[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 31. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Koji su sve automobili završili na "Forbsovoj" listi najgorih kola svih vremena

"Jugo" najgori
među velikanima

U konkurenciji modeli najvećih proizvođača. Traženi su oni koji su odgovarali određenom opisu - nesigurni, lošeg dizajna, loše konstrukcije, loše zamišljeni, loše marketinški plasirani

Današnje srećnije generacije svetskih vozača nemaju pojma koliko loš auto ume da bude, tvrdi američki časopis "Forbs". Tih srećkovića nema puno na ovim prostorima. Mi ne samo da proizvodimo, nego smo prinuđeni i da masovno vozimo ono što su žiri i čitaoci "Forbsa" proglasili najgorim autom svih vremena - "jugo".

Malkolm Briklin uvozio je "juga" u Ameriku i ovih dana se pričalo o njegovim planovima da kupi "Zastavu". On je, takođe, u Nju Brunzviku proizvodio auto "briklin sv-1", zbog koga stanovnici pomenutog grada prete da će ga upucati samo li tamo promoli nos, piše "Forbs". Cena "juga" (1981-91) bila je ispod 4.000 dolara i bio je inspiracija mnogim stvaraocima, recimo u filmovima "Umri muški 3" i "Ko je ubio Monu?". Razmaženi Amerikanci stalno su se žalili na probleme s motorom, upravljačem, stereo uređajem, podom - praktično na sve. Ono što je radilo, kažu urednici "Forbsa", funkcionisalo je najlošije i najjeftinije moguće.

Danas je malo teže naći loše napravljen auto. Još uvek mlade automobilske industrije Šri Lanke ili Vijetnama daleko su od proizvodnje savršenih automobila. Ali čak i ovde je obezbeđen osnovni kvalitet, zahvaljujući saradnji s japanskim i zapadnim industrijama automobila.

Japanski uticaj ogleda se u jeftinim automobilima, kao i u visoko kvalitetnim sportskim i luksuznim četvorotočkašima. Na početku svoje karijere Vendelin Viedeking, sadašnji predsednik "Poršea", pretumbao je neefikasne i zakrčene fabrike francuskog automobilskog giganta tako što je konsultovao japanske stručnjake za proizvodnju. Oni su reorganizovali "Poršeova" postrojenja i stvorili jednostavne pokretne trake koje su odlično funkcionisale. Zahvaljujući Japancima, nekad klimava kompanija postala je izuzetno profitabilna.

Od savremenih automobila se očekuje, bez obzira na to da li su skupi ili jeftini, da ne "izdaju". Slike najnovijih modela automobila pored puta po vrelom letnjem danu, sa dimom koji kulja ispod haube predstavljaju prošlost. Automobili danas jesu kompleksniji ali bar nisu osrednji, a konkurentna cena imperativ je svakog proizvođača.

Kad rđaju branici

Prvi "Honda" "akordi" (1978) dobro su izgledali i dobro se ponašali u vožnji, ali su pokazivali i zabrinjavajuće kvalitete. Branici su rđali sa unutrašnje strane ka spoljnoj, a delovi unutrašnjosti su menjali boje ili otpadali. Vlasnici "akorda" su, pošto promene sistem prenosa pet-šest puta, mogli da gledaju svoj primitivni aluminijumski motor kako odlazi u vazduh.

Dok sa jedne strane nije lako objasniti pravila auto-industrije, oglušenje o neko od njih dovoljno je da uništi svaki auto te marke. Mnogi britanski, francuski i italijanski proizvođači odustali su od američkog tržišta jer nisu bili spremni da ispoštuju njegove zahteve kad je u pitanju kvalitet, konstrukcija i dizajn.

Na "Forbsovu" listu dospeli su "buđavi" automobili koje se jednostavno nisu mogli voziti, ali postojala su i preciznija pravila izbora. U obzir su uzeti automobili proizvedeni od Drugog svetskog rata. Ipak, autori liste kažu da nisu znali odakle pre da počnu i da je bilo teško napraviti uži izbor trošnih skalamerija.

Traženi su automobili koji su odgovarali određenom opisu - nesigurni, lošeg dizajna, loše konstrukcije, loše zamišljeni, loše marketinški plasirani - ili kombinacija svega navedenog. Poželjno je bilo da izbor bude raznovrstan i sa svih krajeva sveta, a takođe i da pruži živopisnu sliku najnezaboravnije loših automobila u istoriji. Autori se nisu okomili na proizvođače koji su pravili jedan loš auto za drugim - bilo je više tipova "juga", kažu oni - ali onda bi na kraju imali listu svih modela ruske "lade" ili nečeg sličnog. Automobili koji se nisu masovno proizvodili ili su skoro odmah izbačeni sa proizvodne trake nisu uzeti u obzir. Pošto je bilo neizbežno da na listu najgorih uđu vozila koje su ljudi voleli i dan-danas ih voze, posvećena je posebna pažnja kolima koja su bila izuzetno dobro zamišljena, ali je odlična ideja loše izvedena.

"Pontijak fiero" i "Honda akord" nalaze se na listi, jer su u početku bili veoma loši, iako su se s vremenom popravili. Sitroenovi hidro-pneumatski amortizeri, upotrebljeni 1954. godine na modelu "trekšn 15 siks h'', bili su više decenija ispred svog vremena i osnova su za današnje hidroaktivne amortizere modernih "sitroena". Nažalost, velike ideje ne realizuju se uvek kako treba - prvi amortizeri na vodu (hidro) i vazduh (pneuma) bili su nepouzdani, a "Sitroenov" model SM koristio je oba. Navedene godine odnose se na vreme kad je loš model proizvođen - neki su godinama bili očajni, drugi su se popravili.

"Trabant"

Automobili Istočne Nemačke "borgvard", "vartburg" i ostali bili su sinonim za loš kvalitet. "Volksvagenov" "trabant" (1957-62) bio je smišljen da privuče siromašne potrošače, koji su znali da ne kupuju kvalitet. "Trabanti" su pravljeni od "duraplasta", jer je čelik za njih bio preskup. "Duraplast" je smola ojačana pamučnim vlaknima, a zbog toga su "trabanti" izgledali i trajali poput svih sovjetskih proizvoda.

"AMC - ov pejser" (1975-80), kao i "ševrolet vega", trebalo je da bude opremljen obrtnim motorom, ali se od toga odustalo zbog velikih troškova razvoja i usavršavanja takvog tipa motora. Ipak, oba automobila imala su puno nedostataka koji su otišli u masovnu proizvodnju. Pejser je bio lošeg kvaliteta, izvedbe i naročito stilski nesavršen. Možda se nekome i svide njegove čudne proporcije i jedna vrata veća od drugih.

Rani modeli "vege" (1970-74) "Dženeral motorsa" bili su loše dizajnirani, a njihov aluminijumski motor večito se kvario. Priča se da se na prvoj probnoj vožnji na stazi prednji deo odvojio od ostatka automobila i otpao. Uprkos tome, stigao je na tržište kao jedan od najslabije opremljenih automobila u istoriji. Za cenu od 2.090 dolara dobijalo se malo prostora (razmak između prednje i zadnje osovine bio je 2,2 metra), a četvorocilindrični motor imao je samo 90 konjskih snaga.

Polupokriveni zadnji točak "Sitroenovog" "SM-a" (1970-72) nagovestio je dolazak Hondinog "insajt" kupea. Mada je njegova neobična vazdušno-vodena amortizacija bila ispred svog vremena, bila je slabo i zamišljena i izvedena. Amortizeri su propadali jer bi voda i vazduh iscureli. Da ovim kolima date "gas do daske" mogli biste da se nađete u čudu kad završite vozeći se na osovinama.

Motor leti u vazduh

Postoji dobar razlog zašto obrtni motori nikad nisu opstali. Oni se kreću kružno, za razliku od klipova - koji idu gore-dole - jesu kao i dizel-motori. Već na početku imali su velike probleme da rade ispravno i ljudi koji su ih kupili ni dan-danas nemaju poverenja u njih. Mazdin "RH2" (1971), jedan od prvih automobila sa obrtnim motorom, bio je podložan zapaljivanju. Takođe je imao i klasične probleme obrtnog motora: neekonomičnost kad je potrošnja goriva u pitanju i habanje varova koje je rezultiralo u curenju goriva i gasova.

Za "stradu" (1978-88) "Fiat" je objavljivao letke o servisiranju - instrukcije o problemima koji se stalno javljaju - i slao ih dilerima "strade" i pre nego što je auto uopšte pušten u prodaju. Tužbe zbog rđanja - mora da je u pitanju bila baš ozbiljna rđa - jedan su od razloga zbog kojih je američko tržište oteralo "Fijata", a "strada" je po tom pitanju bila baš "bofl" roba. Podovi, amortizeri, bregovi motora samo su neki od delova podložnih rđi na ovom modelu. A motori nisu bili ni vredni zaštite od rđe, jer "strada" je krenula sa 60 konjskih snaga, a maksimum koji je dosegla bio je oko 75.

Iako su mnogi ljudi voleli oštre linije i izdržljivost "Fordovog" "bronka dva" (1983-89), zbog ovog sportskog auta praktično je izmišljena fraza "sklon prevrtanju na krov". Vozači su govorili da ga ne bi trebalo voziti uz strminu, to isto pisalo je i u unutrašnjem cirkularu zaposlenih u "Fordu". "Ford" je samo za model "bronko dva" iz 1985. godine objavio 288 različitih letaka o servisiranju. U njima se vidi jasno da su motor, alternatori, sistem za paljenje i druge važne komponente ovog auta često "izdavale".

"Fordov" "edsel" (1957-59) nikad se nije prodavao, iako je sa mehaničke strane bio prilično dobar. "Ford" je pitao kupce šta žele od automobila i sve pobrojane karakteristike strpao na jedan auto, prikačivši mu i odgovarjući cenu, koju niko nije hteo da plati. Raznobojnost je ovaj auto oterala sa tržišta dve godine po pojavljivanju.

Jedan od direktora "Forda" rekao je uredniku "Forbsa" da "pinto" s troja vrata ostave na groblju, gde je poslat posle brojnih sudskih sporova i problema s mušterijama. Čuvena mana "pinta" bila je sklonost eklsplodiranju pri "čukanju" od pozadi. "Pinto" zajedno sa Ševrolet "vegom" smatra se krivcem zbog koga je Amerika pustila Japance na svoje tržište, kako bi sredili stvari i sprečili pojavu tako loših auta.

PREVOD: S. ILIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:18h

Minhauzenov poremećaj ili "falsifikovanje bolesti" zbunjuje lekare u Srbiji i širom sveta

15:45h

Koji su sve automobili završili na "Forbsovoj" listi najgorih kola svih vremena

16:03h

Planina Rogozna kod Novog Pazara prebogata plemenitim metalima, ali to nikoga ne interesuje

16:31h

Čudni običaji u italijanskom gradu Kapeni na Svetog Antonija

   
 


     


FastCounter by LinkExchange