[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 15. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kakvi su odnosi između Srbije i Makedonije?

Makedonci strahuju
od gubitka identiteta

Odnosi su održavani kao usiljeno dobri po svaku cenu, a trijumf takvih odnosa bilo je rešavanje pitanja granične linije, ali tek u trenutku kada Srbija više nije bila prisutna na Kosovu i Metohiji

BEOGRAD - Kroz hapšenje mitropolita Jovana u vreme službe u Bitolju i odsustvo većih reakcija iz Srbije mogu da se sagledaju odnosi između dve države, Srbije i Makedonije, kakvi su bili i kakvi su sada, smatra istoričar Čedomir Antić. On najpre ukazuje na činjenicu da Srbiju i Makedoniju povezuju snažne istorijske i kulturne veze, ali i na to da se tokom devedesetih godina 20. veka zvanična Srbija našla u sukobu sa skoro svim okolnim narodima i državama osim sa dvema: Rumunijom i Makedonijom.

- U vreme kada je Severnoatlantski savez bombardovao Srbiju, u Makedoniji su se dogodili veliki i svakako najnasilniji nemiri u znak protesta. Ipak, to ne znači da su odnosi između Srba i Makedonaca bili sve to vreme harmonični i dobri. Istina, režim Slobodana Miloševića nije pokazivao interesovanje za Makedoniju, njeno odvajanje prošlo je mirno i brzo, za razliku od otcepljenja ostale tri republike koja su prethodila ili, u slučaju Bosne i Hercegovine, usledila.

Činilo se da ga je zanimalo samo preuzimanje celokupnog naoružanja ove državice i, naravno, slobodan privredni prolaz do prijateljske Grčke - kaže Antić, uz opasku da su je na drugoj strani, u Makedoniji, naročito u razdobljima kada su odnosi Makedonaca i Albanaca bili mirniji, odnos prema Srbiji značio neku vrstu negativnog identiteta. Ukratko, Srbija je bila najveći problem. Prvi makedonski predsednik nekoliko puta je o Kosovu i Metohiji govorio kao o susednoj i nezavisnoj državi, u Republiku Makedoniju su čak pozvane i trupe NATO kako bi zaštitile upravo severne granice zemlje.

Izostao demarš

- Ako je strah makedonskih nacionalista moguće objasniti, nemoguće je opravdati ponašanje srpskih, srpsko-crnogorskih političara i javnosti uopšte. Nema opravdanja zašto naša diplomatija još uvek nije uložila najoštriji demarš zbog hapšenja Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita Jovana. Verski progon koji se vrši u Makedoniji nije viđen ni u nedavnim ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Tamo niko već više od četrdeset godina ne hapsi visoke verske velikodostojnike - kaže istoričar Čedomir Antić.

I dok su se, prema rečima Antića, u Srbiji čak i radikali posle početnog oduševljenja ohladili od snova o "oslobođenju Južne Srbije", u Makedoniji je bilo dovoljno pomenuti katastarske nepreciznosti granične linije sa Srbijom na prostoru gnjilanske i kačaničke opštine ili suverenitet nad manastirom Prohor Pčinjski, pa da se veliko zanimanje smesta pretvori u histeriju.

- U javnosti je često i sa zvaničnih mesta spominjana revizija Bukureškog ugovora o miru i uspostavljanje jedne nove I, razume se, veće Makedonije. I pored svega toga zvanična Srbija nikada nije bila učesnik u tim krizama odnosa koje su očigledno imale iznad svega značaj i dimenziju u unutrašnjoj makedonskoj politici - komentariše Antić.

On smatra da zvanična Srbija, po običaju, od 1987. do danas, nije bila sposobna ni voljna da vodi bilo kakvu politiku osim politiku reakcije i zaštite postojećeg stanja. Odnosi su održavani kao usiljeno dobri po svaku cenu, a trijumf takvih odnosa bilo je rešavanje pitanja granične linije, ali tek u trenutku kada Srbija više nije bila prisutna na Kosovu i Metohiji.

Kakvo je, međutim, stanje u Republici Makedoniji?
- Uz sve poštovanje makedonskog naroda i njegove države, ova zemlja od proglašenja nezavisnosti nije baš požnjela nekakve međunarodne uspehe. Ime joj još uvek nije međunarodno priznato, tako da je u UN još uvek Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM), posle kratkog građanskog rata iz 2001. ova država pošla je putem federalizacije, a ljudi koji su vodili albanske gerilske i terorističke jedinice ušli su u njenu politiku. Samo takva zemlja, kojoj jedan sused ne priznaje ime, drugi teritoriju a treći nacionalnu različitost, može svog najvećeg neprijatelja prepoznati u četvrtom susedu - Srbiji. U takvoj državi, u kojoj komandant paravojske može biti političar i državnik, jedan mitropolit može (a možda i mora) biti uhapšen i zatvoren samo zato što se moli u svom domu - smatra Antić.

Po njemu, postoji samo jedan razlog zbog koga se to dešava: Srba u Makedoniji nema više mnogo.
- Od jedne trećine stanovništva pred Balkanske ratove 1912-1913. oni su u vreme komunističke vlasti, od režima izvršenim stvaranjem makedonske nacije, postali neznatna manjina. Ipak, Bukureški ugovor na koji se makedonski političari ponekad pozivaju nije bio zaključen sa Makedonijom već sa Srbijom, kako bi se njene pobedničke armije uklonile sa obala Jadranskog i Egejskog mora. Crkva, koja je 1967. odlukom ateističkog režima postala "Makedonska pravoslavna crkva", stolećima je bila deo SPC, a još u 19. veku su trojica makedonskih episkopa bili Srbi.

Makedonski nacionalisti verovatno pogrešno misle da priznavanjem prava srpskom narodu u Makedoniji, Makedonija pored teritorije, imena i nacije, neće više imati ni prošlost. Kao i svaki strah i ovaj je pre svega iracionalan i to pre svega zato što se ničija sloboda ne može izugraditi na nečijem ropstvu - veruje istoričar Čedomir Antić.

On misli da nema opravdanja za to što se niko u Srbiji ne brine jer mi danas ne znamo koliko Srba živi u Makedoniji: da li ih ima četvrt miliona ili četrdeset hiljada, zašto je u Makedoniji više Srba bilo birano u Osmanski parlament 1911, nego danas u Sobranje Republike Makedonije. Nema opravdanja, ali postoji objašnjenje:

- Srbija nije država, nema nacionalni program. Braniti nacionalne interese ne znači samo ratovati: da je 10 odsto novca koji se danas troši na tkz. Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora (bez troškova vojske i osnovne administracije) uloženo u Srbe iz Makedonije NJ.V.P. mitropolita Jovana danas bi pred međunarodnim sudom branili najbolji svetski advokati, godišnje bi Srbi u Makedoniji mogli da konkurišu za sredstva za izgradnju jedne manje fabrike, 10.000 učenika u osnovnim školama dobili bi udžbenike iz Srbije, dok bi sedam tamošnjih studenata moglo besplatno da studira u Srbiji - kaže Antić, uz opasku da se to dešava zato što mi nemamo državu i jer naš narod prolazi kroz najveće opadanje u protekla dva stoleća a najpopularniji i najmoćniji političari su ogrezli u nemoral i korupciju.

O. N.


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

Kakvi su odnosi između Srbije i Makedonije?

   


     


FastCounter by LinkExchange