BEOGRAD - Knjiga "Zločin u 19,30: Balkanski mediji u ratu i miru" predstavljena juče u Cetru za kulturnu dekontaminaciju pokušaj je da se rasvetle događaji iz bliske prošlosti i uloga medija u ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

Kako je na predstavljanju rekao autor knjige Kemal Kurspahić, novinar i nekadašnji urednik "Studenta", jedan od razloga za pisanje bio je osvetliti medijske manipulacije i njihove nosioce, ali i odati priznanje novinarima i urednicima koji su se suprotstavili i odbili da prihvate barjake mržnje.

- Pokušao sam da odgovorim na pitanje kako je bilo moguće da novinari kojima je bilo zadato bratstvo-jedinstvo prihvate smesta barjake mržnje. Mislim da se pokazalo da Milošević nije morao doći na vlast da bi kontrolisao najtiražnije i najuticajnije medije u Srbiji. On je imao ljude u tim medijima koji su ga na vlast i doveli - rekao je Kurspahić.

		Nagrada Popovu Posle predstavljanja knjige "Zločin u 19,30" Nebojši Popovu, glavnom i odgovornom uredniku beogradske "Republike" uručeno je priznanje Medijske organizacije za Jugoistočnu Evropu Seemo za ljudska prava i sradnju u regionu.

U svojoj knjizi jedno poglavlje posvetio je jugoslovenskom novinarstvu u Titovom periodu, zatim podsetio na urednika "Borbe" Stašu Marinkovića i urednika "Slobodne Dalmacije" Joška Kulišića, koji su se oduprli pritiscima narastajućeg nacionalizma. Kako je autor primetio, "Naša Borba", "Feral tribjun" pa i "Danas" nastavili su tu ideju ovih ljudi. Jedno poglavlje pod naslovom "Ubijanje Bosne" pokazalo je medijske manipulacije koje su doprinele strahotama, ratu i izazivanju revanšizma. Kurspahić je, koristeći se obimnom dokumentacijom, ukazo na niz konkretnih primera medijskih podvala, kako elektronskih tako i pisanih medija u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji.

Autor je istakao je izvođenje pred sud odgovornih za velike strahote neophodno za zajedničku budućnost na ovim prostorima.
Kurspahić je konstatovao da su redormisti, nažalost, posle promena 2000. godine spiskali potencijal za prave promene, ali izrazio i nadu da će mediji posle svega što im se dešavalo stati na noge i diprineti demokratizaciji u čitavom regionu.

Hanes Porijes, ambasador Austrije u Beogradu, pohvalno se izrazivši o knjizi napomenuo je da je ona možda ne potpun ali veoma važan odgovor na pitanje kako je bilo moguće da se raspadne Jugoslavija.

Tokom predstavljanja knjige prikazan je i kraći film kao deo dokumentarnog materijala autora Isidore Sekulić i Lazara Lalića, koji je podsetio prisutne upravo na laži u 19:30 koje su slušali i gledali preko državnih medija u terminu TV dnevnika, a koje su umnogome uticale na sudbinu građana na celokupnoj teritoriji bivše SFRJ.

I. Stojković