[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Istraživanje "Glasa" i "ipresa": Da li moćni politički faktori u svetu, na čelu sa SAD, kroje političku scenu Srbije

Pritisku je teško odoleti

Ponovo se, kao i nekoliko godina pre, nalazimo pred 31. martom kada Kangres SAD treba da raspravlja o finansijkoj pomoći Srbiji. To je prilika za SAD da ponovo svetu, a pre svega nama, prezentira politiku dvojnih standarda jer, na primer, za podaničke desničarske vlade širom sveta SAD nemaju nikakvih primedbi, dok za Srbiju sa radikalima u Vladi imaju eksplicitnu odbojnost. Tu svoju odbojnost prema legalno izglasanim radikalima SAD će svojom raspravom u Kongresu usloviti novim ucenama o hapšenju Mladića i Karadžića ili ko zna čime još ?

Odbojnost prema, eventualnoj, Vladi desnog centra (SRS) posebno iskazuje američki ambasador Vilijem Montgomeri. On je ovih dana često spominjani akter bez kog se priča o formiranju nove Vlade Srbije ne može završiti. Međutim, u mnoštvu ucena koje je Srbija poslednju deceniju prošlog veka i, evo već tri godine novog veka doživela i preživela, ovo je samo još jedna epizoda kreirana od moćnika koji u suštini i ne znaju šta treba učiniti u ovako složenoj situaciji. Na drugoj strani, na posredan ili neposredan način u kreiranje Vlade uvlači se Demokratska stranka sa satelitskim partijama. Ponovno otvaranje DOS-ove priče iritiraće birače koji će na eventualnim novim izborima nagraditi radikale ili će se, po svoj prilici, u najvećem broju preseliti u apstinente.

Na drugoj strani, oglasila se i Evropska unija koja tvrdi da ne vrši nikakav pritisak na Srbiju i na srpski demokratski blok da formira novu Vladu "široke demokratske koalicije", već samo želi da bude ispunjena volja birača koji su na proteklim parlamentarnim izborima dali najviše glasova upravo tom bloku.

Anketa

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije (bez Kosova i Metohije) obavljeno je telefonskim putem u periodu od 4. do 8. januara 2004. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 1.019 punoletni žitelja Srbije. Operateri ispitivači ostvarili su kontakt sa ispitanicima pozivnih poštanskih brojeva u 20 mesta: 011 Beograd, 012 Požarevac, 013 Pančevo, 018 Niš, 034 Kragujevac, 036 Kraljevo, 031 Užice, 018 Aleksinac, 015 Loznica, 021 Novi Sad, 023 Zrenjanin, 022 Šid, 024 Subotica, 025 Apatin, 026 Velika Plana, 035 Jagodina, 035 Ćuprija, 032 Čačak, 032 Gornji Milanovac i 011 Mladenovac. Anketa je obuhvatila četiri problemskih pitanja i dva demografska (pol i starost).U anketi je učestvovalo 51,91 odsto muškaraca i 48,09 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 2,75 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 31,31odsto. U anketi je učestvovalo 13,64 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 28,75 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 13,44 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 10,11 odsto starijih od 60 godina.

Uzimajući sve nabrojano u obzir "Glas" i "Ipres"su pokušali da saznaju kakvi su stavovi građana Srbije po pitanju pritisaka koje vrše moćni svetski politički faktori na naše političke aktere? Anketirajući 1.019 punoletnih građana Srbije izvođači ankete su saznali da u najvećem broju (58,78 odsto) građani smatraju da su ti pritisci ni manji ni veći nego pre. Za nešto više od četvrtine (27,77odsto) građana Srbije ovi pritisci su izraženi u velikoj meri, dok samo 3,53 odsto građana smatra da tih pritisaka uopšte i nema. Skoro svaki deseti žitelj Srbije, ili njih 9,92 odsto, nije znalo da odgovori na postavljeno pitanje ili je uskratilo bilo kakav odgovor.

Na kraju treba reći i da tvrdnje o mogućim posledicama ulaska Srpske radikalne stranke u Vladu pomalo liče na američku pretnju praznom puškom. Pritisci postoje ali uvek do granice koja bi mogla da ugrozi strateške interese moćnika. Naime, opšte je poznato da SAD imaju velike interese na Balkanu i da bi svako okretanje leđa Srbiji brzo iskoristili Nemačka, Francuska ili Rusija koje su zahvaljujući uticajima Amerike istisnute sa Balkana u onoj meri u kojoj su na našim prostorima bile ranije. Ukoliko Vašington želi da zadrži vodeću poziciju u regionu, on mora da sarađuje sa vlašću u Srbiji ma ko je činio.

Formiranje Vlade u Hrvatskoj od strane HDZ-a ili ono u Švajcarskoj koje ima čak primese rasističke diskriminacije prema strancima nije uzbudilo Ameriku, ali je zato radikalskih milion glasova uzburkalo politički život najmoćnije zemalje sveta. Ovakav pristup radikalskoj priči u Srbiji od strane Zapada daće samo nova krila Šešeljevoj stranci i Zapad će tek biti na muci ako posle ponovljenih prevremenih izbora, već na proleće, radikali ne poberu toliko glasova da mogu sami da formiraju Vladu.

Međutim, treba reći i to da, na kraju, uopšte nije važno ko će voditi politiku, već je najvažnije kakva će se politika voditi u Srbiji u narednom mandatu?

Vinko Đurić


vesti po rubrikama

^istraživanje

15:21h

Istraživanje "Glasa" i "ipresa": Da li moćni politički faktori u svetu, na čelu sa SAD, kroje političku scenu Srbije

15:32h

Oglašavanje ANA-e za Crnu Goru i Severnu Grčku: Sve ukazuje na velikoalbansku ofanzivu

   


     


FastCounter by LinkExchange