[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 5. 12. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Sofija Škorić, član Kongresa srpskog ujedinjenja, o planovima srpskih iseljenika

Ministar za raseljene Srbe

Ministarstvo bi se bavilo važnim pitanjima poput prava glasa, regulisanja imovine, služenja vojnog roka i razvojem odnosa u privredi i kulturi

Osnivanje Ministarstva za dijasporu kao i pravo političkog glasanja samo su deo zahteva naših iseljenika širom sveta. Organizovani pod nazivom "Udruženi za Srbiju matica i dijaspora" podsećaju da je uspostavljanje bliže saradnje važno nacionalno pitanje o čemu svedoči i podatak da u svetu živi oko četiri miliona naših ljudi.

- Postoji veliki broj Srba koji žive i rade u inostranstvu, ali i dalje imaju u svojoj zemlji mesto boravišta, ličnu kartu i upisani su u biračke spiskove. Ne mogu da glasaju, jer fizički nisu tu. Po Ustavu državljani mogu da glasaju na izborima, ali se nije našao sistem po kome će biti sprovedeno. Uvereni smo, pri tom, da organizovanje izbora nije nemoguće, jer postoje primeri drugih etničkih grupa koji žive u zemljama širom sveta i kojima to pravo nije uskraćeno. Njima je omogućeno glasanje, poštom, organizovanjem izbora u konzulatima, ambasadama ili nekom drugom prigodnom prostoru gde će važiti ista izborna pravila - kaže za "Glas"Sofija Škorić, član Kongresa srpskog ujedinjenja koja u Torontu živi više od četiri decenije.

Jedan od zahteva je i osnivanje ministarstva za dijasporu na čijem će čelu bi bio čovek iz dijaspore. Biće to osoba od ugleda u inostranstvu i među raseljenim Srbima.

Politika za decu

- Srbe treba naučiti kako se lobira, jer statistika pokazuje da je veliki deo stanovništva apolitičan i na pitanje zašto ne glasaju odgovaraju da nemaju za koga, nikom više ne veruju i ne žele da se bave politikom. U Kanadi, na primer, deca u školama organizuju demokratske izbore. Uče ih kakva je procedura glasanja, a pri tome određeni broj učenika pripada jednoj stranci, ostali drugoj. Imaju i skupštinske debate kada dete uči na koji način se prezentuju političke ideje i kako deluje opozicija - ističe Sofija Škorić iz Kongresa srpskog ujedinjenja.

Ministarstvo bi se bavilo važnim pitanjima poput prava glasa, regulisanja imovine, služenja vojnog roka i da razvija odnose na polju privrede i kulture.

- Prikupljalo bi i verifikovalo informacije, a dijaspora bi, pri tom, zahtevala da se obavi opšta reorganizacija našeg birokratskog sistema. Ne može strani investitor koji želi da uloži kapital u određeni poslovni projekat, provode u našoj zemlji više meseci u potrazi za brojnim dozvolama. Činjenica je da Srbi u svetu vole svoju zemlju i da naši biznismeni iz dijaspore šalju humanitarnu pomoć i učestvuju u izgradnji manastira, ali i da ne žele da ulažu novac u promašene investicije, priča gospođa Škorić.

- Ministarstvo bi radilo na ostvarenju mnogobrojnih spornih pitanja jer su matica i dijaspora jedan narod. Mi nismo otpadak ovog naroda već njegov ogranak. Iz političkih razloga bivše vlasti su nas svrstavale u neprijateljsku emigraciju. Svojevremeno smo pomagali opoziciju i radili na njihovom ujedinjenju da bismo srušili Slobodana Miloševića koji je donosio samo stradanje, bedu i izolaciju zemlje. Smatrali smo da Srbi tako nešto ne zaslužuju. Sva njihova obećanja, i naša očekivanja da se stvori bolja Srbija, ispunjena su samo delimično. Bilo bi nekorektno reći da se dolaskom DOS-a na vlast ništa nije promenilo. Bolje jeste, jer ne ginu naša deca i nema redova ispred prodavnica za hleb i mleko. Očekivali smo, međutim, da će konačno biti rešeno i važno pitanje odnosa matice i dijaspore, ali uzalud. Sada ćemo da podržimo parlamentarne stranke koje će, nadamo se da ispune svoja obećanja - ističe gospođa Škorić.

Trenutno je u Kanadi oko 200.000 Srba što znači da je za poslednjih deset godina udvostručen broj onih koji žive u dobro organizovanoj zemlji i što je najvažnije, nisu građani drugog reda. To su mladi, lepi i pametni ljudi koji u Kanadu najpre dolaze tek da oprobaju sreću. Posle toga produže, po pravilu, boravak još nekoliko meseci, da vide kako je. Posle nekoliko godina osnivaju porodice i uglavnom tamo i ostaju.

ŽAKLINA MILENKOVIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

"Glas" istražuje: Da li igre na sreću mogu da nam poprave standard i promene život?

17:45h

Sofija Škorić, član Kongresa srpskog ujedinjenja, o planovima srpskih iseljenika

   


     


FastCounter by LinkExchange