[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 12. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Filozof Gordana Gošović o građanskom vaspitanju, koje se već tri godine predaje u našim školama

Decu učimo da ne budu podanici

I mnogi političari bi mogli da idu na časove i nauče da uvažavaju druge, bez obzira na različite stavove

Kada su pre tri godine đaci prvog razreda osnovne i srednje škole dobili dva nova predmeta, građansko vaspitanje i veronauku (versku nastavu), u javnosti se odmah podigla velika prašina. Dok su jedni hvalili, drugi su kudili inicijativu prosvetnih vlasti i svako je iz svog ugla nabrajao dobre i loše strane i jednog i drugog predmeta.

Najdalje u kritikama otišli su oni koji su videli samo ono što je rđavo i tvrdili da će popovi, hadžije i ostali dograbiti dečje duše i manipulisati njima, odnosno da će "građani" zaboraviti na svoj nacionalni identitet i svoje korene... U isto vreme, istraživači su upozoravali da je Srbija do 2000. bila autoritarno društvo, sa podanicima koji nisu sposobni da stvari uzmu u svoje ruke i da im podanički duh blokira svaku ozbiljniju inicijativu...

Te karakteristike ne mogu da se menjaju preko noći, a jedan od načina da dođe do željenih promena jeste obrazovanje za demokratiju i građansko društvo. To su tada mislili u Ministarstvu prosvete i sporta i toga se drže do dan danas. U prvoj godini primene građansko vaspitanje je učilo 23 odsto osnovaca i 4,6 srednjoškolaca, a već sledeće školske godine ovu nastavu je pohađalo 41,6 odsto učenika osnovnih škola i 53,2 odsto đaka srednjih škola. Kako sada izgleda nastava građanskog vaspitanja?

- Trenutno postoji sedam programa, za prvi, drugi i treći razred osnovne i srednje škole, a sedmi je pilot program u sedmom razredu, koji će već sledeće godine ući u redovan program. On se sada "pilotira" u 50 škola i zove se "rojekat građanin". Programi su različiti, na primer, u prvom razredu srednje škole uče se komunikacijske i socijalne veštine, u drugom razredu je fokus na dečjim pravima, a u trećem - na političkoj pismenosti - kaže za "Glas" filozof Gordana Gošović, načelnica Odeljenja za demokratizaciju obrazovanja u Ministarstvu prosvete i sporta.

Kako se sada objašnjavaju pojmovi demokratije i vlasti u našem društvu?
- Nastavnik ne drži klasična predavanja i nije njegov posao da pokrije sve aspekte pojma demokratije. Na primer, demokratsko društvo podrazumeva učestvovanje u javnom političkom životu. I to je, recimo, jedna od tema. Druga bi mogla da se tiče smisla učestvovanja. Nastavnik, pri tome, ne daje gotova rešenja, već zajedno sa učenicima traga za odgovorom na postavljeno pitanje.

Primilo se

- Definitivno možemo reći da su i deca i nastavnici oduševljeni ne samo metodama, nego i sadržajima koji su ponuđeni, a koji nisu postojali. U prvom srednje govorimo o svesti o sebi, o drugom, o toleranciji, predrasudama, stereotipima... I Konvencija o dečjim pravima je data kroz igru. U trećem razredu srednje škole govorimo o tome šta je demokratija, šta je vlast...

Još ne postoje podaci koliko đaka pohađa nastavu iz građanskog vaspitanja, jer nije "proradio" informacioni sistem... Zna se samo da je kroz specifičnu obuku prošlo oko 5.000 nastavnika...
- To ćemo imati tek krajem meseca, kad će se pojaviti razni podaci vezani za sistem. Tada ćemo znati i da li se povećalo interesovanje za građansko i da li i koliko ima osipanja...

Nastavnici treba da unesu elemente nove demokratske atmosfere u školski život. Mislimo da je nezamisliv demokratski sistem bez kompetentnih i odgovornih građana. Pri tome nije ideja da se deci ponudi sada neka nova ideologija, a da su nastavnici branioci nove ideologije, čak i same demokratije. Uopšte, kad govorimo o građaninu, pod tim pojmom podrazumevamo aktivnog građanina, koji ima znanja, kompetencije i koji je spreman da kritički razmotri postojeće društvo.

U Srbiji su upravo završeni parlamentarni izbori. Šta su oni pokazali, kakvog danas građanina zapravo imamo?
- Mi izlazimo iz jednog autoritarnog sistema, gde ne može ni da se očekuje da postoji ogroman broj svesnih, odgovornih, aktivnih, agilnih građana, koji su ovog momenta spremni da unaprede svoje odnose u lokalnoj ili široj zajednici. Zapravo izlazimo iz sistema gde je odgovornost uvek bila "tamo negde drugde", a ja s tim nemam ništa, ja sam samo žrtva i meni se dešava to što mi se dešava i ne mogu ništa da promenim". To nije građanin, to je podanik. Ako govorimo o građaninu, zapravo govorimo o čoveku koji je spreman, makar u mikro zajednici da menja stvari. Da zajedno sa drugim ljudima prepoznaje, pre svega, svoja prava i prava drugih i da radi na njihovoj realizaciji. Inače će mu se uredno dešavati da bude podanik i da bude žrtva, potpuno je svejedno, ove ili one politike. Kad to kažem, ne mislim na vremenske odrednice.

Ideja obrazovanja za demokratiju i građansko društvo je da se kroz obrazovni sistem negde otvori ta spremnost ili bar ukaže neophodnost da je potrebno da ljudi učestvuju u javnom životu.

Da li bi i nekim aktuelnim političarima dobrodošla nastava iz građanskog vaspitanja?
- Veoma sam sklona da verujem da jeste. Kad iskustveno prođete kroz vežbanje predrasuda i shvatite kako je to kada neko izrazi predrasude u odnosu na nas, ili vidite kako izgleda lista predrasuda ili kako je to kada uopštavamo, gradimo stereotipe ili kako izgleda kada nas ne slušaju, a hoćemo nešto veoma značajno da izrazimo...

Mnogo je jednostavnije i lakše takvom čoveku da razume da i onaj drugi može isto tako loše da se oseća ako ga ne slušaju. Ili da će mnogo bolje primiti moju poruku ukoliko je spakujem u formu koja jasno pokazuje uvažavanje, iako se ne slažemo sa izraženim stavovima. Mnogi naši političari nisu u stanju da svoje neslaganje izlože tako da pokažu da poštuju pravo na drugačije mišljenje.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^intervju

14:13h

Filozof Gordana Gošović o građanskom vaspitanju, koje se već tri godine predaje u školama

14:33h

Tomislav Đokić, lekar i slikar: Priča o opstanku i maštanju

 


     


FastCounter by LinkExchange