[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 4. 1. 2004.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kako se snalaze naši daroviti ljudi u belom svetu

Svuda je rad formula uspeha

Inženjer Miroslav Živković u Holandiji radi u poznatoj istraživačkoj laboratoriji

Gde se sve nalaze i kako se snalaze naši talentovani ljudi u belom svetu, kako je bilo na početku, koliko im je trebalo vremena da se snađu, šta im se tamo najviše sviđa, a šta im nedostaje iz domovine? Kako žive i da li i pod kojim uslovima razmišljaju o povratku...

Jedan od onih koji su otišli, ostali i uspeli je i elektroinženjer Miroslav Živković. Odmah posle diplomiranja, 1994. je, kao jedan od najboljih studenata iz svoje generacije, počeo da radi u Pošti, odakle je skoro odmah "pobegao", prvo na Tehnološki fakultet, a onda u Institut "Mihailo Pupin". Odatle je i došao u Holandiju, neposredno posle bombardovanja, jula 1999. Počeo je najpre da radi u delu firme Lusent tehnolodži, koja je nastala kao "spin-off" američkog AT&T, a onda je 2000. prešao pod okrilje Bell Labsa.

- Poredeći sa fudbalom, to je kao da igram fudbal u Realu iz Madrida - ustanova u kojoj sada radim je slavna, ima tradiciju i ugled. Neka od najvećih imena u svetu telekomunikacija i računarstva su radili ovde, a da ne spominjem šta je sve izašlo pod okriljem "Belovih laboratorija". Početak na poslu je bio OK... Što se tiče uklapanja, nije bilo nekih problema. Ono što je zanimljivo, a što su mi kolege kasnije rekle, jeste da je menadžer mog departmenta pre mog dolaska poslao jedan imeil u kome je strogo zabranio bilo kakve diskusije sa mnom i provokacije na temu bombardovanja - priča dr Živković.

Vikend je svetinja

- U ovoj državi je za sve potrebno zakazati sastanak. To uključuje i frizere, majstore, (naravno) zubare, doktore itd. Majstori ovde rade od 9 do 17 sati, kada, naravno i ja radim. Ako i treba da mi dođu kući, to znači u principu da ja moram da uzmem slobodno od posla da ih sačekam. Majstor poštuje svoje (slobodno) vreme i neće da radi vikendom (nedelja ne dolazi u obzir) kada bi sigurno imao mnogo više posla, pojašnjava Živković.

Posao koji je radio u Beogradu i sadašnji su prilično uporedivi što se tiče ideja i kreativnosti. Drastična razlika je u uslovima rada i to će tako, po svoj prilici, jako dugo i ostati.
- Velika je razlika i to što se ovde ne postavlja mnogo pitanja ako čovek radi OK, ako ne kasni sa rokovima... meni se dešavalo (a i drugim kolegama) da dolazimo i u 10 na posao; to nam niko nije nabijao na nos (iako zvanično na poslu mora da se bude do 9). Nije problem izaći sa posla ako mora da se obavi nešto. Ni pozvati nekoga privatno. Nikada mi nije prebačeno što sam ujutru "prelistavao" naše novine na Internetu... Ono što je drastična razlika to je neki nivo samodiscipline ljudi koji rade ovde. Niko ne zloupotrebljava telefon da bi pričao 2-3 sata dnevno - sem ako nije poslovni razgovor, naravno. I niko ne surfuje 6-7 sati dnevno u privatne svrhe - kaže Miroslav.

On primećuje da kod nas vlada stereotip da su ljudi u Holandiji glupi, da nemaju pojma ni o čemu i da smo mi superiorniji u odnosu na njih, pre svega pametniji. I tvrdi da to ne odgovara istini.
- Moje kolege su posebno birane (to su bili naj, naj studenti sa holandskih univerziteta) tako da za njih to u principu ne važi... Uglavnom, za mene je bilo veliko iznenađenje kada sam saznao da su neki od njih čitali Ivu Andrića, i pitali me o njegovim knjigama. Takođe je bilo zanimljivo što su znali za neke naše sportske uspehe, a i do detalja o temama kao što su Drugi svetski rat u našoj zemlji... Kada to pričam našim ljudima koje ovde znam, oni ne mogu da veruju - priča sagovornik "Glasa".

Početni period, upoznavanje sa Holandijom, trajao je četiri do pet meseci a kad je naučio jezik, sve je bilo mnogo lakše. Kaže da je sada u fazi "filozofiranja" i poređenja Holandije sa Srbijom i nekim drugim zemljama u kojima je boravio u međuvremenu. Prva i osnovna razlika (nažalost i vrlo važna i najveća) su pare. Holandija ima puno para i to se vidi već na prvi pogled. Dovoljan je samo jedan detalj da se potkrepi ta tvrdnja - posle terorističkog napada na SAD 11. septembra, holandska vlada je samo nekoliko dana kasnije izdvojila 200 miliona evra za unapređenje sistema sigurnosti na aerodromima i drugim javnim mestima.

Leče pričom

Pravo je čudo kako Holanđani ne boluju više, primećuje Živković, uz opasku da njihovi lekari, uglavnom, leče pričanjem...
- Bio je to dobar vic kada su se "haški optuženici" žalili da nemaju dobar tretman od strane lekara - oni imaju tretman kakav se ovde pruža svima - nikakav. Ono što je stvarno neuništivo i što svuda isto funkcioniše to je birokratija - zapaža Živković.

Prema oceni Živkovića, u Holandiji važi pravilo - jednom stranac, uvek stranac. Tamo je u političkom rečniku izraz alohtono stanovništvo (nasuprot autohtonog) odomaćen. Pitanje je samo da li je stranac "integrisan" u društvo ili ne. Postoje, naravno, i stranci koji se manje i više vole... oni koji se najmanje vole su Marokanci i Turci.

- Slaba je uteha što nas nema na toj listi, kada smo mi za Holanđane isti, tj. mene ne bi mogli da razlikuju od Turčina na ulici (čisto da se zna na koga ličimo). Uglavnom, mogu da se uverim na delu kako demokratija radi, kako se stalno potencira da stranci neće da se integrišu jer ne znaju jezik i ne mare za načela države u kojoj žive. Čak se ide toliko daleko da se traži da se propovedi u džamijama odvijaju po NL standardima (žene i muškarci su jednaki i mogu da se izmešaju i slično).

Zagovara se donošenje zakona koji će da omogući proterivanje onih verskih vođa koji propagiraju ideale suprotne NL standardima... Još jedan zanimljiv podatak su takozvane "crne škole". Ako stranci počnu da se naseljavaju u jedan deo grada, autohtono stanovništvo počinje da se iseljava.. To ima za posledicu da se deca ispisuju iz škole u tom delu grada i prebacuju u škole u delu grada u koje idu (gotovo isključivo) NL deca... A takvih primera ima još - komentariše Živković.

Na kraju priče o uklapanju kaže da je, što se tiče posla, "sve OK", ali što se tiče privatnog života, "to nam nikada neće poći za rukom".
- U redu je, funkcionisaćemo mi, ali to su ipak dva sveta, dva mentaliteta, ili što se ovde kaže, dve različite kulture. Slične priče se odnose i na druge naše ljude - priča Živković.

Standard koji ima zajedno sa ženom je naravno visok, iznajmili su kuću, nemaju kola i za nekoliko godina zajedničkog života uglavnom su nabavili sve što im treba. Ali je zanimljivo da im na kraju meseca ne ostaje puno para.

Ono što njemu i njegovoj ženi nedostaje jesu, naravno, mnogobrojni prijatelji iz Beograda, a donekle i naša hrana. A i kulturni život u Holandiji nije kao u Beogradu. Što se povratka tiče, ne zna odgovor na to pitanje. Videće...

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^dosije

15:40h

Kako se snalaze naši daroviti ljudi u belom svetu

15:55h Svima je jasno da lider DSS-a mora odigrati ključnu ulogu za rasplet krize u Srbiji
   


     


FastCounter by LinkExchange