[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 6. 1. 2004.
Sreda, 7. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Da li će crnogorski premijer podrškom državnoj zajednici uspeti da se održi na vlasti?

Đukanović trpi udarce

Glavni udarac Đukanoviću su naneli građani Crne Gore izjašnjavanjem o nacionalnoj pripadnosti na zadnjem popisu stanovništva, koji je pokazao da su čistokrvni Crnogorci u manjini u sopstvenoj republici

Crnogorski premijer Milo Đukanović je obezbedio poslednji mandat i ostanak na vlasti, kao što je poznato, uglavnom na platformi otcepljenja Crne Gore od Srbije i izlaska iz državne zajednice. Tako je obezbedio širu međunarodnu podršku i unutrašnji konsenzus i većinu. Kada se to ima u vidu, ceo projekat se može kvalifikovati kao interes male grupe na vlasti u Crnoj Gori koji se ne uklapa u šire interese građana Crne Gore i Međunarodne zajednice.

Neki poslednji događaji pokazuju, međutim, da bi mogao da započne obrnut proces i da bi premijer Đukanović mogao da počne da se zalaže za jačanje državne zajednice SCG upravo kao garanta njegove sopstvene vlasti i ostanka na političkoj sceni. Evo zašto.

Praktično još od oktobra 2000. i smene Miloševića Evropa i EU podržavaju državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. To i sada važi, a EU je veoma jasna da samo sa SCG, kao jednim subjektom, želi da razgovara i pregovara o integraciji u nju. Za EU i celu Evropu je jasno da u uslovima produžene nestabilnosti na Balkanu (sa kojom smo i mi suočeni) otvaranje nacionalnih pitanja ili revizija granica može samo da proizvede nove nevolje, sukobe, itd.

Na to EU i Evropa nisu spremne i zato premijer Đukanović nema njihovu podršku za svoju politiku, a EU je dosledna u stavu da je najbrža i najbolja mogućnost integracije Crne Gore u EU i Evropu preko državne zajednice SCG. Rusija i Kina, takođe, bez rezervi podražavaju SCG i svoje odnose prema Crnoj Gori projektuju na toj osnovi. Uostalom, u to se premijer Đukanović uverio tokom svojih ovogodišnjih poseta tim zemljama. Jedino se može reći da su SAD ostale nedorečene i da premijer Đukanović još uvek kalkuliše sa podrškom na toj strani mada se u zadnje vreme i tu mogu prepoznati neki zaokreti.

Pravosudni organi susedne Italije su neumoljivi u skladu sa principima vladavine prava i ne ostavljaju na miru premijera Đukanovića povodom šverca cigareta. Đukanović je na kraju bio prinuđen da u nedavno direktnom obraćanju javnosti preko crnogorske TV zvanično potvrdi italijanske navode o učešću dvoje ovlašćenih lica Crne Gore u poslovima sa "tranzitom" cigareta preko Crne Gore. Kako stvari stoje, Italija i njeni pravosudni organi imaju nameru da stvari teraju do kraja. Nastojanja Đukanovića da sve to ispolitizira nisu urodila plodom.

Afera sa trgovinom ženama (trafiking) je posebna i već poznata priča. Intervencije OEBS i Saveta Evrope su pokazale da vlast u Crnoj Gori nije potpuno nevina i da zbog toga postoji otvorena sumnja u pravnu valjanost sprovedenog postupka u slučaju moldavske državljanke. Preporuka tih organizacija da se obnovi postupak to jasno potvrđuje.

Dodatni problem za Đukanovića je njegov otvoren sukob sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Andrijom Jovićevićem koji ga optužuje za direktno učešće u aferi. I to je Đukanović nastojao da demantuje u javnom obraćanju, ali nije ostavio ubedljiv utisak. Zanimljivo je da je Jovićević u međuvremenu pozvan na tradicionalni molitveni doručak u SAD koje, sigurno je, brižljivo biraju zvanice. Premijer Đukanović je ovih dana jednom manje poznatom italijanskom listu dao intervju i požalio se da mu Zapad sada uskraćuje podršku i za to optužio Beograd. Da li je potreban komentar?

Međutim, glavni udarac Đukanoviću su naneli građani Crne Gore izjašnjavanjem o nacionalnoj pripadnosti na zadnjem popisu stanovništva. Treba podsetiti da je taj popis imao stratešku funkciju za Đukanovića da obezbedi neophodan konsenzus i unutrašnju presudnu činjenicu za realizaciju otcepljenja. Popis je potvrdio da su čak čistokrvni Crnogorci u manjini u sopstvenoj republici i da deklarisani Crnogorci u ukupnom stanovništvu nemaju većinu, dok srpski korpus čini trećinu stanovništva.

To je suštinski poraz jedne anacionalne politike. U vezi sa nacionalnim interesima treba imati u vidu i činjenicu da bošnjačkom življu iz Raške oblasti u Srbiji i Severne Crne Gore ne odgovara cepanje i deljenje i da to nije njihov nacionalni interes, što Đukanović izgleda ne uvažava. Ali zato zanemaruje opasnost od velikoalbanskih tendencija kojima je naklonjen albanski većinski živalj u Malesiji i ulcinjskoj ravnici, jer mu te strukture upravo pružaju podršku zbog komplementarnih separatističkih interesa.

Na kraju ostaje pitanje istorije, religije, etnikuma, ekonomske povezanosti, jezika, pisma, da ne nabrajamo, što sve skupa veoma ozbiljno ugrožava argumente i političku poziciju premijera Đukanovića. Poslednje aktivnosti premijera sa međunarodnim predznakom (razgovori sa diplomatskim predstavnicima u Podgorici), kojima se medijski forsirano da je poseban značaj, neodoljivo podsećaju na blizu istoriju kada je izolovani predsednik Milošević obavljao spoljnopolitičke aktivnosti sa nekim stranim predstavnicima.

ZORAN MILIVOJEVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:15h

Da li će crnogorski premijer podrškom državnoj zajednici uspeti da se održi na vlasti?

17:35h

Kako zapadna štampa komentriše protekle izbore u Srbiji

   


     


FastCounter by LinkExchange