BEOGRAD - Do Dana državnosti Srbije 15. februara, i obeležavanja dva veka od udaranja temelja moderne srpske države ostalo je još dve nedelje, a obeležiće se pod bremenom nerešenih važnih državnih pitanja. Ni nove himne, grba ni zastave, ni novog ustava, vlade i predsednika. Na 200- godišnjicu prvog srpskog ustanka, kada su naši preci predvođeni voždom Karađorđem, po dogovoru u Orašcu, ustali u borbu za oslobođenje od Turaka, naše današnje vođe ne mogu se među sobom složiti. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu, sa knezom Milošem Obrenovićem, donet je prvi Ustav Srbije, a do Sretenja naredne godine, valjda će i savremena Srbija imati najviši državni dokument.

Sretenje je, odlukom Skupštine Srbije, državni praznik od 10. jula 2001. godine, a osim što imamo praznik, imamo li državu?
Sagovornici "Glasa" dr Vladan Batić, predsednik DHSS i prof. dr Radoš Ljušić odgovaraju na ovo pitanje.

- Imamo državu, ali je ona jako loše organizovana. Nije rešila osnovne probleme pa se tako i postavlja pitanje: da li ona postoji? Nema jasno određene granice, ustrojstvo koje nije dobro i o kome se stalno govori. Samo ova dva pokazatelja govore da je država u lošem položaju. Uz to, nedavno je pokrenuto pitanje treba li Srbija da bude monarhija ili republika - navodi prof. Ljušić.

A zašto smo se posle 200 godina našli u ovakvoj situaciji? On kaže da je razloge teško sažeti, ali da je po njegovom dubokom uverenju greška učinjena još 1918. godine.
- Tada je napuštena srpska država i stvorena jugoslovenska, a kasnije 1945. problem je produbljen jer smo monarhiju zamenili komunističkom državom. Jugoslovenstvo je potiskivalo srpstvo, a kada se tome dodaju i istorijske posledice ratova, i ovog poslednjeg, i država i narod su se našli u jako teškom položaju - ocenjuje naš sagovornik.

Korene za preporod srpske države, po njemu treba tražiti u onom periodu kada je Srbija imala samostalnu državu 114 godina, od 1804. do 1918. godine.

Zagubili državu

Uzimajući u obzir trenutno stanje u Srbiji, kada nema izgrađenih osnovnih institucija, Vladan Batić ocenjuje da smo dosad imali imitaciju države, ali da sada nemamo ni to.
- Stalno se vrtimo oko elementarnih pitanja. Glavni atributi države su suverenost, stanovništvo i teritorija. Ako država nije međunarodno priznata, onda ona nije ni suverena, nije država. Srbija je u 19. veku bila i međunarodno priznata, suverena država, imala je svoja znamenja i bila je 27. članica Društva naroda. UN danas imaju 220 članica, a Srbije nema među njima - kaže Batić.

Kao ministar pravde i lokalne samouprave u Vladi Zorana Đinđića, septembra 2001. Batić je okupio grupu eminentnih stručnjaka da pronađu rešenja za buduća znamenja Srbije. Za nepunih mesec dana, predlog je već bio predstavljen javnosti, a Batić je tada najavio da bi donošenjem zakona o grbu, zastavi i himni, i zakona o upotrebi i zaštiti državnih simbola, bio premošćen period do donošenja novog ustava Srbije. Nadao se da će zakoni biti usvojeni do Sretenja 2002. što bi, kako je onda rekao, simbolično ukazivalo na povratak tradiciji.

Od toga nije bilo ništa. Na sednici Vlade, predlog nije prošao. Samo je Batić glasao za, dvoje ministara su bili protiv, a ostali ne smao da nisu imali stav prema predlogu radne grupe Ministarstva, nego nisu imali nikakav stav ni o tome koja bi znamenja predstavljala Srbiju. Dan državnosti i ove godine očigledno, obeležićemo starim simbolima.

Sve nakaradno

- Bruka je i sramota da Dan državnosti dočekujemo sa nepostojećom himnom nepostojeće države, "Hej, Sloveni" i nakaradnim grbom. Ako mi sebe ne poštujemo, kako da očekujemo da će neko drugi da nas poštuje. Najtransparentnija obeležja države su njena znamenja, a nekome je očigledno lepo da živi uz petokraku. Mi smo stalno ukazivali na ove propuste. Vreme i događaji će pokazati da smo bili u pravu - poručuje Batić.

Prof. Ljušić je bio deo tima koji je ponudio rešenja za obeležja Srbije i ogorčen što to Vlada nije prihvatila, komentariše:
- Država bez znamenja je kao čovek bez odela. Nema države na svetu koja nema svoja obeležja. Sramota je za srpski narod da dva veka srpske državnosti obeležavamo himnom "Hej, Sloveni".

Kao poslanik DSS-a u novom sazivu Skupštine Srbije, Ljušić kaže da prvom prilikom kada se bude raspravljalo o tome ili sličnim pitanjima, neće oklevati da ponovo predloži nacrt zakona koji je sačinila radna grupa Ministarstva pravde.

Podsećamo da je radna grupa za državna znamenja, u čijem su sastavu, osim Batića i Ljušića, bili i dr Zoran Hristić, dr Dragomir Acović, Svetislav Božić, dr Andrija Veselinović, dr Aleksandar Palavestra i Dušan Protić, predložila da himna Srbije bude "Bože pravde", grb Kneževine Srbije, a zastava - crveno, plavo bela trobojka.
- Mislim da je to dobar predlog. Možda u njemu može nešto da se promeni i ako naš predlog ne bi bio prihvaćen u celini, na jednom ili dva sastanka to se može doraditi. Ako bude razumevanja i sreće možda bi i pre ovog Sretenja moglo nešto da se uradi - kaže Ljušić.

Ako se to ne dogodi, ovogodišnja proslava Dana državnosti biće opomena novoj vladi i novim poslanicima u Skupštinskim klupama, koji inače sede pod grbom SR Srbije, da još u prvoj godini mandata Srbiji daju ono, po čemu će je svet prepoznavati.

Violeta Nikolić