[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 30. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Prodavci sa novobeogradskog buvljaka kivni na gradsku vlast zbog planova da ih isele na periferiju

Bolje na Lešće
nego u Leštane

Mala li je muka to što su me naterali da ovde čekam penziju, pa još i ovaj dinar da mi uzmu!

Prošao je popularni novobeogradski buvljak, za deceniju i nešto svog postojanja, put od prestoničkog "Vol strita" do današnjeg blata nekoliko puta. Opstajao je. Dugo je važio za personifikaciju sveopšteg stanja u zemlji. Važi i danas. Gostovali su na toj sceni "ansambli" iz Rumunije, Rusije, Ukrajine, dok godinama u nazad na tom prostoru podno železničke stanice "Novi Beograd", stalnu postavku ima "stvaralaštvo" naroda Kine.

Međutim, sada se buvljaku, po nekim glasinama, definitivno bliži kraj. Doduše, ne doslovno. Zvanično mu se sprema preseljenje u Leštane, što je, po mišljenju bezmalo svih koji godinama na njemu rade, isto što i kraj!

- Šta da ti kažem, sine. Lopovluk, ništa manje - mišljenja je Georgina Jovanović, dok bezuspešno pokušava da na ledini pronađe bar naznaku kakve zavetrine.

- Za tezgom sam već osam zima, posle ravno trideset dve godine rada u državnoj firmi. Mala li je muka to što su me naterali da ovde čekam penziju, pa još i ovaj dinar da mi uzmu, strašno! Pravdaju se vlastodržci "opštim interesima građana", a interesuje ih jedino njihov džep. Pa, zar stoji njihova teza, kako je navodno buvljak neprofitan po opštinu i po grad, ako su mesečne dažbine po tezgi između deset i petnaest hiljada dinara, a ovde ima oko 2.000 tezgi!?

Kao priviđenja, na sam pomen teme i razgovora za novine, iz senki lavirinta od tezgi, pomaljaju se promrzle glave. Čini se, nikad nije bilo lakše naći sagovornika. Dvoglas, troglas, hor...

- Ako već neko hoće da nas sahrani, što nas lepo ne preseli na Lešće? Pa, ni ovde više nema posla, a šta će tek biti u tim Leštanima. Taj Bogdanović (Nenad Bogdanović, gradski premijer) je mirnodopski zločinac, ukoliko je ovo njegovo maslo. Tako napiši. Primila banda pare od Francuza, a nas ko j..e - opšta povika na gradske i opštinske mudrace. Grupa sagovornika već postaje masa, a zakon mase je jasan - traži se nečija glava. Žalosno je simptomatično da su gotovo svi sa kojima smo razgovarali ili bivši radnici nekih bivših firmi ili izbeglice, kojima je jedini zajednički imenitelj - puko preživljavanje.

Pregovori ili radikalno

U jednom su svi s kojima smo razgovarali bili sasvim saglasni. Ukoliko se uzme u obzir da na buvljaku radi najmanje hiljadu i po tezgi, onda se prostom računicom dolazi do cifre od šest ili sedam hiljada ljudi, što porodica vlasnika, što radnika, koji direktno zavise od rada buvljaka, što je mnogo veći broj od broja zaposlenih u nekim preduzećima.
Ako do preseljenja i, zaista, dođe, kako jedan od vlasnika tezgi reče, "niko neće sedeti skrštenih ruku". Za početak će, kažu, formirati delegaciju za razgovore sa opštinskim prvacima, pa ukoliko to ne urodi plodom, biće, vele, prinuđeni da malo "radikalnijim" metodama brane svoje interese.

- Ja sam rođeni Beograđanin, baš kao i moji roditelji. Evo, već sedmu godinu ovde venem, pokušavajući da porodici obezbedim najosnovnije za život - priča Slobodana Komena, čoveka u, što bi se reklo, najboljim godinama, priča je koja dopire iza skoro svake tezge.

- Niko, ali apsolutno niko ovde ne radi iz hira niti iz obesti. Ovo ti je najsirovija nužda. Nema problema, nemam niša protiv selidbe u Leštane, ali nek' pre toga ti mozgovi koji su tako odlučili ožive preduzeća u kojima smo do juče radili i neka nas tamo vrate, pa tad ko hoće nek' ide i u Leštane. Voleo bih i ja da kao gospodin čovek radim od sedam do tri, a ne da ovde skapavam na minus 10, ili plus 40 stepeni ne bi li mesecu sit video kraj.

- Veća prava imaju Kinezi od nas - javlja se krupajlija, skriven iza brčina i improvizovane tende, polegle pod snegom.
- Pitaj te m....e koje odlučuju o nama, zbog čega i dokad će Kinezi biti privilegovani da nikom ništa ne plaćaju? Da imam kose oči i da se zovem Điju-Liju uživao bi sva prava, a ovako mogu samo da skinem gaće, stisnem zube i uhvatim se za tezgu, pa nek' rokaju - plastičan, ali veoma ubedljiv monolog brke.

Za pogled zamiče starica. Staje i vraća se. Sve i da ne prozbori, izbrazdano lice sasvim dovoljno kazuje.
- Ja sam penzioner ove firme (JKP "Gradske pijace), pa su me pustili da ovde prodajem kafu i čaj?- veli starica Dušanka Ikić. Zaradim dnevno sto ili dvesta dinara, koliko za hleb i ništa više. Unuka mi je upisala fakultet i odustala od studiranja jer nema od čega, a ja ne mogu da joj pomognem. Država mi je dala 5.000 penzije, a ja njoj sve. Sad bi i ovo da mi oduzmu. Sve što rade, rade protiv naroda. Svog! - vikala je baka Dušanka.

M. MEDENICA


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:40h

Prodavci sa novobeogradskog buvljaka kivni na gradsku vlast zbog planova da ih isele na periferiju

16:03h

Reporter "Glasa" istraživao: Šta čitaoci "škrabaju" po knjigama uzetim iz javnih biblioteka (2)

17:15h

Najbolji "šljivovičari" u Srbiji pekli rakiju na tri kazana u sred zime

   
 


     


FastCounter by LinkExchange