[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kako su tekli postizborni dani i šta nam spremaju oni koji treba da sastave novu Vladu Srbije

Staro društvo, nove ambicije

U novom parlamentu sedeće poslanici sa šest izbornih lista, a do Vlade i skupštinske većine moći će se jedino savezom

Tri nedelje od vanrednih parlamentarnih izbora, Srbija još nema vladu, ali "radovi su u toku". Nema ni parlament, ali je konstitutivna sednica zakazana za Svetog Savu. Srbija nema ni predsednika, ali će ga imati. O tom potom. Sad je preča vlada.

Onaj desetodnevni rekord u sastavljanju vlada, koji je, doduše, pre rata postigao Milan Stojadinović, u Kraljevini Jugoslavije, sastavljajući "kabinet" za svoj drugi mandat, nije oboren. To i nije bilo za očekivati. Stojadinović, naime, decembra 1938. nije imao čarobni štapić, ali je zato uz sebe imao većinu u parlamentu.

U Srbiji, decembra 2003. niko nije bio te sreće. Zato će u novom parlamentu sedeti poslanici sa šest izbornih lista, a do Vlade i skupštinske većine moći će se, kako je već krenulo, jedino savezom.

Radikali su, kako je i najavljivano posle neuspelih predsedničkih izbora, na kojima su birači dali prednost njihovom Tomislavu Nikoliću, mesec dana kasnije, trijumfovali nad demokratskim snagama i za novi skupštinski saziv "ućarili" 82 poslanička mesta. Za njima je DSS Vojislava Koštunice, sa 53 mandata, onda DS sa 37, pa G17 sa 34. Na začelju sa po 22 poslanika u Skupštini će se čuti glas i koalicije SPO-NS i "preživelih" socijalista. Radikali su od proglašenja rezultata počeli sa slavljem. Iako su svi u predizbornoj kampanji optimisti i megalomani, radikali su očekivali mnogo glasova, ali možda ne i ovako dobru poziciju.

- Ovakav ishod izbora za njih je prosto idealan - da su kojim slučajem dobili više i došli u priliku da, recimo, sa socijalistima sastave vladu, bili bi manje zadovoljni nego sada - zapaža Đorđe Vukadinović, politički analitičar u analizi izbornih rezultata za elektronsko izdanje časopisa Nova srpska politička misao.

Radikali su odmah istrčali sa ponudom DSS-u da zajedno oforme organe vlasti. Koštunica je kao "najjači" među demokratama, na to, izašao s pozivom za koncentracionu vladu.

Bolje išta, nego ništa

Da li iz zahvalnosti, kurtoazije, možda straha, i ko zna zašto, Koštunica je tek za isti sto hteo da okupi i demokrate i radikale i socijaliste. Niko nije bio za to, pa ni Toma Nikolić. Reče da ga to "nekako podseća na koncentracioni logor". Velika koalicija DSS i SRS sa stabilnom većinom u parlamentu ne bi imala problema, ali ne samo Koštunica, i drugi pamte šta je rekao u predizbornoj kampanji, a čini se da nije hteo ni da misli šta bi se dogodilo da je u startu prihvatio poziv SRS i možda oborio onaj rekord u formiranju vlade. A šta bi tek mislili glasači? Javno je rekao da se ne može zanemariti milion i neka hiljada glasova, koliko su "teški" radikali.

Neki analitičari komentarisali su da koncentraciona vlada nije tragično rešenje. Jedni su u odluci DSS videli ponovo njihovu hroničnu slabost da ponesu teret vlasti i odgovornost, a drugi pak da je u tome njihova smelost da kolač ravnopravno podeli sa svima, čak i sa onima koji su slabiji od njih. Kakogod, ovaj predlog je zaboravljen, ali radikali još nisu gubitnici.
- Lopta se i dalje nalazi u dvorištu njihovih protivnika, a oni će još neko vreme moći da sakupljaju poene i parazitiraju na greškama, neslozi i glupostima "demokratskih snaga" - komentariše dalje Vukadinović. I izgleda da je u pravu.

Ne mora se uvek na izbore

- Kad god je narodna volja u parlamentu ostvarivana preko više stranaka, krize oko sastava vlade su bile redovne i uglavnom je "zapinjalo" oko personalnih rešenja. Tako je napr. Velja Vukićević, svoju drugu vladu formirao tek pet meseci posle izbora, 23. februara 1928. godine - navodi za "Glas" Momčilo Pavlović, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju. Naš sagovornik kaže da je "zanimljivo i to što je Nikola Pašić čak deset puta bio premijer u Kraljevini Jugoslavije, a Nikola Uzunović sedam puta. To znači da se ne mora ići uvek na izbore posle pada vlade. Mandatar bi neke uveo u kabinet, druge zamenio i tako održavao svoju vladu".

Predstavnici demokratskog bloka u prvoj nedelji posle izbora započeli su međusobne konsultacije "šta i kako", a prvi zajednički sastanak pao je baš na godišnjicu rođenja čuvenog DOS-a. Naime, 10, januara 2000. Vuk Drašković okupio je sve demokrate u borbi protiv Miloševićevog režima.

Vuk, koji još martovskim demonstracijama 1991. odškrinuo vrata slobode vascelom srpskom demokratskom svetu, hapšen, proganjan, u političkim igrama izigravan, ponovo je bio tu.
- U politici, kao i u životu, uvek je najteže vratiti se - komentariše Vukadinović poziciju SPO i Vuka i nastavlja "s obzirom na opšti raspored političkih snaga SPO i NS, uprkos relativno skromnom broju poslaničkih mandata, drže ključeve buduće srpske vlade. Drugim rečima, ili (demokratske) koalicione vlade neće ni biti, ili će u njoj kao, doduše, mlađi, ali značajan partner, sedeti i oni".

Bespogovorno, Vuk i Velja jesu za demokratsku vladu. Najpre, navodeći na četvoročlanu, kao najbolje rešenje, a onda se prikloniše i predlogu jačeg: "dobra je i bilo kakva vlada, nego novi izbori". Ali, izgleda, samo da i oni budu u dobitnoj kombinaciji. Zato neki tvrde da su obojica željni vlasti. Vuk, zato što je više puta bio nadomak prilike da pokaže šta ume i može sa takvih pozicija, a Velja, hvaljen kao sposoban privrednik, a zaboravljan i zapostavljan od svojih dojučerašnjih koalicionih partnera. Baš zato, ako vlade bude, ne treba brinuti za podršku SPO i NS.

Oni i ne traže "mnogo": Vuk bi diplomatiju, a Čačanin resor za kapitalne investicije. Možda tu i tamo još po neko mesto, bar pomoćnika ministara. Govori se često o ministarstvu finansija i Bojanu Dimitrijeviću, koji se još u vreme SPO - ovog gazdovanja Beogradom bavio finansijama. Međutim, kako stvari stoje, G17 ne bi to izdržao. Još u decembarskoj kampanji, ova stranka je otkrila svoje ambicije. Labus - premijer, Dinkić- ministar, Jelašić - guverner NBS. Ko je bolji? Ko?

Koštunica ne zna baš sve, ali ga je glavni odbor stranke, onomad predložio za premijera. Od tada, poruke iz G17 deluju kao da je balon postizbornog ushićenja polako počeo da ispušta. Pričalo se da je u vrhu ove stranke bilo ozbiljnih sukoba posle izbora. Očekivali su mnogo više.

- Nije ih toliko tištalo samo četvrto mesto, koliko onaj jedan procenat i onih tridesetak hiljada glasova zaostatka za glavnim rivalima iz DS. Ipak, u suštini nemaju razloga da budu nezadovoljni. Moglo bi se čak i reći da su postigli maksimum za jednu vanparlamentarnu stranku koja postoji manje od godinu dana - navodi Vukadinović u svojoj analizi.

Reči i uvrede

Poljuljano pouzdanje vraćeno je, priča se, načelnim dogovorom sa vrhom DSS, da za podršku Koštunici na, skorijim predsedničkim izborima, Labus i bude premijer, a ostatak ekipe, Dinkić i Jelašić na najavljenim pozicijama. Vuk sit i ovce na broju. Ali, tad reč nije bila reč, nego izgleda rečica. U početku su zajedno sa Vukom i Veljom zagovarali većinsku, četvoročlanu vladu, a kad je Koštunica izašao sa predlogom za manjinsku s jednogodišnjim mandatom i predviđenim prioritetnim zadacima, u oba tabora su na prvu loptu reagovali da je to loše.

Zašto? Pa, zato što bi njihova "mala vlada" i kad se najmanje nadaju bila na nišanu još manje podrške, koju bi joj u parlamentu, kako joj "dune", sigurala DS. Ipak, Koštunica ih je nekako privoleo da o tome razmisle. U G17 su prokomentarisali da nije dobro, ali da bi bilo bolje da je to dvogodišnji mandat, Vuk da je većinska vlada bolja, ali kad se ne može, šta je tu je, dok je bivši "revolucionar" Velja, u svom stilu, izjavio da je bolje i bilo kakva, nego nikakva vlada, te je čak u igru opet uveo radikale, govoreći i o njihovoj mogućoj podršci.

Zajednički sastanak demokrata, na godišnjicu nekadašnjeg DOS-a, prolongirao je pregovore. Ni DS, koja se od početka distancira od direktnog učešća u vladi, a podržala bi manjinski kabinet, nije bila za to da takva vlada u startu ima ograničen mandat. Valjalo je da Koštunica izvaga i po treći put.

Usput, javnosti su se iz "pouzdanih izvora" nudile "sigurne kombinacije nove vlade. Po jednima, u novu vladu pored DSS ulaze radikali i Vuk i Velja. U SRS čudom su se čudili. Nikolić je neumorno ponavljao: Mi smo dali svoju ponudu DSS. A kada je osvanula opet "proverena vest" da bi SRS podržala i manjinsku vladu DSS, po Šešeljevom nalogu iz Ševeningena, kome je uzgred, kako kažu, trenutno zabranjena veza sa Srbijom, Dragan Todorović, predsednik IO SRS, okarakterisao je kao "prvu, od svih gluposti, koje su na tu temu objavljene".

Da je neko iz DSS želeo da je komentariše, verovatno bi slično bila tretirana i ona informacija "da je Koštunica umoran, da će dići ruke od vlade i da će posao prepustiti ostalima". Obraćanjem članovima GO, Koštunica je potvrdio da je rešen da stvari - istera do kraja. Ali, umalo da kola na početku "zaribaju".

Izvinjenje, pa da razgovaramo

Predlažući treći model buduće vlade - manjinsku, bez vremenskog ograničenja , Koštunica je naveo "da bi uvođenje DS u vlast, u ovom trenutku bilo poigravanje sa izbornom voljom građana". Jeste DS, kako su ranije isticali Tadić i Zoran Živković, bila spremna da podrži takav predlog, ali, ovih dana "zapazili" su suvišne reči nekih DSS-ovca i nije im bilo pravo.

"Sanitarni otklon"- kako li je samo smislio ovu konstrukciju Dragan Jočić, potpredsednik DSS govoreći o tome da će "to biti manjinska vlada bez onih koji su na pogrešan način vodili zemlju". Živković je čak zapretio da ukoliko ne bude izvinjenja, neće biti vlade, jer će to predložiti GO stranke. Ni Tadiću nije bilo svejedno, ali je svoju poruku lepše "upakovao". Ta "nijansa" između vodećih ljudi u DS, koštaće ovu stranku i vremena i članstva.

Na prošlonedeljnoj sednici GO, Tadiću su i direktno prebacili da je vodio ličnu kampanju, te da je rezultat, mogao biti bolji. Srušila se na Tadića i neobaveštenost o "letovanju" Nede Arnerić, i šta sve ne, ali ga je članstvo velikom većinom podržalo. Činjenica je, međutim, da je Tadić na izborima udahnuo vazduh DS. Ali i to, da će se on i Živković direktno sukobiti na izbornoj Skupštini 21. februara u nadmetanju za predsednika stranke.

Osim Čedomira Jovanovića, koji odlučno odbija bilo kakvu saradnju s Koštunicom, navodeći da "oni treba da prave vladu s onima s kojima su rušili prethodnu", iako očigledno "naoštren", vrh DS prihvata da na neki način bude deo vlasti, pa makar kao i podrška. Iz Tadićeve linije u stranci polujavno najavljuju veliko samočišćenje, a onda bi u jednom trenutku, umivene demokrate uz neku rekonstrukciju vlade uskočili u kabinet.

Nastavak sledi

Prema najsvežijim informacijama, predstavnici stranaka demokratskog bloka narednih dana nastaviće pregovore o formiranju buduće vlade. Na poslednjem sastanku u petak uveče je otvorena mogućnost da vlada bude formirana već u januaru.

Sve demokratske snage na okupu - to je ono za šta se trenutno zalaže Dragoljub Mićunović, inače poslanik u budućoj Skupštini, sa liste DS. Tadić se zasad drži manjinske vlade i ne odustaje. Valjda i zbog toga što podršku novoj vladi, jednim delom sigurno može da trampi za ono prvo mestu u ministarstvu odbrane SCG. Srbi su oduvek osećali strahopoštovanje prema uniformi, a još kolika li je moć kad neko lično nadgleda sve te uniforme?! Ko zna i kolike li se sve "moći" odatle dosežu?

Bez obzira na sve želje i prohteve potencijalnih kreatora buduće vlasti, manjinska vlada u ovom trenutku možda i jeste najprihvatljivija. Problem može da bude jedino skupštinska opozicija - pre svega radikali, koji će bespoštedno, kao i uvek jurišati na svaki korak. S obzirom da bez njih novi ustav ne može biti donet, radikali će insistirati na nekim uslovima. Toma Nikolić je već u jednom telefonskom razgovoru sa Koštunicom, pretresao pojedine teme, i slobodno zaključio da sa sagovornikom može da se usaglasi po mnogim pitanjima.

E, sad, radikali sigurno neće dobiti mesto predsednika Skupštine, ali očekuju da imaju potpredsednika i trećinu svih funkcija u skupštinskim odborima. Neki list je čak objavio da bi Koštunica radikalima dao i jedno potpredsedničko mesto u Vladi, ali to je istinito taman koliko da će, recimo, Slobodan Milošević uskoro sesti u poslaničku klupu. Od njega je sve i počelo.Uzgred, uskoro će i 31. mart. ..A sve se ovo možda ne bi dogodilo da je na novembarskim izborima pobedio onaj "ozbiljan državnik".

Violeta Nikolić


vesti po rubrikama

^dosije

15:20h

Kako su tekli postizborni dani i šta nam spremaju oni koji treba da sastave novu Vladu Srbije

   


     


FastCounter by LinkExchange