GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


OGORČENOST

Šta zna narod šta je vlast

Njihova "istina" je ono šta oni misle o sebi, a ne ono što im je rekao narod na proteklim izborima

Interesantno je da su svi političari koji su od nove godine pa naovamo, bili u prilici da daju izjave, govorili da se "narod ljuti" i da je to pokazao na izborima. Tumačeći tako svoj izborni uspeh i rezultat koji je postigla SRS. Ne bih da komentarišem ničiji "uspeh", ali činjenica da je više od milion građana (jedna trećina izašlih glasača) glasalo za radikale, sigurno nešto znači.

Da se razumemo, nisam glasala za Šešeljevu paritju, ali poštujući volju milion ljudi, moram da kažem da, voleli mi to ili ne, oni imaju pravo na deo vlasti. To da gospoda iz stranaka "demokratske orijentacije" nisu u stanju da se založe već smo videli. Uostalom, ako malo protkreljamo po istoriji saznaćemo da Srbi nikada nisu mnogo voleli demokrate. A oni koji iole poznaju srpski narod znaće i to, da su Srbi, ovoga puta, iz čistog inata glasali za Šešeljevu stranku. To je, zapravo, to. Narod je stvarno strašno ljut!?!

Ljuti se narod, jer mu se sve smučilo. I pedeset godina komunizma i preko deset socijalizma, ali i ove tri godine "demokratskih reformi"...
Samo slušam ove, sada već bivše vlastodršce, koji su se u prošloj podeli dočepali vlasti, kako ne mogu da se povrate u normalu i da počnu da se ponašaju prema poziciji koje su dobili na tek završenim izborima. Vlast im "ušla i mali mozak" - kako napisao jedan moj kolega, pa nemaju meru.

Oni koji su najviše krivi za nepodnošljivu bedu naroda u protekle tri godine, dozvoljavaju sebi da se vređaju na istinu kao operske primadone. Njihova "istina" je ono šta oni misle o sebi, a ne ono što im je rekao narod na proteklim izborima. Uostalom, šta zna narod!?!

Nezajažljivi apetiti onih koji su se našli u poziciji da njihovi glasovi nešto znače u odlučivanju o novoj vladi su naprosto smešni. Evidentno je da se razne fele "demokrata" bukvalno tuku za vlast i to sa tako očiglednim potcenjivanjem mišljenja glasača da to prelazi u komediju. Nažalost, nama, tj. narodu, nije ni malo smešno. Pre bi se reklo da nam je tužno i žalosno.

Ono što izjavljuju "izabrani" optužujući jedni druge za razna "podmetanja" i mešanje u "unutrašnje stvari" stranke kojoj pripadaju, graniči se sa naučnom fantastikom. Jedino što se sigurno vidi iz svih njihovih prepucavanja je da ih apsolutno nije briga za narod.

A "narod" tj "demos" iz njihovog naziva stranke, gleda, sluša i čudom se čudi šta ga je snašlo. Gospoda iz "demokratskog" tabora očito zaboravljaju samo jednu "sitnicu" da Srbi nisu ni ludi, ni glupi, ni autistični. Doduše imaju jednu manu - velike su inadžije. Da su samo malo bolje analizirali protekle izbore uverili bu se u to, ali puni sebe i svoje naduvane veličine oni to nisu ni mogli da zaključe iz rezultata koje je postigla SRS.

Mislim, kad je već potrebno da im to neko kaže, da eto, to uradim ja, da bi im bilo bolje da se što pre slože, jer na ovim izborima koji su sve više na pragu, Šešeljevci će dobiti toliko glasova da će moći da formiraju sami vladu (čak i ja razmišljam da iz inata glasam za njih), a onda, jadna Srbija, hoće li ostati išta od nje?

SLAĐANA STANOJEVIĆ, NOVINAR,
BEOGRAD


DOPIS

Istorija kao komedija

Ovo što se danas događa u Srbiji, je velika sramota za srpsku naciju. Neodgovorno ponašanje političkih stranaka i njenih lidera pokazuje da je stepen nezrelosti na svim nivoima dostigao svoju kulminciju. Objektivno gledano, niti se narod ponaša kao aktivan faktor političkih zbivanja, niti se tzv. političari ponašaju kao takvi. Ono što je najgore, je činjenica da su sve bivše Jugo republike stvorile ono što su možda od uvek želele, dok Srbija jedina i poslednja ili traži nekog sponzora po njenoj meri, ili nema kapacitete da se pretvori u odgovornu pravnu državu i sama sebe stavi u rang jedne takve apelacije. Kraće rečeno, Srbija je usvojila jedan politički kalup, onaj titoistički iz kojeg ne zna da izađe.

Njoj je potreban "vođa", makar bio i žanra Miloševića, ili Šešelja, jedan rigidan političko-policijski sistem, i jedna lenjinističko-staljinistička ekonomija, pa da bude u svom elementu. Potrebna joj je i jedna lepo ofarbana fasada da bi lepše izgledala onima od kojih dobija finansijsku i ekonomsku pomoć.

Kada će međutim, kvazipolitičari i pojedinci, kojima je politika jedna vrsta hobija, uvideti da ih je ceo svet, od severa do juga i od istoka do zapada, pročitao i naučio napamet?

Kao što reče sekretar za spoljnu politiku Saveta Evrope, čini se kao da Srbija proučava kvadraturu kruga, pa joj je potrebno "više vremena" da oformi jednu vladu.

Dok se pojedinci nećkaju, kombinuju i usklađuju svoja gledišta, to parče balkanske zemlje nema ni Ustav ni vladu ni zakone ni bilo šta drugo što može da se nazove "država".

Mnogi u dijapsori kažu: "Neće valjda Srbija pasti na kolena pred Evropom i Montgomerijem". To je zamenjivanje uloga, jer zašto se Evropa ili Montgomeri brinu o tome da li će Srbija imati državne strukture ili će biti teren nekog čoporativnog carstva. Može doći do toga da se u neko ime nekih svetskih standarda u nedoumici i nesposobnosti Srbiji dodeli i tutor, neki Pedi Ešdaun ili V. Voker, samo što su oni izgleda izabrali lakše slučajeve. Zašto se ti kvazipolitičari ne zapitaju, koji je cilj stvaranja vlade ili skupštine, da li je to pitanje ličnog komfora ili budućnosti celokupne nacije.

Možda će neki pametnjakovići zaključiti da je i to zbog "NATO bombardovanja" ili Montgomerija.

DRAGAN RAKIĆ,
STRAZBUR, FRANCUSKA


PRORAČUN

Matematika i naš politički mentalitet

Ako se vodeći političari već toliko i na takav način pozivaju na izbornu volju građana, onda nije zgoreg podsetiti se matematičke preciznosti. Pre svega, 41,25 odsto građana uopšte nije izašlo na izbore, pa je žalosno iako je smešno, u svakom slučaju nekorektno i čak netolerantno, ma i prećutno njihovu izbornu volju (zapravo, nevolju) terati kao vodu na svoj mlin.

Dakle, SRS je dobila, u stvari, samo 16,22 odsto biračkog tela, DSS - 10,41, DS - 7,39, G17+ -6,73 a SPO/NS i SPS po 4,50 odsto, odnosno 4,4 odsto. I baš zarad strogog poštovanja izborne volje i svakog datog glasa, sad računato opet samo sa građanima izašlim na izbore - 58,75 odsto biračkog tela - treba reći da bi toj volji odgovarao tačno sledeći raspored mandata: SRS - 69, DSS - 44, DS - 31, G17 + - 29, SPO/NS - 19, ukupno dakle 211 mandata.

Pa ko ima pravo da preostale mandate pripisuje sebi, zar bi 10 nerealizovanih mandata, na primer, liste Zajedno sa toleranciju pripalo radikalima ili najvećima Koštunici? Nikada, ako smem da pretpostavim! Zar bi 5 mandata Demokratske alternative otišlo radikalima ili opet pre Koštunici nego Tadiću? Kome uopšte pada na pamet da se osvojenih 16,22 odsto , a kamoli sa 10,41 odsto , sebe proglašava pobednikom nad bilo kim kad za njega nije glasalo 83,78 odsto , odnosno čak 89,59 odsto?!

Malo skromnosti, gospodo, ako ne već realnosti! Ne zaboravimo da su radikali dobili čak 13 mandata više nego što je građana za njih glasalo, Koštunica 9 više, Tadić 6, Labus 5 i SPO/NS 3 mandata više - to su činjenice, ako se već na činjenične glasove pozivamo. Ko to uzurpira pravo da netolerantno ignoriše, na primer, 246.228 glasova liste Zajedno za toleranciju i Demokratske alternative!? A gde još 290.193 glasova preostalih jedanaest listi ?! Ignoriše tako što sebe ne proglašava, doduše, pobednikom, ali tim žešće ukazuje tobože na gubitnika jer je taj osvojio 196.782 glasova manje.

Nije sva mudrost napisati program, programi se uostalom mogu i prepisati, malo odavde, malo odande. Veća je mudrost te programe sprovesti, netolerancija i taština tu mogu samo da smetaju. Uostalom, izgleda da glavni problem danas u Srbiji i nije u ovom ili onom programu, nego u metodu - kako se pedesetogodišnjeg manira političke netolerantnosti i samodovoljnosti rešiti, kako se naučiti realnosti i građanskoj toleranciji.

MILAN NEŠIĆ,
BEOGRAD


STRANPUTICA

Radost u zabludi

Sa novim promenama i novom reformom školstva, kod pojedinih "stručnjaka" došlo je do velikog ushićenja. Došlo je vreme da se ide na zapad (u snovima), po znanje, ideje, kulturu i tome slično. Sebe u svemu tome vide kao velike reformatore, stručnjake, moćnike. Jednu od tih priča ispriča nam na televiziji 23. 1. gospođa C.D. psiholog, da joj ne spominjem ime jer je maloletnica u svojoj struci i po svom znanju a nalazi se na vrlo važnom i uticajnom mestu.

U svom izlaganju je istakla svoje ogromno zadovoljstvo što smo "izašli iz kaveza". Molim vas šta to znači? Ko se nalazi u kavezu? Odgovor je domaće i divlje životinje. Gde je spomenuta C.D. gospođa svrstala nas kao naciju? U domaće ili divlje životinje. Kako je moguće da se sa znanjem iz kaveza gde je i sama stekla govori o kvalitetnom znanju sa Zapada. Ko joj je branio da i ranije nije otišla na Zapad (ali bez nas) u Evropu i ko zna gde sa takvim stavovima. Da, vrata kaveza su joj bila zaključana pa je stranački ključ omogućio da ona i slični njoj idu po Svetu po tuđe znanje, ideje, da se diče tuđem iskustvu, tuđoj kulturi a da svoje znanje koje su stekli ovde (u kavezu) odbacuju, negiraju a ipak su naši stručnjaci.

Gospođo psiholog, zašto sa svojih dvadeset godina staža niste nešto orginalno inovirali u školstvu pa da se i vi i mi dičimo Vašim sposobnostima. Mnogi naši stručnjaci su zadivili svet sa svojim orginalnim patentima i idejama, dobili velika svetska priznanja. Mnogi su tamo doktorirali ali se ipak hvale svojim stečenim znanjem u Srbiji. U tom neiskusnom oponašanju tuđeg znanja osećate se srećno kao učenik kad prepiše zadatak od drugog učenika, dobije dobru ocenu, a nastavnik ne primeti.

Naše ministarstvo prosvete vraća nas u Resavsku školu. Trčite po svetu po znanje, pored našeg znanja, tražite idole u drugima (nepoznatim). Sami sebi bi skratili to naporno putovanje da imate više znanja iz didaktike, metodike, pedagogije, da ste proučili dokimologiju i slične nauke. Prevashodno se ovo odnosi na gospodina ministra i ostalu svitu reformatora, pa i Vas.

Vrlo se zadovoljno osećate da je uspela reforma školstva što ste opteretili učenike, nastavnike i roditelje. Posledice tog opterećenja i konfuzije osetiće se za par godina kada i deca i roditelji i učenici postanu neurotičari.

Previše se iscrpljujete sa novom reformom pišući uputstva nastavnicima, našim stručnjacima o vođenju administracije o ocenjivanju o vođenju časa i drugim vašim "inovacijama". Vrlo ste zadovoljni što ste uveli strane izraze u vaspitanju i obrazovanju baš ovde u Savinoj, Vukovoj, Dositejevoj, Njegoševoj zemlji.

Naši predhodnici su po svetu sticali slavu na osnovu stečenog znanja i umeća, bez stranačkih podupiranja. Svoje visoko obrazovanje sam stekla na Zapadu gde sam i radila i bila sam vrlo ponosna, cenjena i prihvaćena sa svojim prethodnim stečenim znanjem u Srbiji, po vašem - u Kavezu.

PROFESOR DUŠANKA ŠOLAJA,
BEOGRAD