[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

Kakvu hranu kupujemo i koristimo?

Samo da je jeftino
pa nek' je i otrovno

Državne strukture često lobiraju za industrijalce kojima nije u interesu da zaštita potrošača nađe svoje mesto u republičkom zakonu

Nedavno trovanje salmonelom dece i zaposlenih u zemunskom vrtiću, prošlogodišnja masovna trovanja gotovim jelima, periodična trovanja hranom na svadbama nagone na pitanje: koliko su namirnice na našem tržištu zdrave i kvalitetne? Mnogo puta su kupci bili svedoci nonšalantnog odnosa kiosk-trgovaca prema mikroorganizmima, gledajući prodavce (s višestrukim titulama - kuvara, pekara, čistača) kako s metle, krpe za pod direktno prelaze na testo i mleveno meso.

Prljave kecelje, neoprane ruke, zakorele posude s namirnicama, neuvezana kosa, majonez i pavlaka koji neometano druguju s tropskim temperaturama - odavno su naša svakodnevica. Ako zanemarimo hiljade hamburgernica, palačinkarnica, sendvičara u kojima se zaposleni menjaju kao rukavice (koje, inače, niko ne koristi), ostaje nam da razmatramo ponude velikih proizvođača hrane. U svakom kvartu caruju savremeni supermarketi opremljeni velikim gondoloma sa uredno poslaganim voćem i povrćem, blistavim rashladnim vitrinama s lepo dekorisanim mesom, velikim izborom pašteta, viršli, sokova... Na industrijskim proizvodima uredno polepljene deklaracije - klasa, kvalitet, vrsta sirovine, aditivi, rok trajanja. Cene različite.

U viršlama svašta

- Nažalost, kod nas je čest slučaj da cena i kvalitet ne idu ruku pod ruku. Ponekad iza visoke cene stoji prosečan, dok se iza pristupačne krije ekstra kvalitet. Konkurencija među pojedinim proizvođačima je ogromna, pa nelojalni drže niske cene zakidajući na kvalitetu. Niska cena ne može da pokrije troškove koji prate kvalitetne sirovine i poštovanje propisanih mikrobioloških normi, pa tržište gube oni čija je hrana lek, a ne otrov, priča predsednik nezavisne nevladine organizacije Pokret za zaštitu proizvođača Petar Bogosavljević.

- U jednoj analizi barenih proizvoda od mesa (viršle, parizeri, safalade) spoznali smo kako se proizvođači bore za tržište. Svi proizvodi su imali deklaracije - oličenje vrhunskog kvaliteta. Ispod nekih, međutim, krile su se viršle sa većim procentom vode, masti, spravljene od jeftinih sirovina, nakljukane aditivima. Prema našoj proceni pošteni proizvođači su, ukoliko bi proizvodili u skladu sa onim što piše na deklaraciji, mogli da podnesu tako niske cene najviše dve i po godine. Sličan je slučaj i sa proizvođačima sokova. Neki su držali cene bezmalo niže od cene flaširane vode. Pare su, ipak, zarađivali jer su umesto prirodnog šećera koristili veštačke zaslađivače, umesto voća veštačku aromu. Na deklaracijama je, naravno, sve bilo u skladu sa propisom, priča Bogosavljević.

Predsednik Pokreta žali se i na medije. Često informacije sa konferencija za novinare osvanu u štampi okrnjene i probrane. Ogorčen otpor pružaju i državne strukture koje lobiraju za one industrijalce kojima nije u interesu da zaštita potrošača nađe svoje mesto u republičkom zakonu. Uprkos odugovlačenju i zahtevima pojedinih predstavnika države (lobista) da EU ne insistira na usvajanju ovih propisa do 2006. godine, tekst zakona o pravima potrošača je završen krajem godine i treba da se nađe pred novim parlamentom.

Sa ribom oprezno

Riba često može da prouzrokuje trovanje. Da bi se bez opasnosti jela, neophodno je da bude izuzetno sveža ili brzo zamrznuta. To je veoma kvarljiva namirnica, jer se tkivo ribe brzo razara i pogodno je za razvoj mikroorganizama, kaže biolog sa Veterinarskog fakulteta Svetlana Fišter. Naše pijace, gde se riba prodaje izložena na pultovima, prekrivena komadićima leda i hordama muva-zunzara, uvek je potencijalni izvor trovanja, posebno u letnjim mesecima. Zbog čega nisu uvedeni strogi propisi o načinu prodaje ribe - ne zna se. Ali zato Japanci znaju i stalno unapređuju tehnologiju koja treba da pruži punu zaštitu potrošačima. Japanci su otkrili da riba duže ostaje sveža ako joj odmah po ulovu izvuku svu krv. Osmislili su tehnologiju za ispumpavanje krvi, koja čini tri odsto telesne težine ribe, i tako plasiraju svežu ribu sa brodova udaljenih od obale, objašnjava dr Fišter.

- Pokret je upozorio međunarodnu zajednicu da će odlaganje zakona o zaštiti potrošača pogoršti stanje na tržištu i biti novi podsticaj za cvetanje mita, korupcije i sive ekonomije. Veze državne strukture sa neformalnim grupama su čvrste jer su u pitanju veliki interes i velike pare. Proizvođači, čije su namirnice analizom ocenjene kao nekvalitetne ili su čak eliminisane zbog mikrobiološke neispravnosti, često nasrću na Pokret. Neki prete tužbama, a neki čak i silom.

- Angažuju advokate koji tragaju za nekom proceduralnom greškom (da li su se svi potpisali na listi uzoraka) i traže obeštećenje za rušenje ugleda. Sve analize rade stručnjaci u nizu laboratorija, od Poljoprivrednog i Veterinarskog fakulteta do Zavoda za zaštitu zdravlja. Jednom je jedan proizvođač sokova hteo da nas tuži jer smo "tendenciozno" eliminisali njegove sokove baš pred svetog Nikolu i novogodišnje praznike, kad je on računao na dobru prodaju. Jednom smo po završetku analize kvaliteta meda sazvali konferenciju za novinare, spremili tabele s imenima proizvođača, njihovim adresama, mestima prodaje i telefonima. Došli novinari, došli pčelari, kad jedan od stručnjaka upita da li možemo tabelu da proglasimo nevažećom i novinarima podelimo samo spremljen tekstualni deo, uz izgovor da imamo nekih tehničkih problema sa tabelom.

U medu hemija

Koga je on zastupao ne znam, ali nam je bilo jasno zašto je to tražio - 60 odsto uzoraka meda bilo je eliminisano. Loše ocene za kvalitet proizvođači su dobili zbog toga što su industrijski sirup deklarisali kao čist med, neki zbog mešanja, a neki zbog mikrobiološki neispravnog meda sa ostacima antibiotika i hemijskih supstanci. Tad su tužbe samo sevale.

Dugogodišnja borba i javno istupanje Pokreta, ipak su nagnale proizvođače da se za tržište bore i kvalitetom. Podaci govore da 1996. godine 40 odsto uzoraka namirnica nije ispunjavalo propisane mikrobiološke norme, dok je danas taj procenat spao na 24 odsto. Porast kvaliteta najočigledniji je na primeru mlečnih proizvoda. Dok su ranijih godina analize pokazivale da je čak 85 odsto uzoraka neispravno, prošle godine taj procenat je opao na 18 odsto. Ukoliko tih 18 odsto posmatramo u odnosu na prisutnost tih proizvođača na beogradskom tržištu - onda čak ispod jednog procenta.

Bakterije vrebaju

U namirnicama koje mikrobiološki analizira laboratorija Poljoprivrednog fakulteta najčešće su prisutne salmonela, ešerihija koli, stafilokok, proteus...Većina bakterija "gostuje" u crevnoj flori ljudi i životinja i lako ušeta u namirnice. Ešerihija, fekalna bakterija, uvek je znak nehigijenske proizvodnje. Lako može da zaposedne hranu tokom pakovanja, da se pokupi sa opreme, iz bunarske vode. Zbog neadekvatne obrade, u voću i povrću mogu da se pojave kvasci i plesni - čak i u konzervisanim proizvodima. Salmonela caruje u perutnini, mleku i jajima. Veoma je žilava, može da opstane u smrznutom mesu, čak i u mleku u prahu. Interesantno je da, kada se nađe u čokoladi, mala količina salmonele može da izazove trovanje. Da bi čovek oboleo od salmonele u jajima potrebna je vojska od nekoliko miliona bakterija u gramu, a kad je reč o čokoladi dovoljno je 200-300 bakterija po gramu da izazove trovanje. Zato je tehnički proces obrade veoma važan, kaže prof. dr Dragojle Obradović sa Poljoprivrednog fakulteta. Salmonela je najveći neprijatelj proizvođača jer postoji 2.400 različitih tipova ove bakterije. Najveća je pretnja deci, starijim osobama i bolesnicima i može da ubije.
- Kada kokoška snese jaje, ono može odmah da pokupi salmonelu sa izmeta u leglu, tako da je ima i na kori jajeta i u samom zametku. Bakterija opstaje i u suvom i u zamrznutom stanju. Ako nepažljivo razbijete neoprano jaje kupljeno na pijaci ili neobrađeno industrijsko, pa ga još ne skuvate kako treba - eto zaraze, upozorava ovaj mikrobiolog.
- Naša regulativa za ispitivanje namirnica je zastarela i još nije usklađena sa propisima EU. Postoje mikroorganizmi koje mi još ne ispitujemo, osim u slučajevima kad se proizvodi izvoze. Tada radimo dopunske analize. Mnoge fabrike investirale su u sopstvene laboratorije za ispitivanje kvaliteta, a najbitnije je upravo to da sami sebe kontrolišu. Konkurencija i uvoz hrane primorali su domaće proizvođače da poboljšaju kvalitet, kaže Obradović.

Tanja Kaluđerović


vesti po rubrikama

^tema

17:02h

Glas istražuje: Kakvu hranu kupujemo i koristimo?

   


     


FastCounter by LinkExchange