[an error occurred while processing this directive] 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 4. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Dr Dana Popović: Savet novim vlastima

Ne budite prevrtljivi

Na kratkoročne promene reaguje jedino špekulativni kapital, koji obožava prevrtljive i slabe vlade, jer najviše zarađuje na njihovim nedoslednim potezima

BEOGRAD - Dva su ekonomska razloga zbog kojih se na vlasti ne sme biti prevrtljiv. Prvo, sve odluke privatnog kapitala baziraju se na očekivanjima, a ne na postojećem stanju. Drugo, na kratkoročne promene reaguje jedino špekulativni kapital, koji inače obožava prevrtljive i slabe vlade i najviše zarađuje upravo na njihovim čestim i nedoslednim potezima. Zato bi nova vlada najpre trebalo da usvoji sve bitne principe i definiše sve bitne okvire, a zatim da ih se dosledno pridržava. To je provereno težak, dokazano ostvariv i po svoj prilici izazovan zadatak, poručuje dr Dana Popović sa beogradskog Ekonomskog fakulteta novoj Vladi Srbije, bez obzira na to ko će je formirati.

-Tri su bitne poruke koje od vlade odmah očekujemo. Prva je odnos prema Evropskoj uniji, drugo je politika spoljnotrgovinske liberalizacije i dalje privatizacije, a treće je pitanje vladavine prava. Naravno, ekonomija je sistem, svi elementi su međuzavisni, a doslednost podrazumeva da jedna odluka ne protivreči drugima. Stoga se i ova tri pitanja praktično svode na prvo pitanje, a to je - da li nam je u interesu, to jest da li hoćemo, odnosno, političkim rečnikom rečeno, postoji li ozbiljna politička alternativa procesu pridruživanja Evropskoj uniji?

Ko se kome pridružuje?

Što se puta u Evropu tiče u to se svi zariču i oni koji su pre izbora obećavali hleb za tri dinara, kao i oni koji su nas već 2007. videli u tom društvu. Ako zaista hoćemo tamo, šta nova vlast mora da čini?
-Pošto nema vlade koja će reći da neće u Evropu, ostaje samo da se ne bude prevrtljiv. A šta bi to značilo? Pa recimo značilo bi to da se onda ne može više govoriti o našem, specifičnom, putu u Evropu, jednostavno stoga što nije Evropska unija ta koja želi da se integriše sa nama, nego smo mi ti koji težimo da se pridružimo njima! Dakle, o samostalnom definisanju pravila igre - nažalost, ili na sreću, svejedno, jednostavno nema ni govora. Nadalje, ovaj princip treba operacionalizovati. Najpre tako što će - umesto stotinak, kao do sada - vlada (kao, recimo, u Sloveniji) otvoriti najmanje 2.000 tačno definisanih radnih mesta na kojima će se rešavati brojni aspekti pridruživanja Uniji. Osim što će zaposliti po pravilu mlade, obrazovane ljude i barem delom sprečiti odliv mozgova, konačno ćemo moći da se nadamo nekom zaokruženom institucionalnom okviru, koji će prepoznati i onaj famozni strani kapital koji nikako da privučemo u ove, još uvek tako egzotične privredne krajeve.

Kako se sa tim (ne)slažu obećanja o sprečavanju rasprodaje drage nam društvene svojine i o stavljanju rampi na granicama za opasnu stranu robu?
- Pitanja spoljnotrgovinske liberalizacije i samog metoda privatizacije najviše su osporavana u toku kampanje, pretpostavljam iz čistog populizma, što se u političkim kampanjama i može razumeti, ozbiljno bi bilo jedino ako su ozbiljno mislili. No, ukoliko se bira evropska opcija, ni ovde nema preterano mnogo "vrdanja", mada mnogima izgleda još uvek nije jasno - zašto. A postaće jasno čim se zapitamo šta sadrži čuvena Studija izvodljivosti, za koju sigurno svi znaju da EU treba da završi do marta 2004. godine, dok se svi domaći zvaničnici sekiraju što se datum njenog usvajanja stalno odlaže? Ona, kao i njen nastavak - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju upravo sadrže datume i rokove u kojima mi treba da spuštamo svoj nivo zaštite prema EU!

Prevedeno na srpski jezik to znači?
- To znači da ćemo mi od tog trenutka početi da sprovodimo dalju liberalizaciju prema EU. Neki će reći - da, ali samo prema njima. Ja ću se odmah s tim složiti, jer je to praktično i nebitno. Ako će Zastava onda imati definisanu putanju snižavanja carina prema Folksvagenu, Audiju, Fordu, Fijatu ili Škodi, šta će joj značiti visoke carine na Hjundai, čak i ako se ne otpočne sa njegovom proizvodnjom u okviru EU? Čemu se može nadati EI Niš, koji neće moći da održi bilo kakav oblik zaštite prema elektronici iz Simensa, Boša, Filipsa, koju će svaki normalan građanin i privatni srpski privrednik uvek radije kupovati. Ali ni tu nije kraj problemima onih koji hoće u Evropu i svet, ali polako, i uz pojačanu zaštitu.

Naime, samim zahtevom za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (a zahtev je podnet 2001. godine) već je definisano da mi više ni za milimetar, miligram, pedalj niti za što god hoćete - ne smemo dalje da povećavamo bilo koji oblik carinske ili vancarinske zaštite. I setimo se još jednom da smo mi tražili prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju, nisu oni tražili prijem u Zajednicu Srbije i Crne Gore! A da bi ovu politiku promenila, jedna ozbiljna vlada morala bi da pruži ozbiljnu političku alternativu ulasku u STO i sve ostale mere uskladi sa tim. Kako se odmah vidi, ovde se nikako ne sme biti prevrtljiv, to svet ne razume.

Pazite se

A zaokret u odnosu prema privatizaciji, na tome su mnogi pred izbore prikupljali političke poene?
-Već istrošenoj polemici o metodu privatizacije - da li nastaviti sa tenderskom ili se vratiti na vaučersku privatizaciju (u Evropu se, naime, može ući na oba načina) - treba ipak dodati ono treće, presudno pitanje, o vladavini prava. Naime, svaka dosledna vlada morala bi što pre doneti jedan savremeni zakon o stečaju i zakon o izvršnom postupku, koji će da štiti poverioce, a ne dužnike, što je bila jedna od egzotičnih odlika ovog privrednog prostora. No, ako to bude tako, a vlada izmeni metod privatizacije, sve one firme "iz karantina", koje nisu privatizovane i koje je prethodna vlada obilato subvencionisala, postaju vlasništvo radnika, nebitno da li onih koji tamo rade, ili vlasništvo svih nas. Istoga trenutka sve te firme, pošto su privatne, odlaze u stečaj, sve sa svojim novim vlasnicima.

U suprotnom, ako vlada nastavi da ih subvencioniše, vraćamo se na problem prevrtljivosti onih koji tvrde da se bave privatizacijom, a u stvari ne znaju šta rade, ili možda ipak znaju, ali onda očigledno imaju neki drugi interes da baš tako rade. U oba slučaja, to neće privući one koji tek treba da ulože svoj kapital u taj budući transparentan i stabilan privredni ambijent i da pokrenu proizvodnju koja će Srbiji obezbediti devizni priliv, novu zaposlenost i održivi rast. A pošto se sve odluke privatnog kapitala baziraju na očekivanjima, svaka prevrtljivost biće žestoko kažnjena. Dakle, pazite se.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:13h

Dr Dana Popović: Savet novim vlastima

17:24h

Naličje privatizacije- slučaj "Milana Toplice"

   


     


FastCounter by LinkExchange