[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 6. 1. 2004.
Sreda, 7. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Priča o Vitlejemskoj zvezdi stolećima zaokuplja pažnju ljudi

Vodilja do mesta rođenja

Vitlejemska zvezda je trenutak kada su se Jupiter i Saturn toliko približili jedno drugom da je izgledalo da će se stopiti u veliku svetleću loptu

A kada se rodi Isus u Vitlajemu judejskom, za vreme cara Iroda, a to dođu mudraci od istoka u Jerusalim i kažu, gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo"

Stolećima je kazivanje jevanđeliste Mateja o mesijanskoj zvezdi zaokupljalo maštu ljudi. Laici i stručnjaci su mnogo raspravljali o toj zvezdi i te rasprave su sadržane u obimnoj literaturi. Sve što se kreće nebom, sve ono što je plod same fantazije, sve je to proglašeno za "vitlejemsku zvezdu".

Iz biblijskog teksta je sasvim očigledno da se ovde radilo o nebeskoj pojavi jedne sasvim posebne vrste. Ako mislimo na jedan iznenadni svetli bljesak na nebeskom svodu, onda dolaze u obzir samo dve mogućnosti, ne uzimajući u obzir i zvezde padalice: dakle, ili kometa ili jedna nova zvezda, izražena stručnim jezikom "nova".

Pojava Vitlajemske zvezde, a prema onome kako ju je sveti jevanđelist Matej opisao, u svetlosti savremenog astronomskog znanja, prema svima znacima bila je Nova, tj. nova zvezda. Tako se naziva zvezda koja odjednom zasija na nebeksom svodu i koja se može i golim okom videti. Interesantno je da je još Origen, koji je živeo u Aleksandriji oko 200. godine posle rođenja Hristova, sa genijalnom pronicljivošću nazvao Vitlajemsku zvezdu - nova.

Razume se, nas najviše interesuju rezultati novih astronomskih ispitivanja, odnosno oblika i karaktera Vitlejemske zvezde. Oni vode svoj početak od poznatog svetskog matematičara i astronoma Johanesa Keplera. Nešto pred praznik rođenja 1603. godine, 17. decembra, taj astronom je sedeo u svojoj opservatoriji visoko iznad Vlatave na Hradčanima u Pragu i svojim teleskopom pratio približavanje planeta jedne prema drugoj.

Pred njegovim očima ukazala se veličanstvena pojava, koju astronomi nazivaju "konjukcija", tj. približavanje dvaju nebeskih tela na podjednakoj razdaljinskoj dužini. Katkad se dve planete toliko približe jedna drugoj, da izgledaju kao jedna velika sjajna zvezda. U toku te noći, Jupiter i Saturn su obrazovali konjukciju u sazvežđu "Ribe". Ispitujući tu pojavu, Kepler se setio dela "Izvori spasenja" poznatog jevrejskog naučnika Abarbanela. U njemu je naučnik saopštavao da je prema jevrejskim astrolozima konjukcija Jupitera i Saturna bila nagoveštaj velikih istorijskih događaja; prema njima, očekivani Mesija je trebalo da se pojavi u svetu pri takvoj konjukciji Jupitera i Saturna u sazvežđu "Ribe".

Kepleru je odjednom blesnula genijalna pretpostavka: da li i Vitlejemska zvezda, kojom je obeleženo rođenjeHristovo, nije bila konjukcija slična onoj koju je on video za vreme praznika rođenja 1603. godine? Kepler je započeo najdetaljnija i tačna astronomska ispitivanja, čiji je rezultat bio da je 747. godine od osnivanja Rima, tj. 7. godine pre nego što je ustanovljeno hrišćansko brojanje godina, bila najmanje tri puta konjukcija Jupitera i Saturna u sazvežđu "Ribe".

Zaključci Johanesa Keplera osnivača planetnih zakona koji su po njemu dobili ime, bili su primljeni i podržani i od drugih poznatih astronoma onog vremena. Pored svega, tada se astronomska nauka nalazila na takvom stepenu razvitka da spomenuti rezultati Keplerovog ispitivanja nisu mogli biti dokazani na neosporan način, odnosno, nisu imali jasan naučni dokaz.

Međutim, nauka našeg stoleća dala je i taj dokaz. Konačno je 1925. g. nemački naučnik P. Šnabel dešifrovao novovavilonsko klinasto pismo i crteže jednog čuvenog antičkog stručnog instituta astrološke škole iz Sipara u Vaviloniji. Između beskrajnih naziva podataka, on nailazi na jednu zabelešku o položaju planeta u sazvežđu riba. Tu su Jupiter i Saturn brižljivo ucrtavani tokom pet meseci. A to je, preračunato na naše vreme, 7. godina pre Hristovog rođenja!

Sam događaj Roždestva mogao se ovako odigrati: 29. maja 7. godine pre Hrista mudraci su posmatrali prvo sužavanje položaja obe planete. U to doba u Mesopotamiji vlada već nepodnošljiva vrućina, a leto nije vreme za teška i dugačka putovanja. Osim toga, oni su znali da će se konjukcija ponoviti 3. oktobra. Isto onako kao što su umeli da izračunaju buduće pomračenje Sunca i Meseca, mogli su unapred tačno izračunati i ovu konjukciju. Pošto je 3. oktobar bio baš jevrejski praznik Očišćenja, oni su mogli da tu okolnost shvate kao neki predznak i da upravo zbog toga krenu na put.

Pošto su se 4.decembra Jupiter i Saturn po treći put sastali u sazvežđu riba, oni se "obradovaše veoma velikom radosti" i krenuše u Vitlajem, "a to i zvezda koju su videli na istoku iđaše pred njima" (Mat. 2, 10.9). Na putu za Hevron, 7 kilometara udaljenom od Jerusalima, postoji selo "Vet Lam", stari Vitlajem u Judeji. Prastari visinski put, kojim je još Avram prošao, vodi sa severa skoro tačno na jug. Prilikom svoje treće konjukcije planete Jupiter i Saturn su izgledale kao da su se stopile u jednu veliku svetleću zvezdu. U večernjem sutonu mogle su se primetiti s juga, tako da su mudraci sa istoka na svome putu iz Jerusalima u Vitlajem stalno imali pred očima ovu blještavu zvezdu. Zvezda je zaista išla "pred njima" onako kako opisuje jevanđelje.

Svake godine milioni ljudi u svetu slušaju istoriju o mudracima sa istoka. "Vitlejemska zvezda", neodvojivi simbol Božića, i inače prati ljude kroz svet.

PROTOĐAKON LJUBOMIR RANKOVIĆ


vesti po rubrikama

^božićni dodatak

14:20h

Božićna poslanica patrijarha Pavla i svih arhijereja Srpske pravoslavne crkve

14:28h

Srbi 7. januara proslavljaju Roždestvo Gospoda Isusa Hrista

14:36h

Vladika Raško-prizrenski Artemije o značaju Božića za čovečanstvo

14:49h

Veliki koncert u beogradskom Domu sindikata

14:57h

Božićno predanje: Čoveka koji je raspet s Hristosom trideset godina ranije podojila je Bogorodica

15:06h

Priča o Vitlejemskoj zvezdi stolećima zaokuplja pažnju ljudi

15:15h

Lepi božićni običaji do danas su se održali u Kikindi

   


     


FastCounter by LinkExchange