GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


SAZNANJE

Zašto Novinari izbegavaju ćirilicu

Nijedna emisija na televizijskom programu nije potpisana ovim pismom

Hvala Bogu što je uređivačka politika "Glasa" i "Politike" još uvek takva da čitaoci mogu iskazati svoju brigu za očuvanje ćirilice, tog najprepoznatljivijeg spoljašnjeg obeležja srpstva. Tako su u "Glasu" mogli pročitati komentar gđe Mirjane Vrbić "Baš sve knjige latinicom", odgovor direktora "Lagune", kao i obaranje direktorovih argumenata od strane g. Petra Jaćimovića iz Novog Sada u članku "Pismo i jezik su snaga naroda".

Te argumente i nije teško oboriti ako se zna da ozbiljnijih nema ni glasnogovornik latinizatora Srbije prof. dr Ranko Bugarski. Ni on ne predočava javnosti nešto što prosečno obrazovanom čoveku do sada nije bilo poznato. Originalan je jedino sa izrazima srpskohrvatska ćirilica i srpskohrvatska latinica.

Kaže da je štetno korišćenje izraza hrvatska latinica, gajevica, pa čak i hrvatsko dražvno pismo, ali ne kaže u čemu je šteta. Ne kaže ni da li je hrvatsko dražvno pismo drugačije od ove latinice koja je okupirala srpski jezik i Srbiju. Čini mi se da štete ima samo po ideologe i praktične realizatore ove latinizacije, jer se narod setio da ne može biti dobro za njegov opstanak ako izgubi samopoštovanje u tolikoj meri da svoje milenijumsko pismo zameni tuđim. Varaju se oni koji misle da u ovakvi rezultati poslednjih izbora samo zbog praznih stomaka.

Pitanje bez odgovora

G. Bugarski izbegava da kaže da li je tolerantno kada se srpsko pismo potiskuje smišljeno i planski. Doduše, nedavno je indirektno potvrdio da taj problem postoji, izjavom da ne treba brinuti za ćirilicu dok je ona u službenoj upotrebi. Kao da on ne zna da je upravo dosovska vlada bila predvodnik u kršenju Ustava na štetu tog pisma. Da li je moguće da na Studiu B, TV Pinku, Studiu B92, JU infor, SOS nema baš nijednog novinara koji bi svoju emisiju potpisao ćirilicom, ili je to negde isplanirano i potpisano prilikom primanja pomoći sa Zapada?

Sumnjam da se može samo uzimati, a ne služiti. Upravo u današnjem "Glasu" čitamo da je gazda "Pinka" u SAD i "da je izrazio veliku zainteresovanost za mogućnost učestvovanja njegove TV stanice u programima Stejt departmenta". U latinizaciji je poodmakao i RTS, što je i očekivano jer je Bojana Lekić obećala da će mu promeniti krvnu sliku.

Ne verujem da g. Bugarski nije pročitao podatak iz apela Sinoda SPC za potrebu korišćenja ćirilice kao važnog simbola u izgradnji i očuvanju nacije, u kojem piše da je od oko 800 novina i časopisa koji se danas štampaju u Srbiji, ne računajući crkvena izdanja, samo dvadesetak ćiriličnih. Doduše, ne može istovremeno i brinuti za srpsko pismo i pisati da latinizacija znači približavanje "civilizacijskom krugu".

Ako smo sa svojim pismom izvan tog kruga, podsećam profesora da su katolički biskupi za vreme zasedanja sinoda u Saloni (Splitu) izneli stav da je ćirilica đavolov izum i da će biti isključeni oni koji se nje ne odreknu. Neki se zaista odrekoše (Poljaci, Česi i Hrvati), a borba protiv ćirilice će se nastaviti sve do naših dana. Nepriajtelji su uvek znali koliko je ona važna za Srbe, pa su je zabranjivali kada su bili u prilici, a i skidali srpske glave (kao Mitropolitu Petru Mrkonjiću).

Prvu zabranu u BiH je uveo Benjamin Kalaj, a nešto kasnije (1914) i austrougarski car. Zabranu korišćenja ne samo ćirilice nego i srpskog jezika u Srbiji uvela je 1915. ista okupatorska sila i prvi put u istoriji su postavljene latinične oznake ulica srpskih gradova. Među prvim ustaškim uredbama je i ona o zabrani korišćenja ćirilice, čak i u privatnoj upotrebi. Kada je Hitler žario i palio po pravoslavnoj Rusiji, takođe je zabranio ćirilicu. U savezničkoj Bugarskoj to nije bilo zgodno pa je nagovarao cara Borisa da se dobrovoljno pređe na latinicu, što je ovaj odbio.

Dakle, gospodine Bugarski, vršeno je nasilje nad ćirilicom pre nego što se došlo do situacije da većina Srba piše hrvatskom latinicom. Otvoreno nasilje nikada nije dalo ploda, jer se budila svest o značjau svog pisma. Josip Broz je postupio mnogo pametnije od napred navedenih silnika, pa je realizaciju tihog procesa marginalizcije ćirilice prepustio srpskim komunsitima, koji je označiše glavnim simbolom srpskog nacionalizma.

Prvo je nestade iz JNA i milicije, a uskoro postade čudo kada se neki nastavnik usudi da koristi pravo popunjavanja nastavničkog dnevnika i ćirilicom. Svedočim da su sredinom šezdesetih povučene iz upotrebe ćirilične mašine na teritoriji opštine Derventa i da su složene u podrumu zgrade opštine. Uskoro su nestali poslednji javni ćirilični natpisi. Kada je umro moj đed Petar, pisao sam na vencima poruke njegovih šest sinova, a dvojica koji su bili u državnoj službi priđoše mi odvojeno i šapnuše: "Neka moje bude latinicom, znaš kako je".

Nešto kasnije Batrić Jovanović je u Saveznoj skupštini prozvao Mikulića i Pozderca zbog progona srpskog pisma u BiH i dođe do kozmetičkih promena. Na školama, opštinskim i komitetskim zdanjima pojaviše se i ćirilične table, a i "Oslobođenje" se poče štampati na oba pisma. Sve je to stiglo kasno kada se u Srbima već odomaćio stid i strah od korišćenja svog pisma, jer bi ono moglo uznemiriti pripadnike drugih naroda.

Gospodine Bugarski, da li bi se u BiH, gde ste Vi radili, mogao naći neki primer srpskog nacionalizma u jeziku koji bi imao veću težinu od ovog primerka, koji svedoči o srpskoj nevinosti: u čitavoj BiH se na prste jedne ruke mogao izbrojatibroj firmi označen ćirilicom?

Čemu poređenje

Tužno je kada isti profesor danas, pored apsolutne dominacije hrvatske latinice u Srbiji, izjednačava nacionalizme u jeziku Srba i Hrvata, pišući da su šovinisti Srbin koji ne priznaje latinicu i Hrvat koji ne priznaje ćirilicu. Mogu da svedočim i o položaju ćirilice u Hrvatskoj, gde sam živeo od 1977. do rata. U službenoj i javnoj upotrebi nje nije bilo ni u tragovima, a koliko je bila omražena pokazaću ovim primerom.

Samo jednom je na TV prikazan film titlovan ćirilicom i digla se uzbuna kao da je u Hrvatsku ušla kuga. Već sutrdan naveče spoker patetično izgovara ove reči: "Izvinjavamo se hrvatskom narodu". Posle toga ponovo je prikazan isti film uz latinično titlovanje. Pa, eto profesore koliko je u Hrvatskoj ćirilica bila srpskohrvatska.

Očekivao sam da rofesoru Bugarskom neće morati odgovarati inženjeri, nego njegove kolege sa Beogradskog univerziteta, raznih instituta i odbora. Sve sam se nadao da će oni, makar danas, shvatiti da je posle Novosadskog dogovora iz 1954. bilo pogrešno brinuti o jugoslovenstvu, srpskohrvatskom jeziku, bogatstvu dvoazbučja i uvođenju latinice u srpski jezik. Izgleda da nisu ništa naučili od svojih hrvatskih kolega.

NEMANJA VIDIĆ, DIPL. INŽ.,
BEOGRAD


NOSTALGIJA

Žalosne uspomene

Bio sam Beograđanin a sada sam četrdesetosmogodišnji Venecuelanac

Došao sam u Venecuelu 1956. godine sa svojom suprugom i našom jedinom ćerkom. Bili smo pozvani u goste od moga tasta Bečlije na nekoliko meseci ili koliko želimo. Grad u kome je on živeo i radio zove se Maracaibo. On je imao svoje poslove sa eksportom kakaoa i kafe ( koliko se ja mogu setiti).

Dopalo nam se i produžismo više na godinu dana, da bi se konačno odlučili da ostanemo za stalno u ovoj zemlji velikih mogućnosti za sve one koji žele da rade.

Mi nismo niti emigranti, niti politički izgnanici. Mi smo dobili pasoše na godinu dana na potpuno normalan način. Ja sam petrolejski inženjer i sada sam već u penziji, jer imam 78 godina života.

Novi grad

Mi smo redovno dolazili u Beograd svake druge ili treće godine, dok smo imali mnogobrojnu familiju.
Kada su svi nestali ili otišli u razne strane sveta, mi smo ređe dolazili, jer nam je sadašnji Beograd potpuno nov, interesantan i zabavan, ali samo na mesec dana, jer smo uvek smatrali da ima i drugih zemalja u svetu, gde se može naići na zabavne stvari.

Što se tiče nostalgije za zemljom ili gradom gde sam se rodio, ja imam na tu temu posebno mišljenje. Za mene je moja zemlja ili grad onaj grad koji mi je dao mogućnost da udobno živim sa svojom porodicom a to je, bez sumnje, Maracaibo ili Venecuela.

Mi smo prošli čitav svet više puta, putujući za vreme, kako se ovde kaže, godišnjih odmora, što je vrlo slično i sa našim srpskim navikama. Za nas nije bilo važno šta su koštale avionske karte ili udobni hoteli. Mi smo jednostavno shvatili da nam je najvažnije da se udobno provodimo, a pitanje koštanja hotela ili drugih zabavnih stvari, nije nam bila posebna briga, jer smo u Venecueli imali dobre prihode, što nikada ne bi mogli imati da smo ostali u Beogradu.

Možda će ovaj moj komentar na temu nostalgije izazvati kod Vas negativne komentare, jer ćete, možda reći, kako je moguće da je Gibon (moj nadimak) zaboravio na svoj rodni grad. Ne, ja ga nisam zaboravio, ali nisam zaljubljen u njega, jer dok sam tamo živeo bilo je i ratovanja (bio sam na Sremskom frontu) i čak odlikovan od generala Peke Dapčevića kao hrabar borac, što meni nije nikakav kompliment, jer ja smatram da se "hrabri borci" bore za svoj sopstveni opstanak ( kakav je bio i moj slučaj), a mnogo manje iz patriotskih razloga, kako se to obično kaže.

Ja sam na Sremskom frontu bio mitraljezac. Kako sam im bio "pametniji" od ostala dva borca (dečaci iz okoline Valjeva - seljaci), jer sam bio Beograđanin, mene su proizveli za komandira te čete od 4 mitraljeska gnezda.

U jednom momentu se pojaviše ponovo nemački tenkovi i to se učinilo našim komandantima da su prešli "u napad", te su moju mitraljesku grupu odredili da se ušančimo i odbijemo ovaj "tenkovski napad neprijatelja", što bi logičnim razmišljanjem značilo ići u sigurnu smrt, jer naša mitraljeska zrna nisu imala nikakvog efekta na ove nemačke tenkove.

Neš

Na našu sreću, oni skrenuše prema jugu i odoše velikom brzinom. To je sa udaljenog položaja našim oficirima izgledalo kao da smo mi odbili napad ovih tenkova, te su nas odlikovali ordenom I reda za Hrabrost, iako su svih 11 dečaka bili "četnici" i kao takvi osuđeni i dovedeni u VI Ličku proletersku diviziju, koju su zvali "Kažnjenička divizija", gde je stalno dnevno ginulo mnogo mladih ljudi a brojno stanje divizije je uvek bilo isto.

Iz meni nepoznatih razloga setih se na Sremski front i evo gnjavim Vas tim detaljima, na koje sam ja skoro i zaboravio, iako sam bio 3 puta ranjavan da bi me poslednje ranjavanje - bacač 122 mm. - kontuzovao do 92 odsto i, naravno izgubio sam svest. Osvestio sam nakon trećeg dana u Slavonskoj Požegi u jednoj uzanoj bolnici, gde je bilo stotine teških ranjenika sa beznačajnim izgledima na ozdravljenje. To je skrenulo pažnju našim komesarima i oni pronađoše uzrok ovih masovnih ubistva. Mnogi lekari u toj operacionoj sali bili su ustaše i svako ko im je došao pod nož, bio je jednostavno ubijen.
Izvinjavam se zbog ove žalosne uspomene.
Srdačno pozdravlja,

ING. DUŠAN GOŠIĆ GRUJIĆ
MARAKAIBO, VENECUELA


APEL

Poštujte volju naroda

Pred konstituisanje nove Skupštine i Vlade

Evo, obaviše se još jedni izbori za parlament. Sada treba isti konstituisati i izabrati novu vladu Srbije. Novogodišnji praznici dadoše malo pauze da se razmisli o tome. Ko će sa kim da formira novu vladu, ima više kombinacija,a predviđanja su neka da će nova vlada biti kratkog veka. To zavisi od toga kako će se sastaviti.

Mislim da stranke čiji predstavnici ulaze u parlament, treba pre svega da poštuju volju naroda, da pruže jedna drugoj ruku i da formiraju vladu od najsposobnijih za određena ministarska mesta, bez razlike u kojoj su stranci, parlamentarnoj ili vanparlamentarnoj ili su vanstranačke ličnosti. Samo takva vlada može biti dužeg veka i nešto ozbiljnije uraditi sa problemima koji su pred njom.

Bilo bi logično, prema broju dobijenih mandata da SRS dobije mandat za sastav nove vlade a zatim DSS. Možda bi bilo mudro da DSS prihvati ispruženu ruku SRS (Nikolić - Koštunica), da zajednički sastave novu vladu, svaka druga varijanta će biti nestabilnija.

Bez razlike ko sastavi novu vladu, mora se obzebediti jedinstven stav u najvažnijim pitanjima: Ustav, Kosovo i Metohija, Državna zajednica, Haški tribunal, privatizacija...

Dakle, najsposobnije, najpoštenije i najmudrije napred, jer stanje u državi i odnos sveta prema njoj to traži.
Redakciji lista želim srećne novogodišnje praznike i božićne praznike i uspeh u radu.

DRAGAN UGARČINA,
ČAČAK