPS i predsednik Gradskog odbora Beograda i potpredsednik stranke, kao i savezni poslanik u Skupštini u SCG. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen je i ima sina.


vesti po rubrikama

^tema

17:10h

Od petnaest stranaka koje su najavile učešće na predsedničkim izborima jedanaest je istaklo i ime kandidata

17:35h

Koštunica preveo skoro celu ekipu saradnika sa saveznog na republički nivo

17:55h

Dušan Petrović, potpredsednik DS i Skupštine Srbije o odnosima na političkoj sceni i u stranci

   


     


FastCounter by LinkExchange