[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 11. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Životna priča karikaturiste Aleksandra Blatnika, ovogodišnjeg "Pjerovca"

Nemam glas,

al imam olovku

U poslednje vreme slika samo klovnove, iako su, kaže, oni pred izbore na belom hlebu. Dobio poziv da crta za "Njujork tajms". Nije znao da peva pa se latio olovke

Niški arhitekta i karikaturista Aleksandar Blatnik osvojio je ove godine treću nagradu na 36. konkursu "Pjer", nagradu na međunarodnom konkursu za antiratnu karikaturu u Kragujevcu i bio je član žirija 35. Svetske galerije karikature u Skoplju. Za sobom ima preko pedeset domaćih i internacionalnih nagrada. Od domaćih, pored "Pjera", najdraža mu je "Ježeva", a od inostranih to su nagrade iz Istanbula, Atine, Skoplja, Sućave(Rumunija), Italije... Krajem devedesetih dobio je i nagradu Udruženja novinara Grčke.

Prvu karikaturu u životu nacrtao je u vreme odsluženja vojnog roka u Pančevu 1971. godine. Svi su, kao sveži regruti, tvrdili da "odlično sviraju" i tražili odsustva da "odu kući po instrumente"kako bi se ugurali u vojni orkestar. Drugi su se prijavljivali za hor da bi odsustvovali makar sa nekog časa pešadijske obuke i vežbanja strojevog koraka. A Aleksandar kaže da je, pošto "nije znao niti da svira, niti da peva", odlučio da nacrta jedan set karikatura za tadašnji vojni magazin "Front". Bile su to karikature na temu veze i vezista u vojsci, objavljene su u "Frontu" i tako je počelo.

A nastavilo se više nego ozbiljno, tako da je Blatnik sada jedno od najpoznatijih imena među srpskim karikaturistima. Samo oni koji ga dobro poznaju, znaju da je i arhitekta, zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

Njegov sin Ivan krenuo je tatinim putem. Osvojio je 1995. godine prvu nagradu za dečju karikaturu na konkursu japanskog lista "Jomijuri Šimbun", a nagrađivan je i sa dva "Mala Pjera". Ali, sada se posvetio grafičkom dizajnu, dok je mama Mira "propevala" i objavila zbirku pesama "Od duše-duši".

- U vreme ovog poslednjeg rata crtao sam za neke grčke listove i to su bile političke i antiratne karikature, pa su me zbog toga verovatno Ameri, uz Petričića i Koraksa, svrstali u političkog karikaturistu. Uskoro ću početi da radim i za "Njujork tajms", a na poziv njihovog urednika, koji je inače tvorac "Betmena". Amerima sam već pripremio jednu karikaturu u tri slike. Glavni junak je drug Marks, koji na prvoj slici ručno kuje srpove i čekiće. Na drugoj ga jedan kauboj s leđa gura prstom i na trećoj slici drug Marks kuje konjske potkovice za kauboje. Nacrtao sam ovih dana i Marksa kao Deda Mraza i baš je ispalo zanimljivo, kaže Blatnik za "Glas".

Na ovogodišnjem "Pjeru" Blatnik je dobio treću nagradu, 1996. bio je drugi, a 2001. godine treći na istom konkursu.
- Nikada zbog karikatura nisam imao ozbiljnijih problema, osim nekih "informativnih razgovora" iz vremena kada sam morao da objašnjavam otkud nekim mojim likovima na karikaturama brkovi, jer je jedan niški moćnik nosio markantne brkove. Političari su se smejali nad mojim karikaturama, uglavnom "kiselo". A inače, karikature na ovim našim prostorima već odavno više nisu smešne, već surovo prizivaju na razum, opominju povodom svega što nam se desilo ili tek može desiti, kaže Blatnik.

Pored karikature, on u poslednje vreme slika, ali samo klovnove.
- Slikam samo klovnove, jer klovnovi su postali ozbiljno ugrožena vrsta. A pred svake naše izbore, klovnovi prosto odlaze u drugi plan i ostaju bez posla i hleba, objašnjava Blatnik. Za svoje kolege arhitekte kaže da neki od njih u poslednje vreme pokazuju izuzetnu nadarenost za karikaturu. To se vidi po njihovim delima, od kojih su "najveće karikature" one koje se zovu -"nadgradnja stambenih zgrada".

- Pametni narodi svoja društva izgrađuju i "nadgrađuju" od temelja, a mi to radimo na krovu, pojašnjava Blatnik i dodaje da mu za afirmaciju nije smetalo što ne živi u prestonici, već u Nišu. I dodaje da voli Niš, možda samo malo manje od rodnog Zaječara, zbog čega se svojevremeno družio i sa Zoranom Radmilovićem. Još se, inače, pamte njegovi "vickasti" plakati za niški Festival glumačkih ostvarenja, ili njegovi portreti naših najpoznatijih glumaca.

Blatnik kaže da se karikatura još uvek malo ceni u domaćim dnevnim listovima, dok je u magazinima sve zastupljenija. Kune se da nije uspeo da se obogati, ali se ipak pribojava uterivača poreza. Zašto?

- Ja sam duhovno bogat, prebogat čovek, a kako je počelo, možda će i tu vrstu bogatstva oporezovati. Ja, inače, kada prodajem svoje karikature i crteže,"mušteriji" prvo počnem da objašnjavam kako su ramovi skupi, staklo takođe i onda jedva da stignem da u cenu ugradim i koju crkavicu za svoj rad i trud, kaže na kraju Blatnik.

M. Doderović


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:46h

Mis SCG Bojana Vujadinović o utiscima sa izbora za najlepšu devojku sveta u Kini

16:08h

Životna priča karikaturiste Aleksandra Blatnika, ovogodišnjeg "Pjerovca"

16:32h

Tri miliona kamera postavljenih na javnim mestima svakodnevno posmatra Britance

   
 


     


FastCounter by LinkExchange