[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 30. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Reporter "Glasa" istraživao: Šta čitaoci "škrabaju" po knjigama uzetim iz javnih biblioteka (2)

Na letovanje poneti
dva para čarapa

Postoje dve vrste knjiga - obična i "dopunjena" izdanja, posebno u onim izdanjima koja su obavezna lektira za srednjoškolce. Knjige su pohabane, a margine šarene od izbledelih i svežih rukopisa

Međutim, ni mišljenje Brankice L. na stranicama Hemingvejevog dela "Starac i more" nije za odbacivanje, bar ne za one koji, u nedostatku sve skuplje hartije, moraju svoje misli negde da zabeleže, pa bilo to i na margini ovakve knjige: "Šta znači kada svrbi oko? Levo - radost! Desno - plakanje i tugu! Govorim ti iz iskustva! Poslušaj moj savet, kunem se u život da nije babsko vračanje!"

A zapis koji prepisujemo sa margina romana "Derviš i smrt" Meše Selimovića ima svoju poruku i svoje značenje, posebno za one kojima je upućen, a upućuje za izvesni anonimni čitalac (čitateljka): "Na letovanje poneti troje gaćice, dva para čarapa, alkohola i vate, zatim zavoj, za ne daj Bože, odeću (haljine) za izlaske i plažu. Prvo sve pregledati i videti šta ima od stareži!"

Međutim, najčešći zapisi, razume se, odnose se na ljubav. Tako, na primer, jedan čitalac, očigledno vrlo iskusan i u godinama, na stranicama Dikensovog "Pikovog kluba" zabeležio je aforizam koji se pripisuje Albertu Moraviju: "Žena je raj za oči, pakao za dušu, a čistilište za džep!"

A drugi, na stranicama iste knjige, koji takođe ostaje anoniman, postaknut gornjom izrekom, dodaje u stihovima: "Zaboravi ljubav staru (i prošlost koja boli/ne krivi me više dušo) ponovo me voli..." - Ali je na sve ovo, sa vidljivom srdžbom, druga ruka dopisala: "Dosta vašeg moralisanja i propipanja mudrosti o ljubavi! Bolje je da se baviš pametnijim stvarima, a ne da upropaštavaš ovo lepo i poučno delo o starcu Santjagu koji lovi ribe."

Na margini "Belog pauna" ostao je rukopis jednog revnosnog ali ne i brižnog čitaoca koji tvrdi: "Život je, brate, čoveče, kao šahovska tabla i zato pazi dobro kakve poteze činiš. Jer tu važi ono: puj-pike, taknuto-maknuto. Ponavljanja nema. Greška može biti kobna! Posebno kada je u pitanju ljubav, ludi kamen, udadba i ženidba".

Ali, ispod ovoga sledi drugačija kaligrafija: "Ljubav je drvo čiji je koren veoma dubok, ali plod često vrlo gorak! Marina B. iz Njegoševe...".

Zbirka pripovedaka Laze Lazarevića prošla je u javnoj biblioteci kroz ruke mnogih čitalaca i mnogih naraštaja - to se dobro vidi posebno u onim izdanjima koja su obavezna lektira za srednjoškolce. Knjige su pohabane, a margine šarene od izbledelih i svežih rukopisa. Jedan čitalac je, na primer, napisao: "Molim, zašto ovde nema piščeve fotografije i biografije?" A drugi mu odgovara: "Frajeru, Laza je naš čova iz Šapca pa možeš i usmeno da čuješ ko je bio, da je bio zaljubljen u jednu Švabicu dok je medicinu studirao u Nemačkoj, ali mu keva nije dala da se sa njom oženi po zastarelom shvatanju i običaju naših zatucanih predaka, jer nije bila naše vere".

Izvesni čitalac koji potpisuje svoje puno ime i prezime na margini Veselinovićevog "Hajduka Stanka" ("Željko Mirković iz bloka 45"): "Ja sam, Biljana, šećer, a ti med, pa smo skupa sladoled! Čekam te svake nedelje u pet posle podne pred Merkatorom!"

Na stranicama putopisa Rastka Petrovića svoja "Umovanja" izvesni Krsto Pandurović, koji dodaje i nadimak "Ja sam zvani Bog", ostavio je ovu belešku: "Za mene je Novi Sad najlepši grad na Balkanu, jer tamo živi moje luče Eržika koju sam lane upoznao na letovanju u Sutomoru. Zato bih Beograd uvek rado menjao za Novi Sad, jer je tamo i moje srce. Sve vikende provodim sa Eržikom na Štrandu i Petrovaradinskoj tvrđavi, ali ne znam da li ću ekonomski moći još koji vikend da izdržim".

Ko zna da li bi se neko iz poslednjih generacija menjao sa Geteom i njegovom slavom, odnosno, s njegovim Verterom, tek, primerice, ove knjige u javnim bibliotekama prepune su najrazličitijih ljubavnih poruka i pouka. Zato je naročito podsticajan Geteov roman "Jadi mladog Vertera". Margina je šarena na svim stranama, i uzduž i popreko.

Tako, na primer, Mirjana S. zapisuje: "Što Joco tako zaljubljeno na času kibicuješ?" A, zatim, druga kaligrafija, bez sumnje jačeg pola (možda baš Jocina) dopisuje: "Obrati se ti, anđele, na neku drugu stranu. Ja nisam ludi i šmokljavi Verter da patim za običnom ženskom suknjom."

Međutim, na ovo je neko zajedljivo dodao: "Sjeti se, đetiću, one Njegoševo - 'Duga kosa, kratka pamet..."
I, tako, listanju i čitanju onoga što je napisano na marginama knjiga pozajmnih (neko ih zove: narodne) biblioteka, nikada kraja. Na sve strane - "biseri"! Nikada se ne zna gde počinje život kojim čitaoci žive, a gde fikcija života. Ali se još jednom uveravamo: po bibliotekama postoje dve vrste knjiga - obična i dopunjena izdanja!

TEKST I FOTO: LJUBOMIR TEŠIĆ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:40h

Prodavci sa novobeogradskog buvljaka kivni na gradsku vlast zbog planova da ih isele na periferiju

16:03h

Reporter "Glasa" istraživao: Šta čitaoci "škrabaju" po knjigama uzetim iz javnih biblioteka (2)

17:15h

Najbolji "šljivovičari" u Srbiji pekli rakiju na tri kazana u sred zime

   
 


     


FastCounter by LinkExchange