[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Goran Pitić o tome na šta su trošene donatorske pare i inostrana pomoć

Novoj vladi u amanet
3,6 milijardi evra

Toliko iznosi osigurana pomoć za razvoj Srbije koja će moći da se koristi za projekte koji će se realizovati u naredne dve - tri godine. Prioriteti su putevi, škole, mala i srednja preduzeća

BEOGRAD - Od oktobra 2.000 do danas Srbija je obezbedila 5,3 milijarde evra inostrane pomoći, od čega je 550 miliona evra potrošeno kao humanitarna pomoć praktično na početku kada je trebalo obezbediti građanima struju, gorivo za grejanje, lekove i slične životne potrebe, dok je 3,6 milijardi evra osigurana razvojna pomoć, kaže za " Glas" Goran Pitić, srpski ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, sumirajući šta je učinjeno u protekle tri godine od kada je obnovljena saradnja sa međunarodnom zajednicom i članstvo u međunarodnim finansijskim institucijama.

Od toga, uz pomenutu humanitarnu pomoć i potrošenih oko 1,4 milijarde evra od ovih obećanih i dogovorenih sredstava za razvojne projekte i potrebe Srbije, novoj vladi ostaje da utroši još oko 3,5 milijardi evra, imajući u vidu da su donatori na posebnom sastanku održanom u novembru prošle godine u Briselu obećali da će nastavak reformi u Srbiji i njene razvojne prioritete podržati i u 2004. sa još 1,1 milijardom evra, objašnjava Pitić.

Odgovarajući delimično i na optužbe koje su se u burnim predizbornim danima slale na adresu odlazeće republičke vlade, optuživane da je olako trošila inostranu pomoć, on podseća da je najveći deo do sada potrošene pomoći bio usmeren upravo na prioritete. To konkretno znači 475 miliona evra u sektor energetike, od uvoza struje do remonta elektrana, zatim oko 604 miliona evra za budžetsku pomoć, što podrazumeva strukturno prilagođavanje socijalnog, privatnog i finsijskog sektora i bespovratnu makrofinasijsku pomoć EU.

Planirana ulaganja

Najznačajniji projekti, planirani za finansiranje sredstvima inostrane pomoći, su grčki plan za rekonstrukciju Balkana od 184 miliona evra, rekonstrukcija putne mreže u Srbiji gde se definišu konkretni projekti u ukupnoj vrednosti 95 miliona evra (EIB), zatim obnova beogradskih ulica i tramvajske mreže sa 90 miliona evra od EIB, makrofinansijska pomoć EU u iznosu od, takođe, 90 miliona evra, rekonstrukcija putne mreže za šta bi i EBRD odobrio 75 miliona evra za projekte koji se već konkretno definišu, potom remont TE Nikola Tesla A5 sa 56 miliona evra od EU, rehabilitacija rudnika Tamnava zapadno polje sa 53 miliona evra (EBRD) i programi za kontrolu letenja, koji su u fazi definisanja, a za koje bi se od EBRD dobilo 45 miliona evra.

Na toj listi je i 261 milion evra za rešavanje socijalnih problema, utrošenih za isplate zaostalih dečijih dodataka za 400.000 dece, materijalno obezbeđenje 32.000 srpskih porodica, isplate zaostalih penzija i ostalih socijalnih davanja. Zdravstvu je pripalo skoro 94 miliona evra, a od toga su bile obezbeđene, na primer, šestomesečne potrebe Srbije za nedostajućim lekovima, dok je u saobraćaj usmereno više od 131 milion evra, projekti su u toku i sa njima će moći da se pohvali, kada budu završeni, nova srpska vlada, objašnjava Pitić.

U amanet novoj vladi, po njegovim rečima, prethodna će ostaviti i značajan paket dogovorenih projekata za finansiranje, bilo da je reč o međunarodnim organizacijama ili pojedinačnim zemljama koje su spremne da ih podrže nastavkom donacija ili posebno povoljnim kreditima, naravno ukoliko ti krediti dobiju potrebnu ratifikaciju u novom parlamentu.

Sa te liste, samo u 2004. Evropska investiciona banka spremna je da realizuje 183 miliona evra, i da ugovori još oko 300 miliona evra podrške projektima za puteve u Srbiji ( 144 miliona), škole (25 miliona), rehabilitaciju sistema voda (26 miliona) i razvoj malih i srednjih preduzeća 40 miliona). Na listi koncesionalnih, takozvanih mekih kredita koji su započeti ili dogovoreni, a kreditori su Svetska banka, EBRD, EIB ili pojedinačne zemlje, nalazi se, na primer, projekat obezbeđenja obrtnog kapitala, zatim podrška razvoju privatnog ili finansijskog sektora, prilagođavanju u socijalnom sektoru, rekonstrukciji lokalne infrastrukture, obnovi infrastrukture i gradskog saobraćaja u Beogradu, unapređenju obrazovanja ili nabavci računara za škole, nabavci opreme i rekonstrukciji 20 regionalnih bolnica u Srbiji i Instituta Torlak, zatim investiranje u zdravstvo, makrofinansijska pomoć...

Sve je to, ističe Pitić, jasan odgovor na pitanja za šta su uzimani krediti i na šta je trošena donatorska pomoć u protekle tri godine, a to su bile prevashodno tri nezaobilazne namene- obnova infrastrukture u Srbiji, podrška privredi, a pre svega razvoju privatnog sektora i podrška socijalnom sektoru.

- U realizaciji inostrane pomoći imali smo tri faze- najpre, na početku neophodnu humanitarnu pomoć, zatim rehabilitaciju infrastrukture i vrlo brzo smo pretrčali taj put do pomoći u izgradnji institucija u Srbiji. Novoj vladi ostavljamo jedno dobro nasleđe, pre svega činjenicu da u trošenju te pomoći nije zabeležen nijedan primer zloupotreba, što je istaknuto i na poslednjem donatorskom skupu u Briselu, kao i činjenicu da je u zemlji izgrađena efikasna mreža za prihvat tih sredstava. U prilikama kada donatorska pomoć postepeno opada i prelazi u kreditnu podršku razvoju, izuzetno je važno da će počev od ove godine moći da se u narednih dve - tri godine potroši obezbeđenih 3,5 milijardi evra za razvoj Srbije, ističe Pitić. Bojana Jager

Na šta se troše strane pare

Među najznačajnije projekte finansirane sredstvima inostrane pomoći čija je realizacija u toku spadaju: krediti za strukturno prilagođavanje za socijalni , privatni i finansijski sektor u iznosu od 160 miliona dolara ( Svetska banka), rehabilitacija prenosne elektroenrgetske mreže u Srbiji ( 120 miliona evra od EIB i EBRD), CRDA program za projekte na lokalnom nivou na teritoriji cele republike "težak" 102,9 miliona dolara ( SAD), obnova železničke infrastrukture u Srbiji od 70 miliona evra (EIB), obnova Beograda, odnosno javnog prevoza, daljinskog grejanja, vodovoda u Makišu 2 i Kaluđerici, sa 60 miliona evra (EBRD), rehabilitacija železnice, gde bi se 57 miliona evra uložilo od lokomotiva do smanjivanja broja zaposlenih (EBRD), zatim rekonstrukcija putne mreže i Aerodroma Beograd od 50 miliona evra (EIB), rekonstrukcija mosta Sloboda u Novom Sadu za šta je od EU dobijeno 44 miliona evra, popravke i održavanje toplana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu sa 25,6 miliona evra od Nemačke, popravke vodovodnog sistema u istim gradovima za šta je ista zemlja donator dala 23,3 miliona evra, kao i zajam za mala i srednja preduzeća od 20 miliona evra (EIB).


vesti po rubrikama

^ekonomija

15:36h

Goran Pitić o tome na šta su trošene donatorske pare i inostrana pomoć

15:51h

Violeta Josifova novi vlasnik HI "Župa"

15:59h

Aleksinac: Više posla veće plate

   


     


FastCounter by LinkExchange