Miloš Katić iz Novog Sada gledao je u vestima snimke požara u manastiru Hilandar. I sam je pohodio Atos, gde se, kako kaže, uverio u lepotu i isceliteljsku moć Hilandar. Znao je u kakvom su stanju bili objekti koje je progutao plamen, i krstio se, jer je istinsko čudo što manastir nije u potpunosti izgoreo. Palo mu je napamet - šta bi bilo da je u izgradnji Hilandara korišćen "vidasil".

Katić je nekada bio najbliži saradnik Vide Popović koja je 1986. bila proglašena za ženu godine, pošto je njen pronalazak - građevinski materijal "vidasil" - nadmoćno pobedio na izložbi najboljih izuma u svetu "Eureka" u Briselu. Posle godina uzaludne borbe za svoj izum, ona je napustila Srbiju i otišla u SAD.

- Reč je zaista o čudesnom materijalu. Ispitivanja su pokazala da odlično podnosi pritisak i druge vrste opterećenja i da bez problema odoleva otvorenom plamenu. Ploča od "vidasila" ostaje čitava prilikom zagrevanja sve do 1.100 Celzijusovih stepeni i po tome je bez premca među svim drugim poznatim građevinskim materijalima.

Nenadmašan je i u zvučnoj izolaciji i zaštiti od vibracija, a prednost mu je i to što je lakši za pet-šest puta od ostalih materijala koji se koriste za gradnju i izolaciju. Reč je o potpuno prirodnom i za čovekovo zdravlje neškodljivom materijalu, koji je uz sve to i večan. Kada bi pomoću "vidasila" izolovali preostale objekte na Hilandaru, a onda njime ozidali i nove zgrade na mestu izgorelih, jedan od temeljnih stubova srpske duhovnosti bio bi zaštićen od požara vo vjeki vjekova - objašnjava Katić

U selu Leušići podno Suvobora svojevremeno je sagrađen i prvi pogon za proizvodnju "vidasila". Fabrika u kojoj je Katić bio direktor danas ne radi, a mašine skupljaju prašinu i verovatno čekaju trenutak da budu prodate, možda i u staro gvožđe. Katić predlaže da se sada uloži napor i ne posebno velika sredstva kako bi se taj pogon stavio u funkciju.

U tom slučaju u vrlo kratkom roku dobili bi prve izolacione ploče, kojim bi onda građevinari obložili zidove na preostalim objektima u manastirskom kompleksu i time od novog požara zaštitili riznicu, biblioteku, pirg Svetog Save, crkvu Kralja Milutina i druge dragocenosti. Posle može i da se gradi.

		Brener se topi - Za gran pri briselske "Eureke" te godine su konkurisali "vidasil" i jedan francuski brener. Taj brener je zaista bio odličan; bio je dimenzija olovke, a rezao je metal kao od šale. Kada sam dobio informaciju da većina članova žirija smatra da prednost treba dati francuskom patentu, zaigrao sam na poslednju kartu: predložio sam da ih suočimo, odnosno da vidimo kako će brener preseći tablu "vidasila". Svi su zinuli od čuda, kada je brener, tek što je načeo "vidasil", počeo da se bukvalno topi. Pre nego što je počeo da popušta, "vidasil" je akumulirao takvu količinu toplote i onda počeo da je emituje, da se metal od kojeg je bio napravljen brener jednostavno istopio. Posle toga nikakve dileme nije bilo, priseća se Miloš Katić.

- "Vidasil" je po svom sastavu kalcijum-hidrosilikat, odnosno smesa kreča i peska. Kod nas je do kvarca i kalcijuma najlakše doći u predelima između Gornjeg Milanovca i Čačka, na području Ravne gore, zbog čega smo svojevremeno i odlučili da baš tu napravimo prvu fabriku, a izbor je pao na Leušić zbog toga što je tamo ranije postojao jedan pogon koji je prerađivao kvarc. Naša fabrika u Leušićima, međutim, nikada nije postigla rezultate koje je mogla da postigne i to zbog političkog slepila, ideološke kratkovidosti i ličnih sujeta ondašnjih vlastodržaca.

Na tom projektu smo tvrdoglava istrajavali osam godina, ali smo onda digli ruke. Vida je otišla u Ameriku i poslednje što sam čuo o njoj bilo je da gradi fabriku vidasila u Novom Meksiku, a Srbija i ondašnja Jugoslavija su propustile istorijsku priliku da pomoću ovog materijala osvoje čitav svet - priča Katić.

"Vidasil" je korišćen kao izolacioni materijal prilikom gradnje Robne kuće "Mitić" u Knez Mihailovoj ulici, poslovnog centra u Sremskoj i još nekih objekata u Beogradu. Ovim materijalom je izolovan i jedan hotel na Kopaoniku, koji samo zahvaljujući toj činjenici i danas postoji. Pre više godina, naime, neki turista iz Engleska je ostavio uključenu peglu i tako izazvao požar u kojem je brzo izgoreo kompletan inventar u njegovoj sobi, ali vatra nije mogla dalje. Njeno širenje je zaustavio izum Vide Popović, za koji Katić tvrdi da predstavlja jedan od najvećih pronalazaka u našoj istoriji.

"Američki stručnjaci su utvrdili da je upravo loša izolacija u zgradama Svetskog trgovinskog centra u Njujorku omogućila njihov šokantno brz pad prilikom napada terorista 11. septembra 2001. godine. Analizirajući podatke o čeličnoj konstrukciji tih zgrada, došao sam do nepobitnog zaključka da bi se tornjevi održali mnogo duže da su noseći stubovi bili izolovani vidasilom.

Čelik svoje statičke osobine gubi čim se zagreje na više od 500 Celzijusovih stepeni, a da bi se stubovi od tog materijala koji su obloženi "vidasilom" zagrejali do te temperature bili bi potrebni sati i sati", ističe ovaj šezdesetsedmogodišnji Novosađanin.

		Mekonjić i drugovi - Vida u svom Kraljevu nije mogla ništa da uradi, jer su drugovi komunisti tada gurali neke svoje, posle se ispostavilo, promašene investicije, pa je došla u Novi Sad da potraži pomoć. Meni je odmah bilo jasno da se radi o epohalnom otkriću i sav sam se predao traženju investitora. Uspeo sam tada da ubedim dve firme iz Ljubljane i Zagreba, te jedno preduzeće iz Petrovaradinu da investiraju u proizvodnju "vidasila" i tako smo stigli u Leušić. Danas će vama to izgledati smešno, ali onda je sama činjenica da radimo na Ravnoj gori bila problematična, pošto je taj kraj zbog đenerala Draže i njegovog pokreta u celosti bio proglašen za "ratno zločinački" i izdajnički. I tamo su nas vlasti strašno kinjile raznim glupostima i bili smo suočeni sa otvorenom opstrukcijom od strane nekih moćnika. O tome možete pitati i Milutina Mrkonjića, koji je tada bio u CIP-u i kojem je partija naložila da se povuče iz projekta. Mrka dobro zna kroz šta smo sve prolazili. Ali, ako je ona vlast bila onako slepa, nadam se da ova neće i da ćemo iskoristiti ono što već imamo. Spreman sam da bez ikakve nadoknade pomognem u tom poslu, pa ako treba i da ponovo dođem u Leušiće, kaže Katić.

Radomir Kukobat