[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 9. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dogodovštine lovaca iz kruševačkog udruženja, koji su prošle godini u prirodu pustili 8.400 fazana

Fazan je fazan,
makar i prepariran

Jednom se desilo da je naš kolega umesto vuka pucao u - tele

I najstariji lovci ponekad nasednu na obične dečje šale. Svakom to može da se dogodi, naročito, ako celog dana ide kroz šumu, a nigde da šušne, pa ni metak ne opali. Tako se ponekad ogreše i o neka pravila, na primer, da se u fazana ne puca dok ne uzleti. Dvojici naših drugara i zaista iskusnih, starih lovaca jednom su neki dečaci podmestili preparirane fazane.

Lepo su ih smestili u krošnje drveta, pa kada su ovi naišli, odmah su opalili i to ne jednom, da bi bilo još smešnije - posle smo izbrojali, bilo je ravno osam metaka - priča za "Glas" Milomir Krstić iz sela Kobilje, potpredsednik Udruženja lovaca "Kruševac", koji je u šumi s puškom više od pet decenija, a strast za ovim sportom mu je u venama, jer kaže da je četvrto koleno lovaca u porodici. Kruševački lovci izazvali su ovih dana pažnju javnosti jer je objavljeno da su u lovišta na svom području pustili 8.400 fazana da bi ih obogatili. U udruženju ima 1.900 lovaca, od toga dve žene i, kako kažu, osim obaveznih lovačkih priča, njihov hobi je pun dogodovština i anegdota.

"Da li znate kako je naš prijatelj Rada Vuk dobio ovaj nadimak? E, toj je zabuni doprinelo svakako i što se zbila u vreme pečenja rakije, ali bilo je upravo ovako i tu nema šale, pa čoveku je i dan danas ostao taj nadimak", pitaju nas lovci koji u ove snežne dane često dolaze u svoje udruženje.

"Kada se peče rakija, oko kazana se okupe prijatelji i komšije, a, bogami tu, mora i da se popije. Već je bio sumrak i žene su muzle krave u štali, pa su pustile telad, koja su istrčavala, pa se opet vraćala unutra. Potrajalo je to, a jedno je izgleda izašlo malo dalje i u onoj polutami čulo se kako nešto šuška oko taraba. Rada dohvati pušku i stiže samo da nam vikne kako to sigurno vuk napada krave. Brzo napuni barutom pušku kapislaru, stade pored direka od kapije i opali - pravo u svoje tele", pričaju nam.

Da lisica može da se uhvati na metalnu kljusu i na tavanu, priča nam Milomir Civić, upravnik ovog lovačkog udruženja. U jednom selu primetili su da lisica krade jaja, tačnije pologe - jedno jaje koje se uvek ostavlja u gnezdu da bi se kokoška tu vratila i snela ostala. "Bilo je tu na imanju Stojadina Krstića, našeg drugara i dobrog lovca. Postavio je kljusu i lisica se "upecala" posle dve noći. Nikada ona ne bi nasela na metalnu zamku da joj je postavljena u prirodi, ali se u domaćinstvu prevarila. Najčudnije je što je svake noći kada je dolazila šetala pored tri lovačka kera, koji je nisu primećivali."

Lovci su fini i druželjubivi ljudi, objašnjavaju nam domaćini, a u ovom sportu, kako kažu, nije važno samo uloviti, već i sačuvati životinjsko blago tog područja. Inače, takvi su to ljudi, kažu da se uklapaju u svako društvo, samo su, priznaju, na sastancima malo nezgodni, pomalo preteruju, a uglavnom niko nikog ne sluša. Ali u lovu se dogodovštine smišljaju i izmišljaju, a ponekad nasedne i sam idejni tvorac na sopstvenu podvalu."Sedeli smo na nekoj strmini da se malo odmorimo i naš drug vidi svog kera Čapka kako iz ranca izvlači kranjsku kobasicu, a pošto su povezane, za jednom kobasicom izlazi druga i tako redom - isprazni se ranac podobro", priča jedan od lovaca.

"Posle nekog vremena, idemo mi dalje kroz šumu, pa odlučimo da prezalogajimo. Svi jedemo, a taj naš drug traži da mu damo malo. Pitam ga ja kako to da ništa nije poneo, a on prizna da je video Čapka kako jede kranjsku, ali nije prepoznao svoj ranac. Mislio je neka kera, neka se najede i unapred se smejao onom ko će ostati bez ručka, ne sumnjajući da je baš o njemu reč."

A da dobar lovac kao nagradu za ubijenu divlju svinju može da zaradi i zatvor jada, nam se Adam Miljković iz Kobilja, koji je sa puškom u šumi ravno 42 godine: "U lov na divlje svinje krenuli smo baš na Bogojavljenje. Zakasnio sam na zborno mesto, pa sam uz reku krenuo sam. Čujem nešto krcka i vidim tri "šipara" (divlje svinje).

Požurim, pucam po toj gomili, vidim jedna pala, pa opet ustaje i sve tri jurnuše, kada ih sa suprotne strane presrete nečiji ker i zalaja. One se okrenu, pa pravo na mene. One su išle putem, ja stranom, pa pravo u šipražje. Kada su proletele, ja pucao u jednu, oborio je i od straha više nisam uspeo da napunim pušku. Vukao sam, posle onu jednu moju, kada sretnem lovočuvara koji me optuži da sam upao u deo koji pripada "Srbija šumama", što stvarno nisam"- i danas nas ubeđuje, dok prepričava kako je svinju ponosno odvukao u selo da je vide žene i deca.

U sred njegovog ponosa stigla je i policijska patrola i oduzela mu trofej. Posle dve nedelje morao je i da se pojavi na sudu, pa se jedva izvukao. A kao stari lovac, priznaje da bez alkohola i puške nigde ne ide.

N. E. Stanisavljević


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:06h

Dogodovštine lovaca iz kruševačkog udruženja, koji su prošle godini u prirodu pustili 8.400 fazana

15:38h

Sve je više mladića i devojaka u Novom Pazaru koji konzumiraju drogu

   
 


     


FastCounter by LinkExchange