[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Lidija Bizjak, pijanistkinja, uoči resitala na Kolarcu, govori za "Glas"

Muzika je kao život
neverovatno mesto

Uskoro koncerti u Novom Sadu, Stenvej sali u Londonu i sa Gudačima Sv. Đorđa. Značajan marketinški potez je kompakt disk ovde i u Francuskoj.Svuda u svetu su muzički krugovi zatvoreni.

Lidija Bizjak, naša pijanistkinja koja skoro čitavu deceniju živi u Parizu, upravo je doputovala u Beograd, a naša publika moći će da je čuje večeras u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Nekadašnji diplomac na FMU u klasi Aleksandra Šandorova, Lidija se usavršavala i magistrirala u klasi Žaka Ruvijea na Pariskom konzervatorijumu. Iza nje su brojni koncerti održani u prestižnim svetskim dvoranama, kao i nagrade na značajnim takmičenjima. Odnedavno Lidiji se u Parizu pridružila mlađa sestra Sanja koja takođe studira na Pariskom konzervatorijumu.

-Na Kolarcu sam nastupila nebrojeno puta od najranijeg detinjstva, sa svim našim orkestrima...Ali, nikada do sada nisam imala celovečernji resital. Zato sam želela da prikažem što kompletniju sliku onoga o čemu sam dugo razmišljala, različite stilove, pristup klavirskoj tehnici, tonu i unutrašnjem ritmu dela... Pored Mocartove sonate sa "Turskim maršem" u "bečko-orijentalnom" stilu (!), tu su Ravelova "Ogledala" koja nose pečat mog rada sa Žakom Ruvijeom, čiji je profesor Vlado Perlemuter bio Ravelov učenik. Listova sonata je okosnica mog repertoara i ogledalo je svih mojih sumnji i uverenja. Kuriozitet programa je 2. Šumanova sonata u originalnoj verziji.

Kako su poznati umetnici koje ste susretali uticali na Vas?
U Parizu sam upoznala muzičare koji su uticali na moj pristup muzici. Igrom slučaja, svi su bili "obeleženi" pečatom centralnoevropske muzičke tradicije, kao Ida Levin, Ksenija Janković, Kristof Rihter, Irena Grafenauer ili Serđo Azolini. Zato i nije čudno da sam, od momenta kad sam ga upoznala 2000, pa do danas, fascinirana muzičkim i celokupnim životnim pristupom mađarskog pijaniste i legendarnog pedagoga Ferenca Radoša. I pored susreta sa snažnim ličnostima kao sto su Marej Peraja, Eliso Virsaladze ili Marta Argerić, on ima najveći uticaj na moje "muzičko ja".

Moja "pomoć" Sanji

Sanjine studije u Parizu svakim mesecom dobijaju na svojoj kompletnosti i juna ove godine ona bi trebalo da diplomira. Posle uspeha na takmičenju Vladimir Horovic u Kijevu, svirala je sa orkestrom Avinjona Frankove simfonijske varijacije na zatvaranju festivala "Pijanističke noći" u Aidž-en-Provence, oktobra 2003. radila je sa A. Satzom u Beču i pre par dana sa M. Preslerom u sali Chatelet u Parizu, a uveliko sprema i svoj prvi resital na Kolarcu koji je predviđen za april ove godine. Moja "pomoć" Sanji više bi se mogla nazvati saradnjom, jer i ja od nje naučim toliko toga.

Najvažniji nastupi su bili...?
Najznačajniji nastupi povezani su sa učestvovanjem na takmičenjima i susretima sa mladim muzičarima. Na značajnim festivalima gostovala sam sa ruskim oboistom Aleksejem Ogrinčukom.Upoznala sam i slovenačkog klarinetistu Matu Bekavca, sa kojim sam svirala u Parizu (snimali smo za TV Mezzo). Nastupam i sa sestrom Sanjom. Volela bih da upoznam što više muzičara kao sto su Aleksej, Mate, Sanja ili Irena Grafenauer, sa kojima bih mogla da podelim ono što sam naučila i što u sebi nosim. Muzika je, kao i život, neverovatno mesto gde ste, ako ste srećni i otvorenih očiju i duše, u mogućnosti da sretnete najdivnije i najrazličitije prirode, krhke, osetljive, a tako snažne i istinite u isto vreme. Nemerljivo je bogatstvo kad takve osobe možete nazvati prijateljima.

Koliko je teško u Parizu pronaći mesto za sebe?
- Muzički krug onih koji u Francuskoj nastupaju, a pretpostavljam da je tako svuda u svetu, je veoma zatvoren. Imena onih koji nastupaju na festivalima - uvek su ista. Za mladog muzičara je teško da uđe u jedan od tih koncentričnih krugova. U Francuskoj postoje ljudi koji su me čuli i koji pokušavaju da mi pomognu, ali put je izrazito trnovit i naporan. Jedan od važnih marketinških momenata je i CD. Na tome ću raditi u predstojećem periodu. Čekaju me koncerti, 7. februara u Novom Sadu, u Londonu u Stenvej sali u maju, a u planu je i više projekata sa orkestrom Svetog Đorđa. Period posle završetka studija za svakog muzičara je nestabilan i zato ću se truditi da napravim zdravu, pozitivnu bazu i u muzici i u životu.

Biljana Lijeskić


vesti po rubrikama

^kultura

17:02h

Lidija Bizjak, uoči resitala na Kolarcu: Muzika je kao život neverovatno mesto

17:10h

Dva veka od Prvog srpskog ustanka i moderne srpske državnosti

17:17h

Piteru Justinovu nagrada za životno delo

17:25h

Francuska drama u Narodnom pozorištu

17:33h

Predstave za "Čehov festival"

 


     


FastCounter by LinkExchange