[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 31. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Planina Rogozna kod Novog Pazara prebogata plemenitim metalima, ali to nikoga ne interesuje

Sirotinja gazi po zlatu

Sedamdeset odsto stanovništva se iselilo zbog teškog života. Rezerve veće nego u Boru i Majdanpeku

Na lokalitetima Medenovac i Karavacsalija, koji su samo delić planine Rogozne kod Novog Pazara, rezerva rude bakra, s procentom 1,2 do 1,5 odsto metala, procenjene su na oko 40 miliona tona. Iz svake tone bakarnog koncentrata moglo bi se, tvrde stručnjaci, dobiti po šest grama zlata.

I mada "gaze" po bakru, srebru i zlatu, žitelji sela na Rogozni žive teško i listom se sele, a na planini su ostali još samo starci i retki mladići, koji veruju u bolje dane.
- Zlato se na Rogozni "vadilo" još u srednjem veku. Ovde još stoje te improvizovane bušotine i "topionice", a mnoga sela, ne slučajno, nose nazive poput Zlatišta, Zlatara, Zlatoroga, Zlatnog kamena, Zlatnog laza. Da smo na "zlatnoj žici" potvrdili su i stručnjaci "Geozavoda" iz Beograda, koji su istražili samo delić planine. Praktično, cela Rogozna "leži" na bakru, srebru i zlatu, a država za to ne haje, niti bilo šta čini da se to ogromno bogatstvo iskoristi - kaže Kamenko Ilić iz Rajetića, koji je godinama (uzalud) ubeđivao opštinare u Novom Pazaru da grade put do vrha Rogozne.

Granica

Rogozna je prirodna granica Srbije i Kosova. Osim Novom Pazaru, pripada i Zubinom Potoku, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću. Za bogatstvo se interesuju i "misionari" na Kosovu koji, osim "Trepče" i njenih rudnika podno Rogozne, "vrebaju" i rezerve: bakra, srebra i zlata. Niko se, međutim, ne istrčava, jer mnogi veruju da bi do "zlatne žice" mogli stići - džabe.

Umesto da uživaju u bogatstvu koje im je, kako kažu, Bog podario, žitelji sela na Rogozni listom se sele u potrazi za boljim životom, a svi putevi ih uglavnom vode u Šumadiju, Pomoravlje i okolinu Beograda.
- Sa Rogozne se odselilo čak 70 odsto stanovništva. Možda je taj "genocid" nekome odgovarao, ali sada je trenutak da država konačno kaže - dosta - i učini nešto za ovaj kraj. Ne tražimo socijalu. Naša ruda bolja je od borske, a rezerve su veće nego u Boru i Majdanpeku. Ako bi se iskoristio samo delić tog bogatstva, bilo bi dobro i nama i državi - ističe Bahto Ramović iz Brđana na Rogozni.

Na Rogozni uglavnom ističu da su mnogo očekivali od vlade i premijera Živkovića i da su ih posebno razočarali stručnjaci iz G17 plus, koji nisu doveli strance na "zlatnu planinu".
- Raniju vlast ništa nije interesovalo, pa se i ne čudimo što ništa nije rađeno. Ako sada država za Rogoznu nema para, ako joj nedostaje kapital za početak eksploatacije rude bakra, srebra i zlata - neka pozove strance. Čuli smo da se interesuju: Nemci, Francuzi, Belgijanci, Japanci... Možda će strane kompanije imati više sluha za Rogoznu, možda će bolje namirisati profit, koji je ovde više nego siguran - kaže Desko Vukosavljević iz Javora.

Na Rogozni veruju da bi bakar, srebro i zlato zaustavili seobe, a i mnogi bi se vratili u rodni kraj. Da ima nade svedoči i desetak povratnika iz Šumadije, koji se sada bave stočarstvom, a mogli bi i - rudarstvom.

M. S.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:18h

Minhauzenov poremećaj ili "falsifikovanje bolesti" zbunjuje lekare u Srbiji i širom sveta

15:45h

Koji su sve automobili završili na "Forbsovoj" listi najgorih kola svih vremena

16:03h

Planina Rogozna kod Novog Pazara prebogata plemenitim metalima, ali to nikoga ne interesuje

16:31h

Čudni običaji u italijanskom gradu Kapeni na Svetog Antonija

   
 


     


FastCounter by LinkExchange