[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Subvencije i meki krediti iz budžeta protegli se preko roka

Ko će biti hrabar da
zaključa državnu kasu

Preduzeća se održavaju povoljnim (ne)povratnim kreditima

BEOGRAD - Nova Vlada, ma ko da bude sedeo u njoj, dobiće u ruke, možda najvreliji krompir koji ni prethodna nije uspela dovoljno da ohladi, naprotiv, izgleda da ga je samo još dogrejala. Dobar deo društvenih preduzeća, naime, živi na finansijskim injekcijama koje direktno ili indirektno potiču iz budžeta, pa će, kako vreme odmiče, zavrtanje slavina biti bolnije.

U protekle tri godine, dakle od 2001. do 2003. godine, oko 400 preduzeća su jednom ili više puta dobila pomoć od države kroz subvencije i povoljne, a ne komercijalne kredite preko Fonda za razvoj u koji se, na početni kreditni potencijal, stečen nakon prodaje Telekoma, svake godine pridodaje i izvesna suma iz budžeta.

U 2001. godini oko 100 preduzeća je dobilo bespovratne subvencije direktno iz budžeta, pa je podeljeno 2.888.900.000 dinara, a tome treba dodati još 481,3 miliona dinara koji su te godine upumpani u elektroprivredu, što ukupno iznosi 3.370.200.000 dinara. Najviše para u 2001. godini kroz subvencije koje se ne vraćaju dobili su "Zastava- automobili" u iznosu 1.124.500.000 dinara, zatim RTB Bor -556,6 miliona, "Sartid" 130, IMT - 90 i IPM "Zmaj" -50 miliona dinara.

U 2002. godini ukinute su subvencije, ali se novac deli u formi povoljnih, takozvanih "mekih" kredita sa kamatom nižom od komercijalne preko Fonda za razvoj. Te godine je Fond podelio 5.980.000.000 dinara, a prošle godine 6.988.300.000 dinara, a na spisku su se našle, osim pomenutih, na desetine drugih. Prema računici ekonomista, oko deset odsto budžetskih para uliva se u preduzeća kao vrsta povoljne kreditne pomoći. Među tih nekoliko stotina kreditiranih preduzeća prednjači kragujevačka "Zastava-automobili" koja je u 2002. dobila 1,43, a prošle godine 1,55 milijardi dinara.

Pare i za lizing poslove

Prošle godine Fond za razvoj je odobrio kredit u iznosu od 100 miliona dinara kojim se finansira proizvodnja poljoprivredne mehanizacije i vozila u sedam domaćih fabrika. Ona se plasiraju kroz lizing preko novoosnovanog preduzeća "Lipaks". Kredit je na pet godina sa grejs periodom od godinu dana. Na ovaj način Fond za razvoj širi lepezu delatnosti koje će finansijski podupirati i kako je nedavno izjavio Božidar Đelić, ministar finansija postoji ideja da se on ne gasi, naprotiv dokapitalizacijom ojača i pretvori u instituciju koja će, između ostalog i kreditirati, ali pod prihvatljivijim uslovima nego komercijalne banke.

Zoran Radojević, direktor holdinga Grupe "Zastava" kaže da je fabrika iskoristila kredit za obrtna sredstva i investicije u, bombardovanjem oštećenu, fabriku. Tim novcem su finansirani izrada alata, proizvodnja novog motora po licenci "Pežoa", za dizajniranje i inovacije automobila i drugo.

"Ni dinar nije iskorišćen za plate, postoji tačna evidencija gde su pare otišle, ništa nije bačeno u "bunar". Naprotiv, "Zastava-automobili" su državi vratili u budžet oko 500 miliona dinara više nego što su dobili i to preko poreza na promet, prilikom prodaje automobila i delova. "Zastava-automobili" su, iako još ne rade punim kapacitetom, povećali proizvodnju za 27 odsto i izvoz za 64 odsto", kaže Radojević. Odgovarajući na pitanje da li će ovo preduzeće moći da vrati kredit, Radojević kaže da će deo "uloga" biti pretvoren u vlasništvo države kada se nađe strateški partner.

Prošle godine su iz Grupe "Zastava" kredit dobili i "Zastava"-namenska proizvodnja, ukupno 320 miliona, "Zastava -kamionima" je pripalo 112, "Zastava-tapacirnica" je dobila 7,5, a godinu dana ranije 8,7, "Zastava- kovačnica" je 2003. dobila 23, a u prethodne dve godine 115,5 miliona dinara. Drugo preduzeće na listi dotiranih i kreditiranih je RTB Bor koji je u 2001. godini dobio 556,6 miliona subvencija, naredne godine 640, a u 2003. je kreditna finansijska doza povećana na 831 milion dinara. Pozamašan kredit otišao je i u "Livnicu" iz Kikinde, za poslednje dve godine oko 361 milion dinara.

Jurij Bajec iz Instituta ekonomskih nauka kaže da su subvencije neizbežna cena zbog nemogućnosti da se brže restrukturiraju veliki društveni sistemi, njih oko 50. S obzirom da privatizacija i restrukturiranje nisu išli potrebnim tempom, bilo zbog nestašice para ili nemogućnosti prodaje, pribeglo se nužnom zlu kako bi se "glave" održale iznad vode, kaže Bajec. "Zemlje koje su imale uspešnu tranziciju paralelno su restrukturirale velika preduzeća i razvijale privatni sektor, gde se višak radnika zapošljavao.

To je težak zadatak jer u 50 velikih srpskih preduzeća radi 160.000 ljudi od čega je oko 40 odsto višak. U ovdašnjim reformama najviše se odmaklo u privatizaciji, privatni sektor se slabije razvijao nego što je trebalo, a najmanje se uradilo na restrukturiranju. Zbog toga postojeći Centar za restrukturiranje mora brže raditi i posao privoditi kraju kroz prodaju preduzeća, stečaj i socijalne programe, kaže Bajec.

Prošli rokove

Dana Popović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da je predug period u kome država praktično dotira preduzeća, bilo kroz subvencije, ili kredite za koje se sumnja da će biti vraćeni. "Inicijalna ideja svake tranzicije je da se reformama ne zaseče radikalno i odmah, već da se subvencijama, koje bi trajale godinu dana, da vremena da preduzeća dođu do vazduha. Finansijska pomoć države je trebalo da se završi krajem 2001. godine. Nakon toga, početkom 2002 trebalo je da krenu restrukturiranje, privatizacija i stečajevi. Iz "milion" razloga, pre svega zbog straha od nezaposlenosti, jer istovremeno nije išao procese otvaranja novih radnih mesta, a nisu stigle ni očekivane strane investicije, to nije učinjeno, već je veliki deo preduzeća ostao u karantinu, kaže Popović i dodaje da "bilo ko sutra da bude hrabriji i donese zakon o stečaju, rezultati će biti gori, nego da je to učinjeno kada je trebalo".

Svetlana Jovičić


vesti po rubrikama

^ekonomija

15:02h

Subvencije i meki krediti iz budžeta protegli se preko roka

15:09h

Plovidba kroz Srbiju na vlastitu odgovornost

15:18h

UO "Knjaz Miloša" usvojio Biznis plan: Ponuda Divca čeka novu Vladu

15:26h

Direkcija za imovinu ŽTP "Beograd": Više od 1.200 privremenih objekata

 


     


FastCounter by LinkExchange