[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 14. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Zašto predstavnici demokratske političke opcije često izbegavaju direktan odgovor na pitanje saradnje s Hagom

Pritisci ojačali
protivnike saradnje

Najava optužnica pred izbore naškodila upravo onima koji žele punu i pravu saradnju s Hagom

BEOGRAD - Čini se da u javnim nastupima tokom predizborne kampanje političari koji predstavljaju demokratski blok stranaka izbegavaju suočavanje i odgovor na pitanja vezana za saradnju s Tribunalom u Hagu. Doduše, većina napominje da je saradnja s Hagom neophodna. Ali kada se spomene izručenje optuženih, odgovori se svode na to da smo obaveze preuzeli i da sarađivati moramo, međutim, kako, kojim tempom i na koji način niko ne precizira, izbegavajući ovaj i dalje vruć politički krompir.

Dr Zoran Lutovac, politikolog, izjavio je za "Glas" da generalno postoje tri grupe političkih grupacija kada je u pitanju odnos prema saradnji s ovim međunarodnim sudom:

"Prvo imamo one koji otvoreno govore da neće saradnju s Hagom, ali i oni bi morali da daju dodatno objašnjenje kako zamišljaju nesaradnju, a da pri tom ne dovedu zemlju u poziciju da bude izolovana. U drugoj grupi su oni koji hoće saradnju, ali ne pod uslovima kako to zahteva Hag i pre svega Tužilaštvo, već bi da nametnu neke svoje standarde i načine saradnje. Pri tome, nema objašnjenja kako oni misle da nametnu druga pravila igre. U treći grupu spada grupacija spremna iskreno da sarađuje s Hagom i ispuni svoje obaveze."

Ali, Lutovac objašnjava da Tužilaštvo u Hagu, ne Haški sud, dovodi upravo ovu grupaciju u još teži položaj od onoga koji već ima. Naravno, osim pritisaka protiv saradnje iznutra ova grupacija je i pod pritiskom Tužilaštva koje poseže za optužnicama, eto, čak, i u toku predizborne kampanje.

- Ne znam kakvi su motivi Tužilaštva, ali, objektivno gledano, na ovakav način se jačaju pozicije onih koji su protiv saradnje i ide na vodu ekstremnih snaga na Kosovu. Jedna od kritika Tužilaštva je da bi oni imali daleko kvalitetnije formirane optužnice da je saradnja s Beogradom bolja - objašnjava Lutovac.

Da li iza ovakvog pristupa Tužilaštva stoje interesi koji bi se mogli okarakterisati kao smišljeno jačanje protivnika Haga radi destabilizacije Srbije i njenog dovođenja u položaj "crnog đavola", slično kao u vreme Miloševića. Nije li to pokušaj da se ostvari novi legitimitet i legalitet za nove pritiske međunarodne zajednice, po principu eto ekstremisti opet dižu glavu, pa Srbiju treba još više pritiskati i uslovljavati da bi se disciplinovala. Je li to pokušaj da se nametne brži tok reformi ili nešto drugo.

- Teško je reći da li se može izvesti i ovakvo tumačenje, ali je sigurno da se pozicija onih koji su spremni na saradnju u Srbiji stalnim uslovljavanjem i neprestanim zasipanjem optužnicama komplikuje i otežava.

I Tužilaštvo ima kao i svaka institucija svoj birokratski aparat koji je dobro plaćen. Nije li možda pritisak Tužilaštva vezan za intencije tog aparata da poživi što duže i da sebi na još većem značaju neovisno o interesima međunarodne zajednice.

- I ovakva tumačenja su moguća. Sigurno je da ovakve, pa i druge institucije imaju svoj aparat, koji je dobro plaćen. Birokratija uvek postoji u okviru institucija i ima svoje interese, ali šta su pravi motivi za dovođenje u težak položaj upravo onih spremnih da sarađuju nije lako prepoznati - rekao je Lutovac.

I. Stojković


vesti po rubrikama

^društvo

16:09h

Zašto predstavnici demokratske političke opcije često izbegavaju direktan odgovor na pitanje saradnje s Hagom

16:17h

Dušan Janjić: Cenzus od pet odsto diskriminatorski

16:25h

Istoričar Radivoj Radić o mitovima o starosti Srba

16:33h

Pomoć Institutu za majku i dete

17:41h

Vojni penzioneri prete radikalnim merama

 


     


FastCounter by LinkExchange