[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Potrošačima u Srbiji se nudi obilje nagradnih igara, smeši im se Pariz, London, Kuba...

Cene padaju jer
konkurencija steže obruč

Dolazak stranih trgovačkih lanaca primorava prodavce i proizvođače da nude razne pogodnosti. Strategija razvoja trgovine predviđa liberalizaciju tržišta i zaštitu potrošača od monopolista

Trgovci, ali ne samo oni, nego su im se pridržili i proizvođači, od pre nekoliko meseci, započeli su ljutu bitku za svakog potršača. Za pazar u njihovoj trgovini ili za lojalnost, baš njihovim proizvodima, kupac, ako mu ne manjka sreća, može dobiti automobil, kućne aparate ili, o njihovom trošku videti svetske metropole, zimovati ili letovati.

Ako domaći pretendenti na vodeće državne funkcije ne upropaste tok reformi i ne naštampaju pare, inflacija bi trebalo da ostane - za istoriju. Sa 120 procenata oborena na oko osam odsto, pa bi potrošače u narednom periodu trebalo da, uz sve niže cene, mame i raznorazne beneficije, nekad prave, a ponekad i malo zamaskirane. Proizvođače i trgovce na to prisiljava sve jača konkurencija, mada ona još nije prava, kako kaže Dragan Filipović, direktor "Maksi-supermarketa".

- Konkurencija će se zaoštriti tek u narednim godinama, a do tada trgovci i proizvođači moraju da nateraju sami sebe da zadrže stare i steknu nove kupce. Svakog meseca snizimo cene oko 200 artikala za deset do 15 odsto u odnosu na trenutno važeće na tržištu. Informaciju o tome potrošači dobijaju na kasi ili u poštanskom sandučetu, pa se naštampa na stotine hiljada letaka. Isplati se, jer se tokom te akcije promet uveća do pet puta, a i kada se vrate cene ne izgubimo sve te kupce, već nam jedan broj ostane veran - kaže Filipović.

U trci za osvajanje što većeg tržišnog kolača, ova trgovačka mreža je u dogovoru sa proizvođačima organizovala i nagradne igre, proizvođači daju poklon, a "Maksi" je dužan da obezbedi što bolji plasman i prodaju njihove robe. Tako se u nagradnom fondu našao automobil "jugo", put u Brazil, Egipat, Tunis, zimovanje na Kopaoniku, vikend u Parizu, Londonu i Rimu i niz drugih od bele tehnike i muzičkih aparata do računara.

Samo radikalna konkurencija

Lovreta ističe da su monopoli pogubni za tržišnu ekonomiju pa je veoma važno fomirati Komisiju koja bi se ozbiljno bavila tim poslom za razliku od nekadašnje koja je bila "karikatura".
- Ne sme se dopustiti da monopol obrazuju ni domaća ni inostrana trgovačka preduzeća, jer bi to ugrozilo položaj potrošača. Pri tome, ne treba dozvoliti ni mogućnost da se, na primer, fuzionišu "Delta", "Pekabeta" i "Ce - market". Bez konkurencije nema zaštite ni proizvođača od trgovaca. Što radikalnija konkurencija to će biti sve stabilnije cene i veći kvalitet usluga- naglašava Lovreta.

Filipović ističe da je kod potrošača prilikom kupovine opredelujući faktor i dalje cena, ali će vremenom to mesto zauzeti kavlitet usluge, ambijent i druge povoljnosti. Ova godina bi trebalo da bude godina stabilnih cena, smatra Filipović.

Nagradne igre su, pospešujući prodaju, i "Ce-marketu" donele berićet. Broj kupaca je dnevno povećan za 35.000. Dragiša Potić, direktor marketinga kaže da potrošači, bilo da su sa dubljim ili plitkim džepom, ne vole neizvesnost kada očekuju da budu nagrađeni za vernost trgovačkoj kući.

- Čak i kada su nagrade vrednije kupac se pre opredeli za neku koju će dobiti odmah, jer misli da je sigurniji vrabac u ruci nego golub na grani. Zato smo odlučili da za pazar odrećene vrednosti odmah delimo beneficije i darujemo određene artikle. Ceo nagradni fond ide na teret "Ce - marketa", a proizvođači uz to nude još i "greb-kartice". Tako ih je tokom praznika planulo oko 80.000 komada, a pokloni su bili vredni oko 160.000 dinara, navodi Potić.

Ima i drugih načina da se kupcima približi roba i vežu se za određenu marku, pa "Koka-kola" već dve godine uzastopce postavlja klizalište u vreme novogodišnjih praznika u centru Beograda. "Mobtel" se na drugi način bori za povećanje broja klijenata, pa onima koji kupe telefon za 1.020 dinara i time se pretplate na neki od tarifnih paketa na godinu dana, učestvuju u nagradnoj igri. Tako mogu dobiti put na Kubu.

Jeftin telefon se kasnije naplati iz potrošenih impulsa i pretplatom. Proizvođači se ponekad služe i drugim malim trikovima, a to je da za neke proizvode povećaju ambalažu i ako se ne pogleda težina, može se živeti u uverenju da je taj proizvod pojeftinio ili se za iste pare dobilo više. Štos je provaljen, pa kupci danas sve češće zagledaju u sitno ispisanu i ponekad sakrivenu deklaraciju.

Mućke u STR

Šverc u svim oblicima zahvata najmanje 30 odsto tržišta. To potvrđuje i podatak da je učešće trgovine u društvenom proizvodu duplo veće nego kada se uporede podaci o broju zaposlenih. Trgovina je, kaže Lovreta, ogledalo jedne privrede. Kada se ona dovede u red tada će situacija i u trgovini biti regularnija. Tome će, prevashodno doprineti uvođenje zakona o porezu na dodatu vrednost i fiskalnih kasa.
- Predložio sam da se i sve samostalne trgovačke radnje, poznatije kao STR, preregistruju u preduzeća jer je očito da u njima ima dosta neregularnosti, naročito u plaćanju poreza, kaže Lovreta.

Domaći trgovci i proizvođači odeće, obuće i druge robe narednih godina će morati da se privikavaju i na novu filozofiju poslovanja koju praktikuju vlasnici i uvoznici firmirane odeće, obuće i druge robe. Oni, naime, već sredinom januara uvode sezonska sniženja, tako da su ovih dana i u mnogim našim prodavnicama astronomske cene prepolovljene, i farmerice "dizel", recimo, umesto deset koštaju pet hiljada dinara. Snižene su i cene "Maks-Marine", "Teranovine" odeće, a istim stopama je krenula i domaća "Zekstra" i "Ateks".

Potrošači će narednih godina, naravno ako političari ne okrenu kola nizbrdo, morati da se mire i sa činjenicom da na ulici ili buvljaku neće moći da kupuju jeftinu, uglavnom bofl robu. Uvođenje fiskalnih kasa smanjiće sivu ekonomiju jer će čak i prodavci na buvljacima morati da posluju tako što će na svaki prodati artikal platiti porez. Zbog toga će cene na crnom tržištu krenuti na gore, u susret onima koje važe na legalnom tržištu.

Strategija razvoja trgovine u Srbiji u narednom periodu, koju je za aktuelno Ministarstvo trgovine radio tim ekonomista na čelu sa dr Stipom Lovretom, šefom katedre za poslovnu ekonomiju i menadžment na Ekonomskom fakultetu, napravljena je pre svega u skladu sa osnovnim ciljem državne zajednice SCG, a to je priključenje Evropskoj uniji. Strategijom se predlažu rešenja koja već važe u zemljama EU i ona, ističe Lovreta, nude pravu meru između potpune liberalizacije i regulative tržišta.

- Predložili smo donošenje desetak zakona, među kojima su zakon o trgovini, zakon o antimonopolskom ponašanju, zakon o zaštiti potrošača i još niz drugih koji regulišu ovu oblast, kao i osnivanje komisije za zaštitu potrošača, antimonopolske komisije i komisije za razvoj trgovačke mreže, kaže Lovreta i dodaje da, prilikom izrade strategije "nikom nije palo na pamet da ograničava dolazak stranih trgovačkih lanaca.

- Svako zatvaranje tržišta bilo bi pogubno, ali u prve dve-tri godine, ipak treba voditi računa o intezitetu dolaska stranih trgovačkih kompanija. Zato smo predložili da se limitira iznos investicija u razvoj trgovačke mreže, a koliko bi to bilo, utvrdilo bi se naknadno, ukoliko naravno tu strategiju prihvati Vlada. Na tržištu treba da ima što više igrača, to ne treba oštro ograničavati, već treba stvarati uslove da se na njega što lakše uđe, ali na njemu što teže opstaje, kaže Lovreta.

Još samo gledaju sa strane

Ko će od stranih trgovačkih lanaca stići na srpsko tržište zavisi od političke situacije. Dugo su ga merkali "Metro", kao i "Beneton" koji se, posle petooktobarskih promena prvi pojavio i bio je zainteresovan da uđe u RK "Beograd". Odustao jer mu se nije dopalo da preuzme ceo lanac, već je tražio samo najatraktivnije i najprometnije robne kuće, a sada pregovara sa još nekim domaćim proizvođačima i trgovcima. Francuski trgovački lanac "Kora" odustao je od zajedničkog ulaganja sa "Deltom" u podizanje tržnog centra ali, kažu, da još nije definitivno digao ruke od samostalnog biznisa u Srbiji. Konkurenciju bi moglo da pojača i ulazak konzorcijuma BK Kompanije i "Todora" u RK "Beograd". Oni su spremni da ceo lanac od oko 40 robnih kuća u Srbiji napune robom, ali čekaju ishod političke situacije.

Koče konkurenciju

"Jabuka", osim što se za pridobijanje naklonosti potrošača bori davanjem pogodnosti da se kupljena roba može platiti na odloženo od 70 dana, razvijaće svoju mrežu u pravcu specijalizacije. Pokušaj da konkuriše slovenačkom "Merkatoru" u Beogradu onemogućila je vlast na Novom Beogradu, jer "Jabuci" nisu dali dozvolu za renoviranje barake "Napreda", koja se nalazi u blizini "Merkatora", kako bi ona u njoj otvorila supermarket sa diskontnim cenama. Zoran Pavlović, član IO i predsednik Komisije za urbanizam u ovoj opštini kaže da opštinski funkcioneri "ne žele da zakoče velike investicije zbog malih i da u svojoj opštini hoće samo reprezentativne objekte". Pavlović nije objasnio kako će onda opštinari trpeti taj neugledni objekat dok velika investicija ne stigne i dok ga, tako neuglednog, koriste sadašnji stanari koji su ga uzeli u zakup.

Svetlana Jovičić


vesti po rubrikama

^dosije

15:46h

Potrošačima u Srbiji se nudi obilje nagradnih igara, smeši im se Pariz, London, Kuba...

   


     


FastCounter by LinkExchange