[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 8. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Stogodišnji plan o pretvaranju Srbije u rečnu zemlju

Projekat vredan
pet milijardi dolara

Ideja je da se Dunav poveže sa grčko-turskim morem

BEOGRAD - Ideja o izgradnji kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, o spajanju Dunava sa grčko-turskim morem, stara je skoro stotinu godina. Po njenoj realizaciji, stvorila bi se savremena vodena saobraćajnica koja bi povezala industrijske centre centralne Srbije sa Dunavom, a zatim uzvodno Dunavom sa Majnom, Rajnom i Severnim morem i nizvodno sa Crnim morem. Ideja predviđa izgrađivanje lanca pristaništa, iskorišćenje hidroenergetskog potencijala, poboljšanje navodnjavanja, vodosnabdevanje i odbranu od poplava, a koristi bi imalo i građevinarstvo, ugostiteljstvo, turizam i druge privredne grane. Tim kanalom, put od Beograda do Egejskog mora skratio bi se za 1.260 kilometara, dok sada vodeni put od Beograda do Egeja ima oko 700 kilometara.

Drugi prioritet

Međutim, realizacija plovnog puta duž Velike Morave, sa bočnim ograncima uz Zapadnu Moravu do Kraljeva i uz Južnu Moravu i Nišavu do Niša, moguća je i jedan je od prioriteta srpske vodoprivrede u narednim decenijama. Pre početka radova na njoj, potrebna je politička odluka i zakonska osnova, a potom kompletiranje postojeće tehničke dokumentacije i izrada odgovarajućih studija izvodljivosti.

Ipak, prema nekim procenama, za realizaciju ovog projekta potrebno je oko pet milijardi dolara, te je za sada potpuno neizvesno da li će vekovni san o izgradnji kanala od Dunava do Egejskog mora, to i ostati ili će njegovo ostvarivanje preobraziti Srbiju. Za neke stručnjake, ovo je tehnički izuzetno složen i naravno, ekonomski veoma skup poduhvat. Po tim mišljenjima, tehnički gledano, najveći problem je trasiranje plovnog puta dolinom Južne Morave kroz Grdeličku klisuru, kao i savlađivanje vododelnice kod Preševa.

Na ovom sektoru, plovidba bi se, najvećim delom, odvijala u veštačkom plovnom kanalu, pri čemu bi se visinska razlika od 266 metara savladala u tridesetak stepenica sa prevodnicima, brodskim liftovima i plovnim tunelima. Reč je o nestandardnim i izuzetno skupim objektima, kod kojih poseban problem predstavlja njihovo snabdevanje vodom.

Ideja predviđa da kanal od Dunava do Soluna bude podeljen u pet deonica, i to Velika Morava od Dunava do Stalaća, Južna Morava i lateralni kanal od Stalaća do vododelnice kod Preševa, zatim prelaz preko vododelnice, pa od nje putem Pčinja sa Vardarom i na kraju, regulisanje Vardara, kanalom do Soluna. Osim srpskog, u projektu svoj deo trebalo bi da urade makedonska i grčka strana, a da bi se uradio kanal u našoj zemlji, predviđen je rok od oko deset godina. Po nekim, idealističkim, mišljenjima, radovi bi mogli da počnu 2006. godine.

Novi raspored naselja

Po nekim mišljenjima, sprovođenje ovog projekta imalo bi višestruke efekte za središnju Srbiju i potpuno bi je preporodilo, što zbog izgradnje u kojoj bi bilo angažovano više od deset hiljada samo građevinskih radnika, tako i zbog kasnije eksploatacije kanala koji kroz Srbiju predviđa izlazak na Egejsko more. Tom prilikom, neizbežno bi bilo i to da središnja Srbija postane rečna zemlja, te bi sada kanal, pored železnice i puteva, diktirao potpuno novi raspored naselja. Prva dobrobit od kanala bila bi to što bi njegova izgradnja sa dva bočna kanala regulisala rečice i reke u vodni sistem koji bi obezbedio ravnomerno snabdevanje vodom.

Ipak, čak i takvi zagovornici ističu da je za ostvarenje ovog projekta ključno pitanje - finansiranje, ali oni kao rešenje navode formiranje Egejsko-podunavske banke, koja bi imala svoj srpski, makedonski i grčki deo. Predračunska vrednost kanala sa nekim pratećim objektima i elektranama iznosi 4,5 milijardi dolara.

Takođe, vode Srbije trebalo bi zaštititi od otpadnih voda i projektovati racionalan vodni sistem i vodosnabdevanje cele središnje Srbije. Ako se ovo reguliše, neće biti nanosa i bujica, koje se povremeno dešavaju i donose štetu koja se meri milionima dinara. Pitanje voda kroz ovaj sistem potpuno je rešivo, pošto vode na celoj teritoriji Srbije ima više nego što treba. Od ove regulacije dalje zavisi zdravlje stanovništva, poljoprivreda i vegetacija područja.

Drugi efekat izgradnje kanala bilo bi razvijanje rečnog saobraćaja, odnosno prevoz ljudi i roba, što je ekonomičniji način transporta u poređenju sa drumskim i železničkim. U planu projekta je da se uz kanal, i sa jedne i sa druge strane, napravi autoput. Zatim, u okviru projekta je i izgradnja 24 srednje hidroelektrane. Još jedna oblast čiji će razvoj podstaći kanal jeste turizam. Svaki grad imao bi svoje pristanište, ambulantu, čekaonicu, restoran, turistički biro i tržni centar.

Plovni put četvrte kategorije

U svim projektnim rešenjima nakon 1973. godine, plovni put Dunav-Egejsko more tretirao se kao plovni put četvrte kategorije, da bi u potpunosti bio saglasan sa plovnim putem Rajna-Majna-Dunav. To podrazumeva minimalnu dubinu od 2,5 metara, minimalnu plovnu širinu od 50 metara i minimalni poluprečnik krivine od 350 metara. Ovaj plovni gabarit omogućava sigurno kretanje plovila nosivosti do 1.350 tona.
U pomenutom projektu, voda bi se kao prirodni resurs koristila za više vodoprivrednih delatnosti. Posebno bi se razmotrilo korišćenje hidroenergetskog potencijala.

 

A. Matić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:15h

Savet NBS ocenio rad centralne banke

17:23h

Stogodišnji plan o pretvaranju Srbije u rečnu zemlju

17:31h

Miodrag Isakov: Preispitati privatizaciju "Jugoremedije"

17:40h

Bez poreza- voće, meso, lekovi, komunalije

17:51h

Direktor EDB "Beograd": U opremu deset miliona evra

18:03h

Za budžet do marta 72,56 milijardi

   


     


FastCounter by LinkExchange