[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 13. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kompozitor Zoran Hristić, o novom delu, odnosu vlasti i muzike, tajnama stvaranja

U životu ništa nisam propuštao

Performans "Skela" za obeležavanje dva veka Prvog srpskog ustanka. Muzika ima opasnu narav u rukama vlasti. Tri najjače diplome: beogradska kaldrma, kafana i stadion Crvene zvezde

Ovih dana Zoran Hristić, beogradski kompozitor, piše novo delo "Skela", po porudžbini, koje će povodom obeležavanja dva veka Prvog srpskog ustanka biti izvedeno na centralnoj svečanosti 15. februara 2004. u Orašcu. U bogatom Hristićevom opusu, pored kamernih dela, scenske (ovenčan Sterijinom nagradom) i filmske muzike (oko tridesetak ostvarenja - dobitnik dve Zlatne arene u staroj Jugoslaviji) posebno mesto pripada značajnim vokalno-instrumentalnim delima.

Dovoljno je spomenuti "Korak", koreotorijum koji je nastao kao porudžbina u čast 21. generalne konferencije Uneska, potom "Jugoslaviku", koju je prilikom otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. čulo milijarde ljudi u svetu. Tu je i radiofonsko delo "Boj" povodom šest vekova Kosovskog boja, pa "Sila krsta" za osam vekova Hilandara itd. O tome u kakvoj atmosferi nastaje novo delo, prošlim godinama kada smo slušali ko zna kakvu muziku, izgubljenoj energiji sa trgova, svom životu i stvaranju, Zoran Hristić govori za "Glas".

Ko će doći u Orašac

Zbog višedecenijske situacije u ovoj zemlji mislim da je samo lep san da će u Orašac doći najveći državnici sveta. NJih nema ko da pozove, jer mi nemamo predsednika. Taj nemaran donos, da se mi u avgustu setimo koliko je značajna 2004. znači da sve vlade i sve vlasti u ovoj zemlji i dalje treba edukovati o tome šta znače ovakvi događaji za jednu naciju.

- Ne treba sumnjati koliko je značajan datum taj 15. februar za ovaj narod i retke su države koje imaju priliku da ga obeleže - namerno ne kažem proslave. Tom prilikom biće izveden performans po tekstu Gorana Petrovića, našeg velikog pisca, Kokan Mladenović je reditelj, a Boris Maksimović scenograf. Delo se zove "Skela" i sve se dešava na jednoj ogromnoj skeli nalik na Bošove slike, gde neće biti ni jednog kostimiranog junaka Prvog srpskog ustanka, ali zato su tu zvonolivci, pisari, skeledžije i jedan klavir. Muzička podloga ovog performansa traje oko 40 minuta. Kad znamo da jedna Betovenova simfonija toliko traje, a on je godinama pisao, dovoljno je reći da ja moram da završim ovo delo za manje od dva meseca.

Nije lako pisati po porudžbini?
- Spasava me to što sam radio mnogo za film i pozorište, a to je zahtevalo brzu reakciju! S obzirom na to što sam poslednjih 20 godina posvećen zvuku Balkana, mislim da će se pokazati da je sve što sam do sada komponovao urađeno samo zato da bih to finalizirao sada u Orašcu. Upravo je porudžbina obaveza od koje može da zaboli glava! Potpišeš, pa šta ti Bog da! U programu učestvuje i ogroman hor "Krsmanović" od oko 120 ljudi, pod upravom Darinke Matić-Marović, sa kojom imam odličnu saradnju.

Politički angažman

Često ste se politički angažovali ...
- Bio sam aktivan u Demokratskoj stranci do 5. oktobra 2000. i tada sam se povukao sa političke scene, jer sam mislio da je posao završen. Sada sam se pred ove izbore priključio listi DHSS-a kao vanstranačka ličnost. Mislio sam da je finale, kada sam organizovao Şperformans "Svečanu buku" na Trgu Republike sa oko 300 hiljada ljudi koji su zviždali u pištaljke i "baba Jula" trube, donelo svoje. A sada se pitam gde je ta energija, zašto je proćerdana. Vidim, takođe, da u predizbornoj kampanji niko i ne pominje koliko su sport i kultura važni za jedan narod, a jedino to predstavlja zemlju.

Devedesetih ste ljudima na TV-u govorili: "Pazite, mi držimo bombu u rukama". Da li ste mislili na zloupotrebu muzike?
- Poslednju deceniju prisustvovali smo svi demonstraciji muzičkog beščašća. Misli se da je muzika sredstvo opuštanja, veselja, međutim muzika ima veoma lošu i opasnu narav kada se nađe u rukama vlasti. U vreme Hitlera su komponovani najbolji marševi, a čemu su služili - da pokrenu ljude u suludi pohod. Imali smo u doba komunizma brojne generacije, koje su vaspitavane na masovnim pesmama, bez mogućnosti da čuju Mokranjčevu Liturgiju. Zbog mojih stavova 1995. godine sam bio izbačen sa posla iz RTV Beograd! Posle 5. oktobra nastala je promena kad je reč o zvuku, međutim potrebne su godine da se stvari srede.

Mnogo ste dela napisali, da li ste se nečeg odricali u životu?
- Neko vreme bio sam u statusu slobodnog umetnika da bih mogao samo da pišem. Bila je to prednost, ali i avantura. Snimali su se filmovi, to se dobro plaćalo, od honorara za "Užičku republiku" mogao sam da živim dve godine, a uradio sam oko 36 filmova i 100 muzika za pozorište. U životu ništa nisam propuštao, takav sam! A kad radim, zatvorim se u sobu, prestajem da se brijem, izlazim, ali kad završim posao sve nadoknadim. Mnogo sam se družio sa sportistima. Obožavam sport, veštinu, to ljudsko pregnuće da se učini nemoguće. A evo gde je tajna mog načina života i stvaranja: imam tri najjače diplome, a to su: beogradska kaldrma, kafana i stadion Crvene zvezde. U Srbiji institucija kafane ne podrazumeva piće koliko divno druženje sa majstorima, činovnicima, problematičnim ljudima. To su velika iskustva!

Biljana Lijeskić
Foto: Z. Sinko


vesti po rubrikama

^kultura

16:21h

Premijera predstave "Svako" u Ateljeu 212

16:30h

Objavljen spisak romana u širem izboru za NIN-ovu nagradu

16:39h

Koncert u Atrijumu Narodnog muzeja: Stvaralaštvo 20. veka

16:47h

Najavljen program Sandens festivala

16:54h

Volfgang Šmale, "Istorija evropske ideje"

17:01h

Kompozitor Zoran Hristić, o novom delu, odnosu vlasti i muzike, tajnama stvaranja

17:10h

Akademsko pozorište SKC Niš: Uspeh "Porodičnih priča"

   


     


FastCounter by LinkExchange