[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 22. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Titov unuk Joško i oni koji su organizovali sahranu osporavaju navode zagrebačkog "Nacionala"

Prsten skinut u Ljubljani?

Najbliži saradnici koji su kupali telo tvrde da je prsten bio na ruci

Čuveni prsten nije mogao biti skinut sa ruke pokojnog maršala u Beogradu. Sagovornici "Glasa", od kojih su dvojica bili neposredni rukovodioci Titove sahrane, tvrde da je tajanstveni prsten, zbog kog se i posle 24 godine od smrti Josipa Broza u medijima diže prašina, sahranjen sa maršalom.

- Verovatno se u Zagrebu pojavila kopija tog prstena koju bi neko da unovči po pet put većoj ceni nego što zaista vredi. Priča da je hrvatski biznismen u Beogradu kupio Titov prsten, od kog se dedek za života nije odvajao, podmetnuta je izmišljotina i novinarska spekulacija. Moj deda je sahranjen sa svojim prstenom, u to sam apsolutno siguran - kaže za "Glas" Josip Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, dodajući da, koliko on zna, postoje i kopije prstena koji je nosio doživotni predsednik SFRJ. Tito je, kako piše hrvatski "Nacional", u trenutku smrti u Ljubljani na ruci imao prsten, ali je sahranjen bez njega, a neimenovani Zagrepčanin ga je navodno kupio na beogradskom crnom tržištu 1998. za samo 55.000 maraka.

- Istog dana kada je umro, već oko pola šest uveče, u Kuću cveća ušla je ekipa od 18 ljudi, a sav materijal upotrebljen za grob pripremljen je mesec i po dana ranije. Na spremanju grobnice radilo se neprestano i u sredu uveče grobnica je bila kompletno spremna za sahranu u četvrtak. Mermerni blok veličine 3.20, sa metar i šezdeset, debeo 0.8 metara bio je težak 11.800 kilograma.

Njega zbog težine nismo mogli da spustimo preko groba za sedam minuta koliko su trajale himna i "Internacionala" i zato je urađena mermerna maska, mnogo lakša od prave ploče ali identična originalu. Kovčeg je stigao zavaren iz Ljubljane, njegovo telo je bilo u dva sanduka. Metalni i drveni. Niko nije ni pokušavao da ih otvori. Oko pet popodne, posle sahrane kada su i poslednji gosti otišli sa tribina i prošli mimohod, zvanični deo sahrane je završen, tvrdi anonimni izvor "Glasa" koji je bio zadužen za građevinske radove na Kući cveća u vreme sahrane Josipa Broza. Kada su gosti iz sto zemalja otišli sa sahrane, tvrdi on, ista ekipa od 18 ljudi vratila se kod Titovog groba, skinula prvobitno postavljenu masku i navukla dizalicom mermerni blok pod kojim i danas počiva maršal Tito.
- Ceo posao je završen oko jedan po ponoći, kompletan grob smo zalili mermerom i ne postoji šansa da se otvori tek tako, kaže on.

Dragomir Gavrilović, glavni operativni inženjer sahrane, ostavlja mogućnost da je prsten ipak mogao biti skinut. Ali u ljubljanskoj bolnici. Gavrilović je poslednji put maršala video kada mu je, po zadatku, nosio vitrine koje mu je Tito lično naručio.

- To je bilo neposredno pred njegov odlazak u Ljubljanu. Tada je imao prsten na ruci. Smatrao ga je amajlijom i sećam se da mi je svojevremeno rekao da se nikada nije odvojio od njega kao i da mu je dva puta spasao život. Pričao je da ga je dobio od Staljina, i da je pretpostavljao da ga je ovaj uzeo od ruskih Jevreja. Imao je čistoću od skoro 40 karata, što se smatra vrhunskim juvelirskim poduhvatom, a dijamant je imao čistoću ogledala.

Glavni ordonans Luka Perišić, njegov lekar Stanković i ađutant Zvonko Kostić, Titovi najbliži saradnici koji su ga kupali pre sahrane i poslednji videli njegovo telo pre spuštanja u kovčeg, rekli su mi da nije imao prsten dok je ležao u Ljubljani, ali da su videli mu je stavljen na ruku pre polaganja tela u sanduk, kaže Gavrilović. Titovo telo je, kaže on, najpre stavljeno u metalni sanduk koji je zavaren, potom i u hrastov, i tako kasnije dopremljeno plavim vozom za Beograd.

- Od trenutka kada je sanduk zatvoren u Ljubljani niko ga nije pipnuo. Mi smo Tita sahranjivali četvrti dan posle smrti, njegovi gardisti ga danonoćno čuvali, napolju je bilo toplo, a otvaranje sanduka bi bilo opasno i iz zdravstvenih razloga, priča Gavrilović. Zbog činjenice da je, na dva meseca pre Titovog pokopa, ukraden sarkofag sa telom Čarlija Čaplina, pa je ideju postavljanja mermerne ploče Gavrilović dobio upravo da bi maršalov grob kradljivci zaobišli.

- Tako je napravljen da ne može ništa iz njega da se ukrade bez dizalice. Nama koji smo ga sahranjivali uz najbolju organizaciju trebalo je pet sati da ploču postavimo dizalicom. Tako bi mogla jedino da se i skine, a to bi svakako policija primetila, tvrdi Gavrilović. Sahrana je, dodaje on, improvizovana i zbog starijih državnika koji su došli da odaju Josipu Brozu poslednju počast.

- Majka Džimija Kartera je bila veoma stara. Urho Kekonen, tadašnji predsednik Finske, nije smeo dugo da stoji, Brežnjev je na Titovu sahranu došao sa lekarskim uverenjem da sme na nogama da bude najviše 45 minuta i zato, između ostalog, prvobitna ploča nije odmah postavljena nego posle sahrane. Sanduk, međutim, u Beogradu niko nije otvarao, završava Gavrilović.

IVANA IKRAŠ


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:24h

U kamenolomu "Jelen do" radnici i novi vlasnici u hladnom ratu zbog otpremnina

15:51h

Nišlijka Milica Marjanović ušla u deset najboljih u SCG za svetski izbor "Idola"

16:14h

Titov unuk Joško i oni koji su organizovali sahranu osporavaju navode zagrebačkog "Nacionala"

   
 


     


FastCounter by LinkExchange