GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


P I T A NJ E

Reče jednom kralj Ibi

Hoće li 112. Vlada Srbije biti spasitelj i pokretač rešavanja nevolja

Nema više neizvesnosti. Demokratske stranke doživele su ubedljiv poraz od radikala i sada imaju poslednju šansu spasa u udruživanju i zajedničkom rešavanju svih nagomilanih problema koji muče Srbiju, ili će sasvim potonuti. Patriotski fanatizam i inaćenje sa svetom naglo je izvetrilo. Euforija je ustupila mesto razumu, makar prividno.

Galama oko brojnih afera je splasnula. Angažovanost političkih stranaka usmerena je na zauzimanju što boljih pozicija u novoj vlasti. Svi znaju da vlast kvari ljude, ali ipak svi hoće da budu pokvareni. Parlament je sveden na šest, umesto dosadašnjih 30 stranaka. U političkom registru dogurali smo do 274 stranke.

Imamo više političkih stranaka nego poslaničkih mesta u parlamentu. Sa ovim apsurdima ne može se "ponositi" ni jedna druga zemlja. Bar u nečemu da budemo prvi! Da li će buduća 112. Vlada, računajući od Karađorđa, biti izbavitelj Srbije iz ekonomsko-političkog mulja, u koji su nas političari uvalili, ili će se nastaviti sa nadmudrivanjima od kojih narod nema nikakve vajde, brzo ćemo se uveriti.

Da li novostvorena konfiguracija odnosa na političkoj sceni znači početak kraja, ili kraj početka politikantstva u Srbiji? Da li će lideri parlamentarnih stranaka biti dosledni svojim predizbornim sloganima, ili će se privoleti pokerskom blefiranju sa standardnom tvrdoglavošću i ukusom inaćenja, pozivajući se na svoje stranačke programe, (čitaj: liderska sujeta)? Da li će lideri i dalje umišljati da su baš oni pozvani da kao mesije spasavaju Srbiju?

Do sada smo zbog liderskih sujeta mnogo toga propustili i pogrešili, a zna se dobro ko se dva puta sapliće na isti kamen. Hoće li se ovaj famozni "kamen" najzad preskočiti, ili će se sve gluposti po ko zna koji put reprizirati? Evropi je inače dosta naših gluposti. Da li će se lideri najzad odreći nasleđene komunističke kadrovske matice, po kojoj se na odgovorne funkcije postavljaju podobni a ne sposobni ljudi? Hoće li se sprečiti dalja erozija domaće industrije, dalje bujanje nacionalizma i stranačke zaslepljenosti i pod hitno pristupiti poboljšanju kvaliteta života naših ljudi?

Pitanja je mnogo, a odgovor je samo jedan: biti ili ne biti! Vreme će vrlo brzo to potvrditi. U slučaju promašaja, narod će biti neumoljiv jer je potrošio svoje strpljenje. Samo je kralj Ibi bio toliko "mudar i hrabar" da kaže: "Promeniću i narod ako je neposlušan".

Nova Vlada treba i mora da bude generator rešavanja svih nagomilanih problema koji su unazadili Srbiju, ili neka se ne prihvata ovog posla.

Živorad Pantić
Beograd


Z A G O N E T K A

Kako do odgovorne vlasti

Vladavina zakona jedino je rešenje

Članak Katarine Janićijvić iz Beograda pod naslovom "Čuvajte se Danajaca i darova", koji je objavljen u našem listu u subotu 3. januara 2004. godine naveo me je da se i ja javim.

Smatram da članak u potpunosti odražava našu političku stvarnost. Tačno je da kod nas postoje partije na vlasti, a ne političke partije za odgovorno upravljanje državom, što je postalo gotovo istorijska kategorija. To upravo pokazuje koliko smo zreli i odgovorni kao narod u celini. Naivno je očekivati da će neki drugi koji dođe na vlast biti mnogo bolji i to sami po sebi i od sebe.

Priroda čoveka

Da bi bilo nekog pomaka u korist demokratije? Mislim da nema druge osim prinude nad onima ko vrši vlast. Kako ćemo tu prisilu ostvarivati tj. držati pod kontrolom vlasti jeste ključno pitanje demokratije. Svaka vlast gledano uopšteno teži da bude neograničena i uglavnom se u tom pravcu i razvija. Kao narodna i društvena zajednica moramo se neprekidno zalagati da vršioce vlasti upućujemo i kanališemo ka službi naroda, a to podrazumeva punu slobodu i overenost društvene zajednice u celini.

Nije u prirodi čoveka na vlasti da prevashodno radi u korist naroda, već u svoju korist, a na nama kao zajednici je da iznađemo mehanizme koji će svakog pojedinca na vlasti naterati da služi narodu, što znači da budemo pravna država.

Totalitarne vlasti zvale se one ovako ili onako, služe se državom kao svojom polugom i otuda nemaju perspektivu, već na takvom tlu cveta poltronizam, negativna selekcija itd. što nasuprot tome demokratija je bez premca, jer postavlja teške zadatke pred svaki narod ali i nagrađuje ne samo slobodom čoveka, već i otvaranjem svekolike perspektive razvoja kako pojedinca tako i naroda u celini.

Mnogo zamki

Opredeljenje za demokratiju ili dirigovani društveni sistem vrlo je jednostavno, ali kad se otvorila lepeza demokratskih opcija razvoja javio se i suptilniji problem odlučivanja sa mnoštvom finesa i zamki. Zato je bilo i neophodno upoznavanje sa programom političkih partija.

Međutim, to je ono što je uglavnom izostalo kako u sredstvima javnog informisanja tako i na zvaničnim mestima. To je jedan od razloga za zbunjivanje biračkog tela, pa se neki povode po fizičkom izgledu, drugi po lepim obećanjima itd. Ujedno tu su i koreni potcenjivanja biračkog tela. Znači sve mora biti izloženo, jasno i dostupno.

Osnovna i prastara boljka nezrelosti i primitivizma jeste prevara, laž, mahinacija, a onda oproštaj i zaborav koji idu uz to i sa tim kao nerazdvojna braća i sestre. Nikako ne treba zaboraviti apstinenciju i bojkot biračkog tela.

S poštovanjem,

Milivoje Janković, penzioner
Petrovac na Mlavi


R A Z M I Š LJ A NJ E

"Demokratske" smicalice

Protekli izbori su pokazali da je Srbija, još "velika tajna", jer se još ne zna, mada su glasovi pošteno prebrojani, koja je politička opcija pobedila, odnosno, navodno se ne zna kojoj su političkoj grupaciji građani Srbije dali najveći broj glasova.Očigledno je da je u toku proces prekrajanja izborne volje građana Srbije, ili da budem precizniji u toku je izborna krađa. Da bi se ovo ostvarilo, koriste se logičke smicalice, a tipičan primer za to je podela partija koje su prošle izborni cenzus na demokratsko-reformske i nacionalističke.

Ova podela je veštačka, jer su sve partije koje su učestvovale na izborima demokratske pošto se bore po pravilima demokratske procedure koja je propisana izbornim zakonom. Sem toga, sve ove partije poštuju ustavom definisan društveni poredak. Druga odrednica kojom se pojedine partije karakterišu kao reformske je, takođe logička smicalica, jer bilo koja partija da dođe na vlast, mora biti reformska, pošto reforme predstavljaju uslov našeg opstanka.

Očigledno je da se u našem slučaju reformistima nazivaju samo one političke grupacije koje su opredeljene za reforme po receptima MMF-a i Svetske banke. To se vidi i po tome što je u politički život gurnuta i tzv. ekspertska grupa G 17 plus, jer gore pomenute finansijske institucije smatraju da njihovi favoriti moraju imati još veći uticaj na tok naših reformi kako bi se zadržao njihov dosadašnji kurs.

Dakle, i partije koje su svrstane u nacionalističke su i demokratske i reformističke. Posebna podvala je u tome što se nacionalističke stranke tretiraju kao šovinističke. To čine ljudi malog znanja i loših namera.

Doslednija i logički zasnovanija podela stranaka koje su prošle izborni cenzus je: prozapadne i nacionalne stranke. Kada se polazeći od ove podele analiziraju rezultati proteklih izbora, uočavaju se očigledne nelogičnosti u tumačenju tih rezultata. Zapadni zvaničnici tvrde da su pobedile partije prozapadne orijentacije (pripisuje im se oko 60 odsto mandata), dok je većina građana koji su glasali na izborima smatrala da je glasala za nacionalne stranke, jer SRS, DSS, SPO i NS se deklarišu kao takve. Ukoliko su pomenute stranke zaista nacionalne, onda su prozapadne partije(DS i G17 plus), osvojile manje od 30 odsto poslaničkih mandata u novoizabranoj Skupštini Srbije i to se ni na koji način ne može smatrati izbornom pobedom, sem ako F-16 ne budu angažovani u tumačenju izbornih rezultata.

Postavlja se pitanje da li gospoda iz tzv. međunarodne zajednice ne znaju račun, ili mi ne znamo neke činjenice koje oni znaju. Očigledno je da se neke od stranaka koje se deklarišu kao nacionalne u knjigovodstvu gospodina Solane vode kao prozapadne. Da li su u zabludi građani Srbije ili gospodin Solana, pokazaće se uskoro, pri formiranju Vlade. Meni se čini da su u zabludi i glasači i gospodin Solana i da novoformirana Vlada neće biti dugog veka.

Ovakve dileme su posledica činjenice da političke partije u Srbiji nisu jasno programski profilisane. Stranke su najčešće interesne grupe pojedinaca čiji je glavni cilj da zgrabe svoj deo plena sa lešine zvane društvena i državna svojina. Pat pozicija u kojoj se nalazimo se održava preko političkih monopola koji se ogledaju u kontroli medija i tokova novca, tako da na političkoj sceni godinama imamo iste igrače koji, očigledno, nisu dorasli situaciji u kojoj se nalazimo.

Izlaz iz krize mogu doneti novi ljudi koji bi Srbiji mogli da kažu novu reč. Takvih u Srbiji sigurno ima i ona mora naći načina da ih čuje.

Budimir Mrdović
Aranđelovac


D O P U N A

Ugljanin to nije rekao

"Nacionalno postaje budućnost čovečanstva", "Glas", 12. 1. 2004.

Lista za Sandžak demantovala je pojedine navode iz teksta pod naslovom "Nacionalno postaje budućnost čovečanstva", objavljenog u našem listu, 12. januara u kome Miroljub Jevtić iznosi sledeću ne-tačnost: "U toj Vladi imaćemo ekstremnog Ugljanina kome legitimitet daju Koštunica, Drašković, Ilić. Možete li da zamislie situaciju, da u parlament uđe čovek koji kaže da sa naših kovanica treba skloniti manastire jer vređaju muslimane".

Tražimo da objavite da je ovaj izjava gospodina Jevtića najobičnija kleveta i da šef koalicije "Lista za Sandžak" dr Sulejman Ugljanin nikada ovakvu izjavu nije dao i smatramo da ova izjava više govori o Miroljubu Jevtiću kao običnom politikantu a ne ozbiljnom naučniku. Gospodin Jevtić je totalno neupućen u politička zbivanja u našoj zemlji pa stoga želimo da ga obavestimo da su u parlament ušle dve sandžačke stranke i to: Socijalno-liberalna partija i Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka, a da gospodin Sulejman Ugljanin nije predsednik ni jedne od ovih stranaka.

Što se tiče Jevtićeve konstatacije da bi u Vladi Koštunica, Drašković i Ilić dali Ugljaninu legitimitet, ona svedoči o jednoj žalosnoj činjenici da jedan profesor na fakultetu Političkih nauka ne zna ništa o pojmu "legitimitet". Legitimitet se stiče samo na izborima pa mu onda preporučujemo da uzme što pre neki od leksikona političkih pojmova kako nikada više ne bi iznosio u javnosti ovakve nosense, ako ni zbog čega drugog ono bar zbog njegovih studenata, kaže se u demantiju Koalicije "Lista za Sandžak".

Odgovor profesora Jevtića

Poštovana redakcijo ja nisam rekao da je Ugljanin to izjavio, već da će u parlament ući čovek koji je to kazao, a to je Bajram Omeragić. Prema "Večernje novosti" od 4.6.2003. str. 5, gde stoji: "Koalicija Lista za Sandžak pozvala je guverenera Narodne banke Srbije Mlađana Dinkića da preispita predlog da na četiri metalna apoena budu prikazi objekata vezanih za pravoslavnu veru... Ovo je loša poruka koju Dinkić upućuje pripadnicima drugih veroispovesti... rekao je potpredednik Liste za Sandžak Bajro Omeragić", to se jasno vidi.

Inače, ja savršeno dobro znam šta je takijah, kada se i gde koristi. Za kraj samo mogu da kažem da sam uvek isticao da Ugljanin ima legitimitet među muslimanima, jer je većina za njega isto kao i to da je pravi predstavnik muslimana u verskom smislu iz Novog Pazara i da svako to treba da uvažava.

Miroljub Jevtić
Beograd