Objavljivanje ovog pisma je još jedan doprinos da se bolje sagleda naša ukupna stvarnost, karakter, moral pa i upotreba politike u službi zarade po formuli "prevari kako prevariti možeš" iliti "cilj (novac) opravdava sredstva". Naime, ovo pismo su mogle napisati i stotine pa i hiljade prevarenih kontrolora koji su u ime Koalicije narodnog jedinstva (Stranka srpskog jedinstva, Narodna seljačka stranka i druge još manje poznate stranke) korektno dežurali na prošlim parlamentarnim izborima 28.12.03. da bi tek pri podizanju svog pošteno zarađenog honorara saznali da je Stranka srpskog jedinstva (ne znam za ostale) za svoje potrebe oduzela ravno 1/3 (500 din.) zarađenog honorara.

Prevarenim kontrolorima poturana je pod nos "nazovi" odluka Glavnog odbora pomenute stranke antidaritana na period od pre datuma izbora (28.12.03.). Predsednicima Opštinskih odbora stranke, sugerisano je pre izbora da obaveste građane, zainteresovane da budu kontrolori da je prilog za Stranku 50 dinara (i slovima pedeset dinara) među kojima sam bio i ja. Kada je RIK, nakon 60 dana zatezanja najzad isplatila novac za dežurstva na izborima, Stranka srpskog jedinstva je hohštaplerski naplatila svoj "patriotizam".

Kako vidim, i istaknuti ali dosakorašnji član stranke gdin. "Palma" Marković je istupio iz stranke baš zbog "ekonomskog" momenta (novouvedene članarine) što je znak da je Program stranke samo sredstvo za neki drugi i jedini cilj. Sa ovakvim "dodatnim motivima" političke borbe ne opstaje se dugo i nadam se da će građani početi duže da pamte i najzad da biraju razumom.

Jovan Đoković, kontrolor, Beograd

Dosadašnji kvislinzi su govorili odričući se srpske zemlje i istorije da je bitno da uđemo u Evropsku uniju, a da granice nisu bitne. Međutim, nedavno izjava nekadašnjeg specijalnog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka ih demantuje. Naime, ovaj beskrupulozni čovek, koji je sada otvoreni albanski lobista, izjavio je da će Srbija i Crna Gora, ukoliko izaberu Kosovo, izgubiti Kosovo, a ako izaberu Evropu i odreknu se Kosova, onda će svi zajedno ući u EU.

Takođe je sada jasno da ništa ne treba verovati ljudima moćnog zapada. Oni su garantovali Radovanu Karadžiću da neće biti tražen, ukoliko se povuče u anonimnost, a oni ga i dalje traže i ucenjuju Srbiju i Crnu Goru. Paradoks svega ovoga je u tome što se traži izručenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića do 31. marta da bi se dobilo 100 miliona dolara, a Srbija i Crna Gora nemaju ništa sa Radovanom Karadžićem pošto je on građanin druge države, gde je delovao i gde se možda skriva.

Obzirom da je sada sve razgolićeno i da je sve jadno država Srbija i Crna Gora moraju biti odlučnije u odbrani svojih nacionalnih interesa, a stranke koje su bile na strani ovih moćnika moraju okrenuti ćurak i vratiti se svome narodu da služe. Treba EU otvoreno reći da nam je Kosovo i Metohija draža od učlanjenja u Evropu. I ne samo Kosovo i Metohija. Okupatoru treba reći da nećemo ulaziti u EU dok se ne oslobode i ostale okupirane srpske zemlje: Kninska krajina i Republika Srpska.

Dragan Đurić, Inđija

Dosad Vam se nisam javljao, godine su pritisnule, teško se krećem, još teže čujem i vidim, nema se šta kriti - devedeset četiri godine su tu, dalje se teško može, sazreo sam i prezreo, i sam se čudim kako sam i stigao dovde, koje su me sve muke i nevolje tumbale u životu.

Cilj ovog mog pisanja je da ja Vas g. urednika zamolim, da ga objavite ako se to može, a putem Vas i Vašeg lista obratim se velikodostojniku Vlade Republike Savezne Nemačke - gospodinu Gerhardu Šrederu.

Gospodine Šreder,
Poznato mi je, da ste Vi lično bili inicijator u Vladi kojoj ste na čelu - da se bivši internirci nemačkih logora iz Drugog svetskog rata, obeštete sa nekim iznosom, koji ne bi mogao da se prihvati kao pravedan dug - ali, Vi ste smatrali da se tim ljudima, koji su doživeli i preživeli teške dane ropskog rada, mora i treba da se dodeli makar neki iznos za stradanja, pa ste sa svojim saradnicima prišli tom problemu državnički i odgovorno.

Nešto ranije, deca su mi pročitala, da se internirac Milivoje M. Grandić, putem štampe lično obraćao Vama dva puta, pa sam saznao da su neki internirci i dobili sumu od 75 odsto od predviđenog davanja, što bi moglo da se protumači, da su te molbe putem štampe došle i do Vas i da ste preduzeli određene mere.

Evo i mene Vaša Ekselencijo, dadoh sebi slobodu, da se i ja na ovaj način putem štampe Vama obratim, sa željom da me shvatite i odgovorne podsetite na obavezu koju ste preuzeli u Vladi Nemačke. Živim u nadi da ću na kraju životnog puta i ja dobiti što mi sleduje, jer bilo bi tako i moralno i lepše, nego pošto zaklopim svoje oči teške od umora putem suda, neko drugi dobije to što mene pripada.

Ne bih mogao samom sebi oprostiti, kada ne bih odgovorne podsetio i zamolio da uzmu u obzir i mog sapatnika Slavka J. Pešića iz Beograda, koji životari i broji svoje poslednje staračke dane.

Ekselencijo, Živim u nadi da mi nećete zameriti na obraćanju putem štampe?

Preživeli internirac,
Radomir Vidojević, Aranđelovac