[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 7. 3. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


JUBILEJ - 2000. BROJ

 

Retrospektiva svega onoga šta je preživela redakcija "Glasa javnosti" od prvog broja lista do današnjeg dvehiljaditog

Pratio nas Bog i čitaoci

Nekad izlazio na papiru od koga su pravljene grube papirne kese. Tekstovi nisu mazili vlast "niti ulepšavali stvarnost". List opstao uprkos zabranama, zapleni imovine, tužbama i kašnjenju plata

Blagi miris tinjajućeg tamjana polako je ispunjavao buduću redakciju lista "Glas javnosti", u Vlajkovićevoj 8, tog aprila 1998. godine. Sveštenik je ulazio u svaku sobu dok se prozirni dim lakoćom širio prostorijama.

U svečanom miru pedesetak novinara bilo je uzbuđeno, u iščekivanju, udisalo je punim plućima, uz osmehe i šapat, predosećajući da je, eto, sve krenulo kako dolikuje. Osveštavanjem je počela nova avantura, kako je to voleo da kaže Manojlo Vukotić, prvi glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Glas javnosti", avantura koja, eto, traje već šest kalendarskih godina. U rukama naših vernih čitalaca danas je 2000. broj "Glasa".

- Krećemo na naš veliki pravoslavni praznik Uskrs. Ima li u tome neke velike simbolike? Nekog lepog predskazanja? Neka nas prate i Bog i čitaoci - napisao je Manojlo Vukotić u uvodniku prvog broja koji se na kioscima pojavio 20. aprila, na Uskrs.

Na veliki praznik čitaoci su imali prilike da pročitaju i Uskršnji dodatak na četiri strane, a na naslovnoj strani objavljena je fotografija Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla prilikom bogosluženja u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Do 22. aprila 1998. godine novina se zvala "Novi Blic", činilo ga je 60 zaposlenih i stotinu honorarnih saradnika.

Zabrana

Nekad u "Glasu", a sad …

Kroz redakciju "Glasa" prošlo je više poznatih novinara, pa i urednika i koji su danas na čelu pojedinih dnevnih novina. Na ovom spisku su i Manojlo Manjo Vukotić, glavni urednik "Večernjih novosti", Milan Bečejić, nekada urednik "Blica" i "Marke", Milan Mišić, urednik "Politike", Ivan Miladinović, urednik "Politike ekspres", Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik "Kurira", Srećko Petrić, glavni urednik, sada zaposlen u JAT-u kao direktor za informisanje, Dragan J. Vučićević, zamenik glavnog urednika "Kurira", Sveta Marjanović, pomoćnik glavnog urednika "Kurira", Branko Pantelić, urednik fotografije u časopisu "Glorija", Miša Brkić, nekadašnji glavni urednik "Naše Borbe", sada dopisnik "Glasa Amerike", Dušan Ostojić, urednik u "Balkanu", Ljuba Stojadinović, vojno-politički komentator "Politike", Duška Maksimović, urednik kulturne rubrike u "Areni", Nataša Mijušković, urednik informativnog programa TVBK, lice TV Politike Sonja Drobac, Jovan Birač, donedavno direktor sektora za informisanje PTT, Jovan Sekulić, "Večernje novosti", Mija Rakočević, zamenik glavnog urednika "Svedoka", Milena Dražić, slobodni novinar, i mnogi drugi. Novinu koja je pred vama sada "pravi" 100 stalno zaposlenih i 70 honorarnih saradnika. Od ekipe koja je radila prvi broj u redakciji je ostalo dvadesetak zaposlenih.

I odmah na početku Privredni sud u Beogradu zabranio je izdavanje novina "Novi Blic", iako je list upisan u registar sredstava javnog informisanja pod rednim brojem 2.633 i pod rešenjem koje je 16. aprila potpisao Aleksandar Vučić, tadašnji ministar za informacije Vlade Srbije, i to po osnovu člana 7 Zakona o javnom informisanju. Zbog toga se "Novi Blic" pojavio 23. i 24. aprila pred čitaocima kao specijalno izdanje "Glasa" da bi u nedeljnom broju novina osvanula sa imenom koje nosi i dan danas - "Glas javnosti".

Tih dana na jednoj od unutrašnjih strana svakodnevno je objavljivana fotografija zaposlenih pod naslovom "Mi smo tim koji pobeđuje". To su ljudi koji su za sobom, kako je pisao Vukotić, ostavili kolegama iz "Blica", odakle je prešla gotovo cela redakcija "Glasa" tiraž od 207.000 primeraka ovog uglednog dnevnog lista.

Za samo osam meseci izlaženja "Glas" je, prema istraživanju "Beografita", postao druga najčitanija novina u glavnom gradu.
Bilo je to teško vreme za Srbiju, pa i za srpsko novinarstvo, a već oktobra 1998. godine stupio je na snagu zloglasni Zakon o javnom informisanju, donet u cilju finansijskog iscrpljivanja medija i nametanja cenzure i autocenzure onima koji su svojim napisima svedočili o užasima jednog autoritarnog režima ne bojeći se da pišu istinu i po cenu da budu proglašavani od glasogovornika Miloševićevog režima "izdajnicima", "stranim i NATO plaćenicima", proganjani, biveni, novčano kažnjavani.

Tridesetog decembra 1998. godine "Glas" je na svojim stranama zabeležio i svoju malu-veliku pobedu kada je naš celokupan tiraž u Boru prodat za samo dva sata, a u Majdanpeku za samo sat vremena. Tražila se i novina više, a kolporteri su posvedočili našem dopisniku da se za "Glas", koji je tada koštao tri dinara, nudilo i čitavih 10, dakle trostruko više.

Rat

U Srbiji oslabljenoj ratovima, ekonomski ruininiranoj, zatvorenoj u geto, osećao se nadolazak još jedne u nizu nesreća koje su pogodile narod. Osećao se već zadah rata, iako je postojala izvesna nada da do onog najgoreg neće doći. Miloševićevi cenzori su krenuli u akciju ućutkavanja i iscrpljivanja medija pa je "Glas" od donošenja novog Zakona o javnom informisanju pa do pred sam početak NATO bombardovanja kažnjen zbog kritike vlasti i objektivnog pisanja o teškoj krizi u kojoj se zemlja našla sa oko 680.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv "Glasa" podnosio je i Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije.

Neposredno pred Novu 1999. godinu, 31. decembra, zaposleni su sa nevericom čekali isplatu ličnih dohodaka. Praznični četvorobroj već je bio na kioscima. Redakcija zaključana, svi se sjatili na dve klupe u današnjim prostorijama "Kurira" na trećem spratu. A, onda stiže pismeno obaveštenje.

Nagrađeni

Nekolicina novinara dobilo je velika novinarska priznanja upravo dok su radili u "Glasu" kako zbog bogatog minulog rada u drugim redakcijama tako i, zašto ne reći, zbog brojnih napisa u našoj novini. Među onima koje su nagrađivala ne samo novinarska udruženja, već i odgovorni iz različitih oblasti o kojima su pisali su Zoran Šaponjić, nagrađen za najbolju reportažu, Olivera Đurđević, zbog britkih reči kritike, originalnih intervjua s poznatim piscima i doprinosa praćenju događaja u kulturi, Kristina Vlahović, godišnja nagrada UNS-a za seriju tekstova o problemu denacionalizacije, Jovan Sekulić, sport ...

Manojlo Vukotić je smenjen, a za novog glavnog i odgovornog urednika imenovan je Milan Bečejić. Plata je posle dugog čekanja, ipak, isplaćena, a već 5. januara u impresumu je upisano ime novog urednika "Glasa javnosti", inače kolege s kojim smo radili u "Blicu". Pored spoljnih pritisaka i teškog ekonomskog položaja prouzrokovanog objektivnim problemima u celom društvu bilo je i unutrašnjih "Glasovih" trzavica, kriza i posrtanja. Kasnila je plata i po tri meseca, ali se, ipak, radilo i opstajalo, protestovalo, i tu i tamo sastančilo, razgovaralo o problemima, dolazilo do ivice štrajka, pa u zadnjim momentima zarad opstanka novine i čitalaca odustajalo, okretalo napred i išlo dalje boreći se sa svim mogućim nedaćama.

I pored kriza, "Glas" je zadržao ugled i, deleći sudbinu naroda, prošao kroz košmar bombardovanja. Kuburilo se s novcem, papirom, izlazilo na smanjenom broju strana, ali su novinari neumorno dežurali i bili uvek na licu mesta i tamo gde su padale NATO rakete i bombe. Žvakali smo tokom dežurstava suve sendviče sa nezaboravnom univerzalnom salamom koje smo od milja prozvali "gušavci". Pušio se "vek", gledalo u nebo osvetljeno udarima bombi, raketa i mamcima za radare. Čekalo se gde će da se sruči nesreća i odmah išlo na teren.

Tako je prilikom bombardovanja zgrade Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu u Ulici kneza Miloša povređen naš fotoreporter Marko Metlaš. Dok je fotografisao urušenu zgradu, pogođenu prvom raketom, pristigla je i druga. Srećom, sve se dobro završilo. Radilo se u teškim uslovima, neke kolege su mobilisane, neki morali, zbog manjeg broja strana i problema s novcem, na prinudne odmore. Ali, i to se završilo.

Oporavak, pa novi napadi

Milan Bečejić, glavni i odgovorni urednik, kao i ostali zaposleni, položili su ovaj težak ratni ispiti. Urednik i redakcija su dobili zahvalnice vojske za objektivno i dobro praćenje svega što se dešavalo. Redakcija se polako ponovo okupila u punom sastavu, produživši borbu za tiraž, vraćanje novine u redovno stanje. Do avgusta 1999. godine, redakcija se opet zahuktala, ali ni cenzori nisu sedeli skrštenih ruku.

Problemi sa isporukama papira gotovo da su svo vreme u različitim intervalima pratili "Glas". Tako je "Glas" u jednom periodu izlazio na papiru od kojeg su pravljene grube papirne kese, ali ni tekstovi nisu mazili uzdrmanu vlast "niti ulepšavali stvarnost", što je stara deviza naše novine. Onda je došao "crni" oktobar za "Glas javnosti", a po prvi put 2. i 3. oktobra 1999. godine novina se nije pojavila pred čitaocima.

Redakciju i štampariju ABC "Grafika" pohodili su često i pod okriljem noći, finansijska policija, policajci iz odeljenja za privredni kriminal u uniformama i civilu, a listu i štampariji zabranjen je rad na 15 dana. Zbog štampanja biltena građanskog protesta "Promene" u vreme dok su građani demonstrirali protiv vlasti na ulicama, "Glasu" su stigle prvo 44 tužbe, pa onda još nekoliko da bi se zaokružilo na 52.

Poseta Zorana Đinđića

I prvi demokratski premijer Srbije dr Zoran Đinđić posetio je, ubrzo posle 5. oktobra, redakciju "Glasa javnosti" i razgovarao s novinarima i urednicima. Susret je protekao u opuštenoj atmosferi, uz mnogo šala, poruka premijeru, a novinari rubrika "Društvo" i "Ekonomija" poklonili su predsedniku Vlade i"kasicu-prasicu". Niko tada nije mogao ni naslutiti da će to biti poslednji neposredan susret sa premijerom koji je ubijen u atentatu hicem iz snajperske puške.

Kazna je iznosila oko četiri miliona dinara, ne računajući još nekolicinu donetih prema Zakonu o informisanju. Gotovo da nema glavnog i odgovornog urednika koji nije bio drakonski novčano kažnjen. Po džepu su dobili i Bečejić i Slavoljub Kačarević, koji je i danas glavni urednik, zatim Srećko Petrić, nekadašnji odgovorni urednik i urednik deska u "Glasu". Onaj pregršt tužbi "Glasu" je uputila zbog "Promena" Radmila Višić, tada zamenik ministra.

Zapečaćene su bile prostorije "Glasa javnosti" i ABC "Grafike", a vlast je kamionima i na silu odnosila štamparske mašine i drugu opremu. Zabeleženo je da je u jednom od ataka na "Glas" ispaljen i nehatom metak u prostorijama štamparije. Ali ni sva sila koja se okomila na novinare i zaposlene, legitimisanja od strane policije, pretnje i pritisci nisu pomogli. "Glas" se i dalje čuo i pored milionskih kazni i maratonskih suđenja.

Te noći, 31. septembra, novinari su, iako je list bio pred zaključivanjem, umešnošću i, uprkos pritiscima, zaslugom novinara i radnika štamparije ubacio na naslovnu stranu lista naslov "Zabranjen 'Glas javnosti'", a sutradan sve veće medijske kuće u svetu objavile su ovu informaciju. U "Glas" su pohrlili i dopisnici Si-En-Ena, Rojtersa i mnogi drugi, a već 4. oktobra novine su opet bile u rukama naših čitalaca. Pritisci, kažnjavanja, napadi trajali su gotovo do 5. oktobra 2000. godine i smene vlasti u Srbiji.

"Glas" u tranziciji

Srbija je dobila novu demokratski izabranu vlast, a nezavisni mediji promenama dobili drugačije nove i delikatnije, pa možda i teže zadatke. "Glas" je nastavio da se pridržava načela ni po babu ni po stričevima, težeći i dalje objektivnosti. Nije lako bilo snaći se u novoj situaciji, a nova vlast zasluživala je da dobije vreme i pokaže šta zna i ume, povede Srbiju putem tranzicije i boljeg života. Neki su nas kudili da smo previše blagi prema novoj vlasti, neki da smo preoštri, jedni prozivali za nacionalizam, a drugi pojedine novinare "Glasa" krstili mondijalistima.

I "Poseta" Marka Miloševića

U utorak 19. januara 1999. godine u redakciju "Glasa" banuo je Marko Milošević, koji je na Srpsku novu godinu, 14. januara, dobio sina. Ušao je sa naoružanim telohraniteljima i sam noseći pištolj u rukama. To je bila njegova reakcija na tekst "Veselje u kući Miloševića". Vikao je, pretio da će sve da pobije, mahao pištoljem, tražeći autora teksta i glavnog urednika. Uperio je i pištolj u našeg vozača, pretio mu da će "da ga polomi, pa da vidi kako to radi najmoćnija familija", a onda izašao, besno šutirajući sve pred sobom, i usput psujući. Tokom dana stigla je i mejl poruka s njegovim potpisom u kojoj je pretio autoru "spornog" teksta Draganu J. Vučićeviću i pozvao sve svoje prijatelje, poznanike i dužnike da ga smeste u "invalidska kolica u svakom trenutku i na svakom mestu" o čemu su mnogi svetski mediji izvestili javnost.

Bili su na stranicama "Glasa" prisutni i predstavnici bivše, nove vlasti, građanski orijentisani intelektualci, pa i oni koji su važili za tradicionalno i nacionalno orijentisane. Čulo se na našim stranama glas svih građana Srbije, različitih opredeljenja i mišljenja, a dešavalo se da u rubrici "Glas čitalaca", gde se otvara prostor i njima da otvoreno prozbore o svemu što ih muči, nađu u istom broju oprečna i različita mišljenja. A što da ne. To sve čini glas Srbije, on nije jedan i uvek isti, već raznolik i bogat različitim bojama.

Bilo je u unutar "Glasa" kriza, besparice, nezadovoljstva, ali to čitaoci, nadamo se, nisu osetili niti bili uskraćeni za važne informacije. Ali, "Glas" je to teško preživljavao, ostajući bez vrsnih novinara, ipak se nadajući da će doći bolja vremena.

I kritičari čitaju

I mnogi čitaoci koji su imali primedbe na pojedine napise u našim novinama nastavljali su da nas čitaju i ukazuju nam na greške. Čitali su i one tekstovi koji im nisu bliski i kritikovali, poneki i oštro. Ali, ipak ostali su verni "Glasu". Kritike su, naravno, dobro došle i važne, pa se na tome zahvaljujemo. Jer, ko se samo hvali, sam se kvari, kaže narodna poslovica. Ni sa novim vlastima nije sve išlo glatko, počele su isplivavati pojedine afere, greške, različite dečje bolesti zemalja u tranziciji koje nisu mimoišle ni medije. I ovi "novi" od 2000. do ove godine nisu bili baš tako slatki.

Zabeležena je i tužba ministra policije Dušana Mihajlovića, a stvar je došla i do Vrhovnog suda. "Glasu" je, ipak, dato za pravo. Dugo je čekao "Glas" i da mu bude vraćeno ono što mu je država oduzela nepravednim kažnjavanjem i plenidbom imovine, ali pokazalo se da ni sa novom vlašću ne ide baš sve kako treba. Mnogi su zaboravili da ih je upravo "Glas" uzimao u odbranu kada su bili proganjani od bivšeg režima, otpuštani s posla...

Srbija je, eto, dobila marta 2004. novu vladu. Čuveni slogan "samo vas gledamo" neka bude poruka i njoj i kao i svim prethodnicima. Gledaće i narod, a glas naroda sigurno će se i dalje čuti u "Glasu javnosti" kao i do sada.

Koristimo priliku da povodom dvehiljaditog broja "Glasa javnosti" uputimo čestitku i našim vernim čitaocima, a naročito onima koju su s nama od prvog broja.

G. J.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:02h

Jubilej "Glasa javnosti": 2000 brojeva u dva veka

15:30h

Retrospektiva onoga šta je preživeo "Glas" od prvog broja lista do današnjeg dvehiljaditog

15:57h

Posmrtni ostaci devetorice vojnika nestalih pre 12 godina predati porodicama na VMA (2)

   
 


     


FastCounter by LinkExchange