[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 23. 11. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Bora Đorđević, frontmen "Riblje čorbe", i pored svega obradovan dolaskom Jure Stublića u Beograd

Dobrodošao druže zagrebački

Jura je Hrvat i ponosan je na to, ja ponosan što sam Srbin iz Čačka, i ne treba sada praviti od muve magarca. "E moj druže zagrebački" napisao sam iz čistog zezanja. To je bio samo odgovor na njegovu pesmu "E moj druže beogradski", ali je on mislio ozbiljno

Jura Stublić je bio ekspilicitan i jasan u pesmi "E, moj druže beogradski". Mislim da je vrlo ozbiljno mislio to što je pevao. Ja sam "E moj druže zagrebački" napisao iz čistog zezanja. To je bio samo odgovor na njegovu pesmu. I danas posle tolikih godina stojim iza svake njene reči i ne pada mi na pamet ni da se kajem zbog nje, niti da je se odričem.

Jura je Hrvat i ponosan je na to, ja ponosan što sam Srbin iz Čačka, i ne treba sada praviti od muve magarca. Nek je Jura dobrodošao u naš grad, kaže Bora Đorđević, frontmen "Riblje Čorbe" pred tri rasprodata koncerta zagrebačke grupe "Film" u beogradskom Domu omladine.

Pesme grupe Film "E, moj druže beogradski" i njen pandan nastao sa ove strane Save nastale su obe u ratu, u razmaku od nekoliko meseci, 1993. godine. Posle njihovog objavljivanja i polemika koje su izazvale u hrvatskim i srpskim medijima podjednako, Jura Stublić i Bora Đorđević nikada se nisu čuli i videli. Upoznali su se na sceni.

- Krajem 70-tih postojale su svirke "Pozdrav iz Beograda" i "Pozdrav iz Zagreba", u ono vreme veoma moćne na kojima su svirali bendovi iz bivše Jugoslavije i čije koncerte starija publika pamti i danas. Jura Stublić i ja smo se na tim svirkama "uredno" sretali, on svirao njegovo, mi naše. Privatno, poznavao sam Juru odlično. Bio je to dobar momak. U Puli je bio uparkiran neki brod na kom smo se u ono vreme odlično opijali. Kao mlad i on je mogao dobro da potegne- priča Bora.

Inspiraciju za "E, moj druže beogradski" Jura Stublić je dobio, kako to kasnije objasnio u novinama 2001, kada mu je jedan hrvatski vojnik vraćajući se sa fronta u kafani obratio rečima : "Jurek, ja imam doma ženu i troje dece i ne žalim života, a ti, kako te nije sram". Tako je 1993. nastala ta pesma. Kasnije, posle rata, nije se našla na kompilacijama hitova zagrebačke grupe, a Stublić u intervjuu rekao da ona pripada posebnom vremenu i da je "Film" nikada neće svirati.
- On je u toj pesmi ozbiljno pristupio, posebno u onom delu gde kaže da kada bude pucao prvo će promašiti, pa će oklevati da puca, onda i ubiti, a na kraju balade i ožaliti druga iz Beograda, priča Bora Đorđević.

Ko ovde ne poludi, taj nije normalan

Selekcija pesama za novi album Riblje čorbe koji bi trebalo da se pojavi do Nove godine, kaže Bora Đorđević, bila je surova.
- Ploča će se zvati "Ovde" po grafitu "Ko ovde ne poludi, taj nije normalan" koji sam video u Australiji. Na njoj neće biti izrazito političkih pesama, jer su to pamflet pesme koje u narodu kratko traju. A i postalo je i deplasirano zajebavati Čedu. Biće to dosada najcrnja ploča, nabijena žestokom muzikom. Pesme smo birali devet meseci, a favorit je balada "Poslednja pesma o tebi". Konačno smo napravili pesmu kojom Riblja čorba može da završi koncert i da budemo sigurno da će publika tražiti bis.

Njegov odgovor, zagrebačkom kolegi nastao je, kaže, spontano, pred TV ekranom.
- Gledao sam jedno veče TV, na ekranu je goreo Knin, a kako je već postojala Jurina pesma, nije mi bilo teško da je smislim. Napisao sam je za par minuta. Iz zezanja. To je bila vesela pesma koja je podigla duhove. Ne znam ko je mogao ozbiljno da shvati stihove "Eto nas kod vas u pljački". Kako je u to vreme postojala je u Kninu grupa "Minđušari" koja je baš tada snimala ploču, a ja pošto sam pored pokojnog Vladimira Bakarića jedini počasni građanin Knina, često sam išao tamo.

Čak smo i delove spota za nju snimili u manastiru Krka. Ti dečaci iz "Minđušara" su kasnije izbegli iz Knina i danas preživljavaju tako što tezgare po Beogradu. Na HTV- u su čitave emisije bile posvećene diskusijama o toj mojoj pesmi. Čudilo me je što su se u njoj prepoznali i Bosanci, pa je reakcija bilo i iz Sarajeva.

Beograd je otvoren grad, neka Jura ovde svira, što da ne. Srbi vole da slušaju muziku, neka slušaju i "Film". Kao narod smo kratkog pamćenja, a publika nema veze sa tim. Ja u Zagrebu i Federaciji neću nikada. Bio je rat, nismo se igrali klikera i šalili, već ubijali. Mnogo je nesrećnih ljudi ostalo na obe strane i ne mogu danas da kažem -puj pike, ne važi. Ajde sad svi da idemo da se radujemo, skačemo i pevamo i pri tom zaradimo i pare".

Po meni je samo tako etički ispravno. Znam da ima i Hrvata koji vole Čorbu, neka i dolaze na moje koncerte kad sviramo po drugim sredinama, kaže Bora.
I bilo ih na koncertima "Riblje čorbe", ali u Sloveniji.
- Splićani su za jedan naš koncert kupili čitavih 20 karata. Bacili su mi na binu "Hajdukov" šal i to je u redu. Tada sam rekao "Pozdravite Parangala", pa ko je shvatio šifru, shvatio je", priča sagovornik "Glasa". Za neupućene, Parangal je nekadašnji vođa Torcide, Hajdukovih navijača, koga su krajem osamdesetih na krajnje brutalan način maltretirali navijači Partizana tokom jedne njegove posete Beogradu.

Dobro je, kaže Bora, da je muzika opet srušila barijere, i da posle "onih" vremena Hrvati opet pevaju nama, a mi njima. Neka estradna prijateljstva, međutim, u vremenu kada se na frontovima pucalo, a pred mikrofonima prepucavalo, otišla su u nepovrat.
- Sa Arsenom Dedićem sam se čuo poslednji put tokom rata. To je veliki umetnik i divan čovek. Znam da mu sada ne ide baš najbolje i da živi u Šibeniku. Jednostavno, kada je nastao sav onaj haos, prestali smo da kontaktiramo, i ne zameram mu ograđivanje od drugara iz Srbije, jer čuo sam preko zajedničkog prijatelja da je ono dobrim delom bilo iznuđeno. Sve vreme sam ostao u kontaktu jedino sa Dinom Dvornikom.

On se za vreme rata kod našeg zajedničkog prijatelja iz Londona raspitivao da li sam još predsednik Partije običnih pijanaca. Javljao se, i viđamo se svaki put kada je dođe u Beograd. Jednom tako, sedimo, Dino cirka viski, a ja preko puta, u majici sa srpskim grbom. Divno smo se ispričali, on gleda preko čaše, pita "je l' to reklamiraš tvoje". Onda sam zavrnuo tu majicu i pokazao mu onu ispod nje na kojoj je pisalo "Hard rok- Livno". "Eto, vidiš, radim potajno i za tvoje". Zezanja nikad na odmet. Voleo bih i sada da mogu da odem na Jurin koncert, ali snimam ploču, pa ne mogu da stignem, završava Bora.

E, moj "druže" beogradski

Lijepe cure beogradske, kako ste se ljubit znale
još se sjećam kose plave novosadske moje male.
Zbog nje sam se ja vozio kraj Dunava i kraj Save
sto sam sela zavolio,
o, kako sam sretan bio.
E, moj druže beogradski
sve smo srpske pjesme znali
pjevali smo prije rata "Zdravo, djevo kraljice Hrvata".
E, moj druže beogradski, Slavonijom sela gore
E, moj druže beogradski ne može se ni na more
E, moj druže beogradski srešćemo se pokraj Save
ti me nećeš prepoznati
pa ćeš na me zapucati
pustiću ti metak prvi
vi budite uvek prvi
drugi ću ti oprostiti
treći će me promašiti
A ja neću nišaniti i Bogu ću se moliti da te mogu promašiti
ali ću te pogoditi
Ja ću tebe oplakati, oči ću ti zaklopiti
joj, kako sam tužan bio što sam druga izgubio.

E, moj "druže" zagrebački

Dobre mačke zagrebačke, bile ste nam ko igračke
E, moj druže zagrebački sve je bilo skroz jebački.
E, moj druže zagrebački propevaćeš ti nemački
Vidi Franje pravi sranje, nekad veće, nekad manje.
Uvek kada ti zatreba skočiću do Zagreba
Sve će poći naopačke za drugove zagrebačke. Kužiš
E, moj druže zagrebački
Eto nas kod vas u pljački
Mi ćemo vas opljačkati
A vi ćete svi plakati
Moja braćo zagrebačka
Ja seljačina iz Čačka,
nemojte da stavim tačku na svu braću zagrebačku







 


I. Ikraš

Foto: R. Ristić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:42h

U planinskom selu, visoko iznad Brodareva, život jednom godišnje zasija punim sjajem

16:09h

Bora Đorđević obradovan dolaskom Jure Stublića u Beograd

16:38h

Knjiga "Niške anegdote" Vidosava Petrovića oživela zaboravljene ljude i događaje

 
 


     


FastCounter by LinkExchange