[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dok američki robot "Spirit" ispituje "crvenu planetu", naučnici se spore o mogućnosti njenog naseljavanja u budućnosti

Let na Mars u jednom pravcu

Ekspedicija na Mars, uključujući gorivo za uzletanje i povratak, koštala bi 750 milijardi dolara. Cifra bi bila umanjena ako astronauti tamo ostanu

Prvi silazak američkog robota "Spirit" na tlo Marsa, koji ima zadatak da izvede niz eksperimenata o uslovima i mogućnosti života na "crvenoj planeti" otvorio je pitanje: da li je u budućnosti moguće naseljavanje te planete. Prema mišljenju australijskog naučnika Pola Dejvisa, Mars može biti naseljen po razumnoj ceni, odnosno samo ako astronauti "uzmu kartu za jedan pravac". U tom slučaju, kako je izjavio "NJujork tajmsu" autor knjige "Peto čudo: istraživanje o poreklu i vrednosti života", troškovi puta bi bili smanjeni za polovinu, što ni za američki budžet nije zanemarljivo.

"Ko poleti na Mars više se neće vratiti na Zemlju", smatra stručnjak iz Centra astrobiologije. Po njegovom mišljenju ekspedicija na Mars, uključujući gorivo za uzletanje i povratak nazad, koštala bi 750 milijardi dolara. Kako je to prava astronomska suma ona bi bila umanjena, ako bi grupa naučnika ili astronauta slata na Mars s najrazvijenijom tehnološkom aparaturom i manjim nuklearnim reaktorom mogla sama da proizvodi kiseonik, vodu i hranu. Svake dve godine, kada se Mars nađe u pogodnom položaju, NASA bi mogla da popuni rezerve "kolonista" i dostavi nove astronaute. Samo na taj način može se održati život ljudi na Marsu, smatra australijski naučnik.

Dejvis pretpostavlja da je američka agencija za istraživanje kosmosa već tajno razmatrala takvu mogućnost.
"Saznao sam od jednog američkog naučnika" - izjavio je Dejvis-" da su ga pripremali za let na Mesec u jednom pravcu pre početka realizacije programa "Apolo". Ja radim s mladim ljudima koji su spremni da odu na Mars čak i pod tim uslovima, precizira naučnik. Pametnije bi bilo poslati zrelije ljude koji su već proživeli deo svog života"- kaže on.

Prema mišljenju naučnika, najveća prepreka na putu osvajanja Marsa do 2030. godine, 15 godina posle stvaranja baze na Mesecu, biće cena eksperimenta. Predsednik Buš u svom nedavnom istupanju u sedištu NASA izjavio je da je izdvojio 12 milijardi dolara na istraživanje koje će se izvoditi u narednih pet godina, dodajući da je njegov otac 1989. godine predložio da se do 2019. godine izvede let na Mars iznoseći cifru od 400 milijardi dolara. U NASA sada govore o 750 milijardi. Rešenje može da se nađe u međunarodnoj ekspediciji, pa bi se troškovi delili. Predstavnici NASA su izjavili da su u projektu Mars spremni na saradnju s ostalim kosmičkim agencijama, kao što je to slučaj s Međunarodnom kosmičkom stanicom, gde učestvuje 16 zemalja.

Mišljenje australijskog naučnika podržava njegov kolega profesor Džim Dator, iz Instituta izučavanja alternativnih varijanata razvoja budućnosti. Ranije ili kasnije, kako kaže on, čovečanstvo će napustiti Zemlju.

"Verujem da ćemo odleteti na Mars u narednih 30 do 50 godina. Mars je veoma daleko i ne znam kako će ljudi smisliti način da tamo brzo stignu i vrate se na Zemlju." tvrdi Dator.

Lj. Š.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

16:24h

Naučnici se spore o mogućnosti naseljavanja Marsa u budućnosti

16:31h

Ribolovačka fešta na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu

16:44h

Sead Habibović, jedini lekar na Pešteru, bio i babica i hirurg i kardilog i pedijatar

16:52h

U Singapuru uskoro ukidaju zabranu oralnog seksa

17:08h

U južnobanatskom mestu Alibunar održana Druga hajka na banatsko stepsku lisicu

   
 


     


FastCounter by LinkExchange