[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 6. 1. 2004.
Sreda, 7. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vladika Raško-prizrenski Artemije o značaju Božića za čovečanstvo, duhovnom stanju naroda, Kosovu i Metohiji…

Srbe "krasi" nepoznavanje vere

Roždestvo je najvažniji događaj od stvaranja sveta. Očekujemo da će svi pravoslavni hrišćani proslavljati Božić istog dana.
Očekujemo da nova vlast učini ono što prošla nije uspela, a to je da stvori i definiše jasno državni i nacionalni interes kada je reč o Kosovu i Metohiji

Njegovo preosveštenstvo vladika Raško-prizrenski dr Artemije (Radosavljević) u intervjuu za "Glas javnosti" govori o značaju Roždestva Gospoda Isusa Hrista, božićnoj radosti, duhovnom stanju našeg naroda, očekivanjima od nove vlasti, Kosovu i Metohiji…

Vaše preosveštenstvo, šta Roždestvo Hristovo znači za čovečanstvo?
Rođenje Sina Božjega Gospoda Isusa Hrista na zemlji kao Bogomladenca, za čoveka i za čovečanstvo, za zemlju i za vaseljenu predstavlja jedino "Novo pod Suncem" - najvažniji događaj od stvaranja sveta. U stvari, to je ono što je Gospod sam za sebe rekao da je - POČETAK. Početak svega dobroga, naprednoga i spasonosnoga u čoveku i za čoveka, u čovečanstvu i za čovečanstvo.

Gospod Hristos je svojim rođenjem na zemlji započeo najgrandioznije delo, najsudbonosniju revoluciju koja je ikada izvedena u istoriji roda ljudskoga, revoluciju i bunt čoveka protiv svakoga greha najpre u sebi pa onda i oko sebe, protiv svakoga zla, protiv svakoga đavola. A svesna borba protiv te troglave aždaje i jeste borba za spasenje čoveka.

Otuda je praznik rođenja Hristovog - Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji je najdublje utkan u život svake ljudske duše, svake porodice, svakog hrišćanskog naroda. To je praznik najviše ukrašen i okićen narodnim običajima koji se u detaljima razlikuju od mesta do mesta, no koji u suštini uvek simbolišu i izražavaju samu suštinu događaja koji se praznuje. A to je da Novorođeni Vitlejemski Bogomladenac predstavlja za svakoga čoveka Hleb Života, Svetlost Istine, životvornu toplotu, večnu mladost i nepomutivu radost.

U ropstvu i slobodi

Božić se radosno proslavljao u našem narodu i u ropstvu i u slobodi, i u bogatstvu i u sirotinji, i u kraljevskim dvorovima i u narodnim zbegovima. Tu radost koju donosi "Božić Bata" najviše osećaju i najpunije doživljavaju deca, jer osećaju da je njima najbliži Onaj koji se te noći uoči Božića rodio, a koji je kasnije toliko ljubavi pokazao i projavio prema deci, postavivši ih čak za primer odraslima. "Ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko".

Možete li uporediti kako je najradosniji praznik proslavljan nekada, u vreme Vašeg detinjstva a kako danas. Kako ste tada doživljavali Božićnu radost, a kako sada?

Postoji ne mala razlika u načinu proslavljanja Božića za mene lično, u vreme kada sam bio dete i danas kada sam Episkop. No ta razlika nije suštinska nego više načinska. Kao dete radovali smo se detinjskom radošću svemu onome što donosi Božić: spremanje pečenice, sečenje badnjaka, unošenje slame u kuću, posna večera na slami na badnje veče…

Posebno uranku kada se sa fenjerom u ruci kretalo iz kuće u crkvu na božićnu Liturgiju, a potom - omršaju posle dugog posta za božićnom trpezom. Sve su to sadržaji i današnje radosti koju doživljavam kao Episkop, a naročito Božićna arhijerejska Liturgija sa mnogo naroda i dece, deobom deci poklon-paketića, obilazak svojih manastira i monaha i podela duhovne radosti sa njima i svima sa kojima se susrećemo. Ali, čini mi se da je radost Božića ista i ona koju sam doživljavao kao dete i ova koju sada doživljavam kao episkop. A to je unutrašnja punoća i blaženstvo.

Ima li razlike u običajima i praznovanju Roždestva Gospodnjeg u Vašem rodnom Leliću i na Kosovu i Metohiji?
Suštinske razlike nema. Ali uslovi u kojima danas dočekujemo i slavimo Božić na Kosovu i Metohiji u mnogome se razlikuju od onih uslova u kojima se taj praznik dočekivao i dočekuje u Leliću ali i bilo gde u Srbiji izvan Kosova i Metohije. To je poznata bezbednosna situacija i getoistički način našeg života u kome smo lišeni mnogih mogućnosti i slobode kretanja pa i slobodnog odlaska po Badnjak u šumu.

No i u takvim (ne)prilikama ništa ne može da pomuti unutrašnju radost koju donosi sam praznik Božića, te se i danas na Kosovu i Metohiji Rođenje Hristovo slavi i dočekuje po tradicionalnom srpskom običaju. I ovde se Božiću najviše raduju deca.

Da li će ikada više svi pravoslavni hrišćani proslavljati Božić istog dana?
To je stvar nade a ne nagađanja. Ono što ljudima danas izgleda nemoguće, Bogu je sigurno moguće. Mi očekujemo da će do toga doći.

Da li je pitanje kalendara astronomsko ili teološko?
Kalendar je svakako astronomsko pitanje, ali vernost Vaseljenskim Saborima i Svetim Ocima, držanje i vernost crkvenom predanju, jeste i te kako teološko pitanje koje se ne može i ne sme prenebregavati zbog bilo kojih privremenih i prolaznih razloga i interesa.

Ima mišljenja da Badnjak nema neki poseban teološki značaj, već da je paganskog porekla. Kako to komentarišete?
Kao mišljenje onih kojima ništa nije sveto, koji se još nisu sreli sa novorođenim Bogomladencem Hristom. Zato svuda nalaze paganizam. Takvima kao božićni poklon upućujemo molitvenu želju da što pre dožive svoje Sretenje kako bi razumeli Božić.

Kod Rusa je jelka obavezna za Božić čak i u hramovima. Otkud pojedina verovanja da je to čisto katolički običaj?
I kod Grka je danas jelka, ali je nekada bio badnjak. Nije li tako bilo i kod Rusa? To je pitanje koje treba proučavati, a kojim se nismo specijalno bavili. Poznato je da su i Rusi, kasnije i ostali pravoslavni narodi preko njih, doživeli veliki uticaj zapadne sholastičke teologije, od čega ni naš narod nije ostao pošteđen. Nije li i jelka za Božić plod tog uticaja?

Kako ocenjujete sadašnje duhovno stanje u našoj zemlji, a posebno našeg naroda na Kosovu i Metohiji?
Slično stanju oporavka čoveka posle duge i teške bolesti. Posle više decenija ateističkog i bezbožnog satiranja našeg naroda, kada su sve duhovne vrednosti bile dovedene u pitanje, kada su mnoge generacije bile odgajene bez ikakvog verskog vaspitanja, danas je vreme postepenog, spontanog vraćanja Bogu, Crkvi i samima sebi. Kada je srpski narod u pitanju, tu nema bitne razlike od onog dela koji živi na Kosovu i Metohiji i onih Srba koji žive u ostalim delovima Srbije, na teritoriji bivše Jugoslavije ili bilo gde u svetu. Nas svuda "krasi" nepoznavanje svoje vere i život ne po veri. Ipak, verujemo u narodni oporavak u duhovnom pogledu, ma koliko taj proces bio dug i mukotrpan.

Šta očekujete do sledećeg Božića?
Ništa spektakularno. Godina dana je kratka da bi se nešto krupno desilo na fonu života jednog naroda. Ipak, očekujemo da se nastavi proces duhovne obnove, da nova vlast učini ono što prošla nije uspela, a to je da stvori i definiše jasno državni i nacionalni interes kada je Kosovo i Metohija u pitanju, da rešavanju tog pitanja pristupi jedinstveno, državnički, a ne partijski, stranački, kao što je, nažalost, do sada najčešće činjeno. Od međunarodne zajednice očekujemo doslednije zalaganje za sprovođenje Rezolucije SB UN 1244 i bespristrasni odnos prema svim žiteljima Kosova i Metohije, naročito kada je u pitanju povratak prognanih lica.

Već dugo se govori o neophodnosti održavanja svepravoslavnog Sabora na kojem bi bila razmatrana najaktuelnija svepravoslavna pitanja (kalendar, post...). Kakvo je Vaše mišljenje?

Potreba jednog svepravoslavnog Sabora je nužna. No ne radi pitanja koja Vi pominjete - kalendar i post, jer su ta pitanja odavno rešena za Pravoslavlje i za pravoslavne, i na njih se ne treba vraćati, nego poštovati ono što su Sabori regulisali. Međutim, postoje pitanja dostojna jednog takvog Sabora, no koja se, nažalost, ne nalaze na spisku pitanja onih koji se trude i rade na pripremanju jednog takvog Sabora.

Ta pitanja su eklisiološka: Pravoslavni, svetootački stav prema još pre 950 godina nastalom velikom raskolu (otpadu), i prema pravoslavnoj Dijaspori. Nažalost, ta pitanja mnogima danas ne predstavljaju problem, nego žele da se bave onim što je Crkva već blagovremeno rešila. Nadajmo se da će u doglednom vremenu doći do predanjskog pravoslavnog shvatanja Crkve i njenih stvarnih potreba, što će i dovesti do realizacije i održavanja jednog svepravoslavnog Sabora, čije će odluke biti saglasne sa prethodnim Vaseljenskim Saborima, što jedino može i tom budućem Saboru doneti epitet Vaseljenski.

U protivnom, mogao bi jedan takav Sabor doneti Crkvi mnogo više štete nego koristi. To je ipak, u Božijoj vlasti, i verujemo da Duh Sveti, koji Crkvom rukovodi i "upućuje je na svaku Istinu", neće dopustiti da se napravi pogrešan potez.

Na kraju, sve čitaoce "Glasa javnosti" i sve pravoslavne hrišćane pozdravljamo tradicionalnim pozdravom
MIR BOŽJI! HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

PETAR PAŠIĆ


vesti po rubrikama

^božićni dodatak

14:20h

Božićna poslanica patrijarha Pavla i svih arhijereja Srpske pravoslavne crkve

14:28h

Srbi 7. januara proslavljaju Roždestvo Gospoda Isusa Hrista

14:36h

Vladika Raško-prizrenski Artemije o značaju Božića za čovečanstvo

14:49h

Veliki koncert u beogradskom Domu sindikata

14:57h

Božićno predanje: Čoveka koji je raspet s Hristosom trideset godina ranije podojila je Bogorodica

15:06h

Priča o Vitlejemskoj zvezdi stolećima zaokuplja pažnju ljudi

15:15h

Lepi božićni običaji do danas su se održali u Kikindi

   


     


FastCounter by LinkExchange