[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 25. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Da li studije na državnim fakultetima u Srbiji mogu da budu jeftinije?

Daj pare, za znanje niko ne pita

Rukovodstva na fakultetima "ubila" energiju studenata

Da li studije na državnim fakultetima mogu da budu jeftinije za one koji plaćaju školarinu, ali i za budžetske studente koji se navodno školuju "besplatno"? Mogu, ukoliko bi država počela da daje fakultetima više para i da ispunjava sve svoje obaveze na vreme, ako bi privreda proradila punom parom, političari prestali da se svađaju i kalkulišu zarad države i naroda, a zaposleni po fakultetima pristali da se smanji broj visokoškolskih ustanova u Srbiji i broj zaposlenih. I naravno, ako studenti ne studiraju "sto godina"... Ovaj spisak sa elementarnim uslovima od kojih zavisi cena koštanja studija, kvalitet nastave i vežbi čini se nedodirljiv, neostvarljiv i nerealan u aktuelnim društvenim i ekonomskim prilikama.

U međuvremenu, studenti se žale da mnogo plaćaju i da zauzvrat ništa ne dobijaju, profesori ih grde jer ne uče i istovremeno kukaju na državu što im ne daje dovoljno para. Državni činovnici opet, kažu, odakle da vam damo kad je kasa prazna, a iz evropske akademske mreže upozoravaju da stanje mora da se menja.

I eto začaranog kruga u kome se vrti odgovor na naizgled jednostavno pitanje - da li školovanje može da bude jeftinije?
- Mislim da su školarine od 500 do 2.000 evra visoke i da je školovanje skupo jer je platežna moć naših porodica sve lošija. Već pune tri godine vode se sporovi sa ministarstvom i vladom da se plate povećaju, da budu tolike da svi zaposleni na univerzitetu mogu da žive pristojno - kaže rektor Univerziteta u Beogradu Marija Bogdanović.

Cena odlaganja ispita

- Postoji povika na instituciju odlaganja ispita i promenu ispitivača, ali kad je Uprava ove godine to htela da ukine, naišla je na snažan otpor svih studentskih organizacija na fakultetu. Da se te usluge ne plaćaju, mislim da bi fakultet bio potpuno zagušen sličnim zahtevima, jer sada svaki četvrti student u svakom ispitnom roku plaća za odlaganje ili promenu ispitivača - kaže profesor Pravnog Sima Avramović.

Ona smatra i da treba da se poboljšaju uslovi u kojima se radi, učionice su često jako hladne, na mnogim fakultetima sanitarni čvorovi nisu sređeni, fakultetske zgrade i fizički propadaju, laboratorije i biblioteke nisu dobro opremljene...

Na Hemijskom fakultetu su se nedavno žalili da rade na aparatima iz 1930. na Arhitektonskom i Elektrotehničkom fakultetu radi se skoro danonoćno. I dok takvih primera kod nas ima još onoliko, nigde u svetu ne postoji radno vreme fakulteta od 8 do 22 sata. Vežbe na nekim fakultetima su demonstracione. Zamislite, na primer, budućeg veterinara koji vežba tako što gleda asistenta kako vrši neki ogled? Ili buduće geografe, koji umesto na terenu, brda i doline posmatraju na geografskoj karti i na globusu, jer nema para za terenska istraživanja?

Student prodekan Medicinskog fakulteta i predsednik studentske organizacije "Centar" Vuk Vučić ubeđen je da je školovanje na fakultetima preskupo.
- Svuda je loše, ali je epicentar tragedije BU ipak na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, jer upisuju studente preko svake mere, samo da bi što više zaradili. Kod njih važi pravilo, kad se dobro plati, sve može, jer tada mogu da odlažu ispite, menjaju profesore, šta god hoće - priča Vučić.

Za njega je najgore to što su rukovodstva fakulteta BU svojim ponašanjem uspeli da ubiju energiju studenata. To se, kaže, vidi po tome što sve veći broj studenata napušta studije, jer su i cene obnove godine enormne. Vučić misli da bi bilo bolje da se promeni upisna politika, ako vlasti već žele da se reše tolikog broja studenata, a ne da im se zavlači ruka u džep.

Kuvana jaja

Student prodekan Medicinskog fakulteta Vuk Vučić ubeđen je da su priče o jeftinom studentskom smeštaju i ishrani čisto zamagljivanje očiju javnosti. Tu tvrdnju potkrepljuje argumentom da dva kuvana jaja i parče sira koju studenti dobijaju ne mogu da koštaju 50 dinara, pa čak i da se kupuju u "Cemarketu!

Profesor Pravnog Sima Avramović u "odbranu" fakulteta kaže da ipak ne spada u najskuplje, što se može videti prostim poređenjem - jer upis godine košta 38.000 dinara.
- Mada je Pravni na lošem glasu, ne može se reći da smo najskuplji, kaže dr Avramović uz opasku da je u toku rad na reformi nastavnih planova i programa, koja podrazumeva rad u manjim grupama i povećanje nastavnih obaveza.

On napominje da su i sami studenti koji plaćaju školarinu nezainteresovani za predavanja koja se za njih organizuju na Pravnom. On smatra da pitanje školarina može da postane manje bitno tako što će studenti brže da završavaju fakultet, a to može da se postigne ako programi budu bolji, časovi intenzivniji i studenti motivisaniji za studiranje.

Kraće, jeftinije?

Prodekan za nastavu na Arhitektonskom fakultetu Marko Savić veruje da studije mogu da postanu jeftinije samo ako država preuzme deo finansijskih obaveza studenata. Prema njegovom mišljenju i racionalizacija fakultetske mreže, ali i promena režima studija, odnosno kraće studiranje bi dovelo do pojeftinjenja cene koštanja studija.

U Srbiji postoji Arhitektonski fakultet u Beogradu i u Prištini i odseci u Novom Sadu, Nišu i Podgorici. Posle otvaranja odseka u Crnoj Gori, samo dva studenta iz tih krajeva je došlo na studije arhitekture u Beograd, a ranije je taj broj bio bar desetak puta veći. Školarina na ovom fakultetu iznosi 90.000 dinara a obnova godine zavisi od broja potpisa koji nedostaje u indeksu. Na ovom fakultetu, po objašnjenju Marka Savića, nisu proizvoljno utvrdili visinu školarine i studentima je precizno predstavljena struktura te cene, ali i zašta se sve taj novac troši. Na primer, 15 odsto ukupne sume ide na plaćanje struje, grejanja, vode, telefona, a znatan procenat ide i u fond za investicije, jer su uplate iz ministarstva minimalne.

Ni "da", ni "ne"

Apsolvent Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nekadašnji predsednik Studentske unije Srbije, Branislav Miletić objašnjava da na pitanje da li studije mogu da budu jeftinije ne može da odgovori ni sa "da" ni sa "ne".
- Na mnogim fakultetima se ne zna šta studenti dobijaju za novac koji plaćaju. S druge strane, fakulteti i univerziteti se suočavaju sa ogromnim problemima, a da se ne govori o platama koje su male, pa mogu da razumem potrebu fakulteta da upisuju ogroman broj studenata. Mislim ipak da je problem u tome što univerziteti nisu poradili na tome da izvrše pritisak na vladu i ministarstvo da im obezbede mehanizam finansiranja. To je greška univerziteta, ali i vlade i ministarstva jer ova država hoće da postane deo EU, ali ne zna kako, pa ni koja je obrazovna struktura potrebna da bi to postala - kaže Miletić.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^tema

15:22h

Glas istražuje: Da li studije na državnim fakultetima u Srbiji mogu da budu jeftinije?

15:48h

Zašto dijaspora traži mogućnost učešća u političkom životu matice

   


     


FastCounter by LinkExchange